Почетник у вери – искушења
Помаже Бог,
Тинејџер сам и скоро сам почео да читам дела Светих Отаца. И код неких из новијих доба наводи се како су музика и плес врло лоши по душу. Да ли ми ви можете мало појаснити све то, јер ме је некако поколебало. Веома сам се занимао за свирање гитаре и за фолклор, а сада се питам да ли би све то требало да одбацим. И почео сам да се питам да ли смемо да се бавимо било каквом разонодом; да пишемо поезију или цртамо нешто... да ли је грех просто прошетати са ближњима?
Разумемо да су све страсти лоше по душу. Али моје питање је у вези "уживања". Да ли је свако уживање грех? Да ли је грех ако са ближњима седим у парку и уживам у заласку Сунца? Да ли је грех да уживам читајући поезију или посматрајући природу, или пак не би требало иједног часа да се опустим, већ целог дана да се кајем за своје грехе?
Пошто сте у једном питању навели да сте Ви у ствари мирјанин, Моје питање гласи: Да ли се ви директно саветујете са духовницима одговарајући на питања.
Да ли бих смео да се у току поста бавим спортом? Или би то била нека врста разоноде коју тада треба да одбацим?
У поукама Светих Отаца се стални помиње како треба избегавати "празне" разговоре... сад је питање: Шта чини разговор "празним"?
На пример, ја волим да, кад се родитељи врате са посла, са њима проћаскам необавезно. Мислим да нас то зближава. Да ли би требало да се обраћам људима само када је неопходно и да се клоним свих разговора "уз кафу"?
✟ Бог Вам помогао!
Најпре желимо да Вас охрабримо. Питања која постављате показују да озбиљно приступате духовном животу и да не желите да своју веру живите површно. То је добро. Међутим, код људи који су тек закорачили у црквени живот често се јавља искушење да поједине поуке Светих Отаца схвате сувише дословно или ван околности у којима су оне изговорене. Овде је јако важно да се посаветујете са својим свештеником у вези сваке књиге коју намеравате да прочитате. Наши оци су меродавни да процене наш духовни развој и препоруче одређену душекорисну литературу. За почетак можемо да вам препоручимо Владику Николаја, многима је он био велики помоћник на уласку у веру.
Већина светоотачких текстова о строгости према музици, плесу, забавама и разоноди настала је у времену када су такве ствари биле тесно повезане са паганским култовима, раскалашним гозбама, пијанством и развратом. Свети Оци нису осуђивали лепоту као такву, нити сваки облик људске радости, већ оно што човека удаљава од Бога, распаљује страсти и чини га робом чулних уживања.
Музика сама по себи није грех. Постоји музика која уздиже душу, смирује је и подстиче на добро, али и музика која буди страсти, агресију или нечисте мисли. Исто важи и за плес. Народни фолклор, као израз традиције, заједништва и културе, не може се изједначити са раскалашним облицима забаве против којих су Свети Оци упозоравали. Ако Вас свирање гитаре или фолклор не одводе у грех, не буде сујету или друге страсти и не удаљавају Вас од молитве и црквеног живота, нема разлога да их сами по себи сматрате грешним.
Што се тиче уживања, важно је направити разлику између благодарног примања Божијих дарова и сластољубља, односно тражења задовољства као смисла живота. Бог је створио свет као добар. Грех није радовати се заласку сунца, лепоти природе, песми птица или искреном разговору са ближњима. Напротив, све то може човека да подстакне на благодарност Творцу. Господ није створио човека да непрестано буде мрачан и утучен, већ да живи у заједници са Њим.
Покајање није непрекидна суморност. Истинско покајање доноси мир, радост и наду, а не очајање. Свети апостол Павле чак заповеда: „Радујте се свагда у Господу“ (Фил. 4, 4). Хришћанска радост није супротна покајању – она из њега произлази.
Зато није грех прошетати са родитељима, разговарати са пријатељима, писати поезију, цртати или се дивити природи, ако све то остаје у здравој мери и не постаје страст која потискује Бога из живота.
Исто важи и за спорт. Телесно здравље је дар Божији и треба га чувати. Бављење спортом током поста није забрањено. Потребно је само водити рачуна да спорт не постане идол, повод за сујету или препрека богослужењу, молитви и посту. Напротив, умерена физичка активност многима помаже да лакше поднесу свакодневне обавезе.
Када Свети Оци говоре о избегавању „празних разговора“, они не мисле на сваки необавезан разговор. Празан разговор је онај који не доноси никакво добро, већ је испуњен оговарањем, осуђивањем, подсмевањем, вулгарностима, бесмисленим брбљањем које расејава ум или речима које повређују друге. Насупрот томе, разговор са родитељима после посла, дружење које продубљује љубав, охрабрује и зближава породицу, свакако није празан. И сам Господ је боравио међу људима, разговарао са њима и присуствовао свадби у Кани Галилејској.
Питали сте и да ли се приликом одговарања на питања саветујемо са духовницима. Када је реч о озбиљним духовним недоумицама или питањима која захтевају конкретан духовнички савет, настојимо да се ослањамо на учење Цркве и, по потреби, консултујемо свештенике и духовнике. Ипак, ниједан писани одговор не може заменити лични разговор са свештеником који Вас познаје и прати Ваш духовни живот.
На крају, чувајте се једне честе почетничке замке – да од хришћанства направите списак забрана. Суштина духовног живота није непрестано питање: „Да ли је ово грех?“, већ: „Да ли ме ово приближава Христу и да ли ме чини способнијим да волим Бога и ближње?“ Када човек тако постави ствари, многа питања сама добију свој одговор.
Нека Вам Господ подари расуђивање, мир и радост у духовном узрастању. Бог Вас благословио!
прикажи мање