То се Господ уселио у ме

Срце моје беше тврђе од најтврђег камена,
по њему се нахватала маховина од греха,
а кад су га такле Свете Тајне Христове,
запитах се шта ми је?

Да ли ме је напојила роса,
што на свету раном зором оста,
бистра вода, опојна и чиста,
јер ми срце ко бисер заблиста.

Да ли ме је обасјало сунце,
топлим зраком загрејало срце,
нит је роса нит је јарко сунце,
то се Господ уселио у ме.

Душа моја беше пуста као сува пустиња,
тражила је, није нашла воду с чистог извора,
а кад су је такле Свете Тајне Христове,
запитах се шта ми је?

Да ли ме је напојила роса,
што на цвету раном зором оста,
бистра вода опојна и чиста,
јер ми срце ко бисер заблиста.

Да ли ме је обасјало сунце,
топлим зраком загрејало срце,
нит је роса нит је јарко сунце,
то се Господ уселио у ме.

Свети Владика Николај