Саборна Посланица Светог Апостола Јакова, зачало 55 (3,11-18; 4,1-6)
11. Зар може из истог извора тећи слатко и горко?12. Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слану и слатку воду.13. Ко је међу вама мудар и разуман? Нека покаже од доброг понашања дела своја у мудрој кротости.14. Ако ли имате горку завист и свадљивост у срцима својим, не хвалите се и не лажите против истине.15. Ово није она мудрост што силази одозго него земаљска, чулна, демонска.16. Јер где је завист и свађа, онде је неслога и свака зла ствар.17. А мудрост која је одозго, прво је чиста, потом мирна, кротка, послушна, пуна милости и добрих плодова, непристрасна, и нелицемерна.18. А плод правде у миру сеје се онима који мир граде.1. Откуда ратови и борбе међу вама? Не отуда ли, од сладострашћа ваших, која се боре у вашим удима?2. Желите и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете, и немате, јер не иштете.3. Иштете, и не примате, јер погрешно иштете, да на уживања ваша трошите.4. Прељубници и прељубнице, не знате ли да је пријатељство према свету непријатељство према Богу? Јер који хоће свету пријатељ да буде, непријатељ Божији постаје.5. Или мислите да Писмо узалуд говори: „Са суревњивошћу чезне за духом, којега усели у нас?”6. А даје већу благодат; стога каже: „Бог се противи гордима, а смиренима даје благодат.”