Друга Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 172 (2,14-17; 3,1-3)
14. А хвала Богу који нам свагда даје победу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања свога на свакоме месту; 15. jер смо ми Христов миомир Богу међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају: 16. jеднима мирис смрти за смрт, а другима мирис живота за живот. А за ово ко је способан? 17. Јер ми нисмо као они многи који тргују речју Божијом, него из искрености, као од Бога, пред Богом, у Христу говоримо.
Није нађена књига (p1): 47, 2,14-17; 3,1-3
Јеванђеље Матеј, зачало 95. (23,23-28)
23. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте што је претежније у Закону: правду и милост и веру; а ово је требало чинити и оно не остављати. 24. Вођи слепи, који оцеђујете комарца а камилу прождирете. 25. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што чистите споља чашу и зделу, а изнутра су пуне грабежа и неправде. 26. Фарисеју слепи, очисти најпре изнутра чашу и зделу да буду и споља чисте. 27. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени гробови, који споља изгледају лепи, а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте. 28. Тако и ви: споља се показујете људима праведни а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Очисти оно што је изнутра да би и спољашње било чисто (Мт.23,26). Спољашње понашање је код нас у свакодневном животу готово увек исправно, будући да се уздржавамо, бојећи се људског суда. Код људи, пак, који се и у спољашњости предају пороцима, већ је нестао сваки стид. Исправно понашање, међутим, не прати увек исправан унутрашњи ток мисли и осећања. Ту се самоугађању даје пуна слобода, коме се у спољашњости иначе попушта онолико колико допушта људски поглед и неопходност да се од њега сакрију приватна дела. Шта је то друго до – окречени гроб. Унутрашња нечистота и оно спољашње чини нечистим. Зато очисти оно што је унутра, па ћe и спољашњост постати чиста. Тако ћеш сав постати чисти сасуд, погодан за сваку добру употребу твом Домаћину. За дивљење је, пак, због чега унутрашњост остаје у толикој небризи, будући да нико себи не жели погибао. Свакако да непријатељ држи такву душу, заваравајући је: „То није ништа. Само да се немају јавни греси“. Он душу учи да главно дело остави за сутра: „Сутра ћемо се озбиљно позабавити собом, а сада нека се душа наслади страсним мислима и маштаријама, кад већ не може делима“. Чувајмо се, пак, добро да не бисмо и остарели у таквој намери, јер ћe тада исправљање већ бити немогуће. Старог човека је немогуће изнова васпитати.
Повратак на Свето писмо
