Губитак кућних љубимаца Pomaze Bog i svako dobro!
Nedavno smo izgubili dva dugogodisnja kucna ljubimca koji su nam bili verni prijatelji i mnogo smo ih voleli. Tesko smo to podneli ali Gospod daje, Gospod uzima, slava Mu na svemu! Ono sto me zanima jeste da li ima neke literature o tome kuda idu zivotinje kada napuste ovaj svet. Konkretno, da li cemo ih opet nekada ponovo sresti? Volela bih da procitam svetootacko misljenje, ako postoji. I naravno Vas stav o ovome. Zivi bili i hvala unapred!
✟ Бог помогао!
Бол који осећате је дубок и потпуно разумљив, јер љубав коју пружамо и добијамо од Божјих створења оставља неизбрисив траг у нашим срцима (ово говоримо из искуства). Ваша реакција, "Господ даје, Господ узима, слава Му на свему!", сведочи о дубокој вери и поверењу у Божји промисао, што је и најисправнији хришћански став пред тајном живота и смрти. Питање о судбини животиња након смрти је тема о којој су размишљали многи хришћани кроз векове. Иако Свето Писмо и Свети Оци не дају директан и коначан догматски одговор на питање да ли ћемо поново срести наше љубимце, они нам нуде смернице и утеху које нам могу помоћи да разумемо ово питање у светлу православне вере.
Иако не постоји јасно учење о индивидуалном "спасењу" животиња, постоји снажна библијска и светотачка нада у обнову и преображај целокупне творевине. Апостол Павле у Посланици Римљанима (
Рим. 8, 19-22) каже :
„19. Јер жарким ишчекивањем творевина очекује да се јаве синови Божији. 20. Јер се твар покори таштини, не од своје воље, него због онога који је покори, са надом 21. Да ће се и сама твар ослободити од робовања пропадљивости на слободу славе деце Божије. 22. Јер знамо да сва твар заједно уздише и тугује до сада. “ (Рим. 8, 19-22)
Ове речи су кључне. Човеков пад у грех утицао је на целокупну природу, уводећи смрт, болест и страдање. Стога, и целокупна творевина – укључујући и животиње – чезне за ослобођењем које ће доћи са коначним искупљењем и преображајем света. У "новом небу и новој земљи" (Откр. 21, 1), где ће владати правда, можемо се надати да ће и животињски свет имати своје место у савршеној хармонији, онако како је то Бог првобитно замислио у Рајском врту.
Житија светих пружају нам дивне примере односа пуног љубави и саосећања према животињама. Ови примери нам показују да је нежна брига о Божјим створењима одлика светости:
Свети Серафим Саровски је у шуми живео у потпуној хармонији са природом. Познато је да је из своје руке хранио огромног медведа и да су се многе друге животиње окупљале око његове келије, осећајући његову благодат.
Свети Исак Сирин, велики подвижник, писао је о "милостивом срцу" које се моли за сву творевину: за људе, за птице, за животиње и за демоне, да се сви сачувају и очисте.
Старац Пајсије Светогорац је такође показивао велику љубав према животињама. Постоји прича како је срео медведа у шуми и, уместо страха, понудио му просфору коју је носио са собом.
Ови примери не говоре директно о загробном животу животиња, али нам показују да је љубав према њима богоугодна и да је хришћански односити се према њима са нежношћу и бригом.
Многи савремени духовници и теолози деле наду у милост Божију према свим створењима.
Владика Григорије је у једном разговору на ову тему изразио своје лично уверење, позивајући се на руског философа Николаја Берђајева који је рекао: "Нећу у рај ако тамо не буде моје мачке". Ово, наравно, није догма, већ снажан израз љубави и наде да у Царству Божијем, које је Царство љубави, има места за сву лепоту коју је Бог створио.
Свети Јустин Ћелијски из љубави према сваком створењу и Господу, рекао је да не може да замисли Рај без и најмање бубице у њему, наглашавајући свеобухватност Божјег плана за спасење твари.
Непознати аутор је рекао: "Ако моји пси нису у Рају, желим да будем са њима." Шта нам каже? Да за њега његови пси нису мртви, него да су живи али на другом месту, и да ако су на лошем месту, па нека је то и пакао, да жели да и он буде са њима. А ако су пси у Рају, онда је све у реду, могу и без њега. Видимо велику љубав спремну на жртву зарад сапсења вољених створења. Ако ми то видимо, види и свмогући Господ који може да учини оно што је човеку немогуће.
Сигурност у васкрсење поновно виђење имамо за људе крштене у Цркви. Међутим, можемо и треба да се надамо. Бог је љубав и правда, и у Његовој безграничној милости и мудрости лежи и судбина свих Његових створења. Радост коју су вам ваши љубимци пружали била је дар од Бога. Та љубав је стварна и она не може бити безвредна у Божјим очима. Ако у будућем, преображеном свету буде места за лепоту природе, за реке, планине и цвеће, зашто не би било места и за животиње у свој њиховој слави?
Ваш бол је знак вашег великог срца. Препустите своје вољене пријатеље милости Божијој, са вером да ништа што је створено из љубави не може бити потпуно изгубљено.
Постоји књига која се бави управо овом темом и која би вам могла пружити додатну утеху и дубљи увид: "
Човек и животиње - хришћански поглед". Ова књига обрађује библијску слику животиња, теолошки приступ, као и чудесне догађаје из живота светитеља са животињама (тренутно је распродата али за 10-так дана треба да буде обновљено издање).
Нека вам Господ подари утеху.
прикажи мање
