Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 308 (3,5-11; 17-19)
5. Мојсеј пак беше веран у свему дому његовом као слуга, за сведочанство онога што је имало да се каже,6. док је Христос као Син над домом његовим; а његов дом смо ми, ако смело поуздање и наду којом се хвалимо до краја непоколебиво одржимо.7. Зато, како вели Дух Свети: „Данас, ако глас Његов чујете,8. немојте да буду тврдокорна срца ваша као приликом огорчења у дан кушања у пустињи,9. где ме искушаваше оцеви ваши, испитиваше ме, а гледали су дела моја четрдесет година.10. Зато се разгневих на покољење оно, и рекох: 'Свагда лутају срцем, а сами не познаше путева мојих;'11. зато се заклех у гневу свом да неће ући у починак мој.”
Није нађено поглавље (p1): 58, 3,5-11; 17-19
Јеванђеље Лука, зачало 102. (20,27-44)
27. И приступише неки од садукеја, који веле да нема васкрсења, и запиташе га,28. говорећи: „Учитељу, Мојсеј нам написа: 'Ако коме умре брат који има жену, и овај умре без деце, да брат његов узме жену и да подигне потомство брату свом.'29. Беше, дакле, седморо браће, и први узе жену, и умре без деце;30. и узе други жену, и он умре без деце;31. и трећи је узе исто тако; а тако и сва седморица, не оставише деце и помреше.32. А после свих умре и жена.33. О васкрсењу, дакле, којега ће од њих бити жена? Јер је седморица имадоше за жену.34. И одговарајући Исус рече им: „Синови овога века жене се и удају;35. а који се удостојише добити онај век и васкрсење из мртвих, нити се жене нити се удају;36. јер више не могу умрети, јер су као анђели, и синови су Божији када су синови васкрсења.37. А да мртви устају, и Мојсеј показа код купине када назива Господа Богом Авраамовим и Богом Исаковим и Богом Јаковљевим.38. А Бог није Бог мртвих него живих; јер су њему сви живи.”39. А неки од књижевника одговарајући рекоше: „Учитељу, добро си казао.”40. И не смедоше више ништа да га питају. А он им рече:41. „Како говоре да је Христос син Давидов?42. Када сам Давид говори у књизи Псалама: 'Рече Господ Господу мојему: седи мени са десне стране,43. док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим.'44. Давид, дакле, њега назива Господом; па како му је син?”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Садукеји су против васкрсења имали приговор, који им се чинио непобитним. Међутим, Господ га је побио са неколико речи, и то тако јасно да су сви схватили и признали да су садукеји побеђени истином Његове речи (Лк.20,27-40). Оно што су некада радили садукеји, сада чине неверници свих врста. Они су себи нагомилали мноштво измаштаних претпоставки, које су уздигли до „истина“ и које сматрају непобитним. Они се њима величају, претпостављајући да се против њих ништа не може казати. У ствари, све су оне тако ништавне да се против њих и нема шта говорити. Сва њихова мудровања су као кућа од карата – дуни и разлетеће се. У појединостима њих не треба оповргавати. Довољно је да се према њима односимо као према сновима. Говорећи против снова, ми не доказујемо њихову неприкладност у целини или у појединачним деловима, него само кажемо: „То је сан“. Тиме се све решава. Управо таква је теорија о постанку света из маглина, са својим пододељцима – теоријом о случајном настанку живота, дарвиновским пореклом родова и врста, и са његовим последњим маштањем о настанку човека. Све је то као бунцање сањалице. Читајући их, идеш као међу сенкама. А научници? Шта са њима да урадиш? Њихово правило јесте: „Ако нећеш да слушаш – немој, али нам не сметај да варамо људе“.
Повратак на Свето писмо
