Дела светих апостола, зачало 24 (10,1-16) 1. А у Кесарији неки човек, по имену Корнилије, капетан чете која се зваше Италијанска, 2. побожан и богобојазан са целим домом својим, који је чинио многе милостиње народу и молио се стално Богу; 3. виде на јави у виђењу, око деветог часа дана, анђела Божијег где уђе к њему и рече му: „Корнилије!\" 4. А он, погледавши на њега и уплашивши се, рече: „Шта је, Господе?\" А он му рече: „Молитве твоје и милостиње твоје узиђоше на спомен пред Богом. 5. И сад пошаљи људе у Јопу и дозови Симона прозваног Петра; 6. он гостује у некога Симона кожара, чија је кућа код мора. (Он ће ти казати речи којим ћеш се спасти ти и сав дом твој).\" 7. А кад отиде анђео који је говорио Корнилију, он дозва двојицу од укућана својих и једног побожног војника од оних који беху стално уз њега, 8. и казавши им све посла их у Јопу. 9. А сутрадан док они путоваху и приближаваху се граду, изиђе Петар на равни кров дома да се помоли Богу око шестога часа. 10. И огладне, и хтеде да једе; а кад му они готовљаху, наиђе на њега занос, 11. и виде небо отворено и сасуд некакав где силази на њега, као велико платно завезано на четири краја и спушта се на земљу; 12. у коме беху све четвороножне животиње на земљи и звериње и гмизавци и птице небеске. 13. И дође му глас: „Устани, Петре, закољи и једи.\" 14. А Петар рече: „Нипошто, Господе, јер никад не једох било шта погано или нечисто.\" 15. И опет глас њему по други пут: „Што је Бог очистио, ти не погани!\" 16. И ово би трипут, и сасуд се опет узнесе на небо.
Јеванђеље Јован, 24. зач. (6,56-69)
56. „Који једе моје тело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему. 57. Као што мене посла живи Отац, и као што ја живим због Оца, и онај који једе мене и он ће живети због мене. 58. Ово је хљеб који сиђе с неба: не као што оци ваши једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек." 59. Ово рече у синагоги кад учаше у Капернауму. 60. Тада многи од ученика његових, чувши то, рекоше: „Ово је тврда беседа. Ко је може слушати?" 61. А Исус, знајући у себи да ученици његови ропћу због тога, рече им: „Зар вас ово саблажњава? 62. А шта ако видите Сина Човечијег да одлази горе где је пре био? 63. Дух је оно што оживљава, тело не користи ништа. Речи које вам ја говорим дух су и живот су. 64. Али има међу вама неких који не верују." Јер знађаше Исус од почетка који су то што не верују, и ко ће га издати. 65. И говораше: „Зато сам вам рекао да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мога." 66. Од тада многи од ученика његових отидоше натраг, и више не иђаху с њим. 67. А Исус рече Дванаесторици: „Да нећете и ви да одете?" 68. Тада му одговори Симон Петар: „Господе, коме ћемо отићи? Ти имаш речи живота вечног. 69. И ми смо поверовали и познали да си ти Христос Син Бога живога."
