Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 113 (14,6-9)
6. Који разликује дане, Господу разликује, а који не разликује дане, Господу не разликује. Који једе Господу једе, јер благодари Богу, и који не једе, Господу не једе и благодари Богу. 7. Јер нико од нас не живи самоме себи, и нико не умире самоме себи, 8. јер ако живимо, Господу живимо, ако ли умиремо, Господу умиремо. Дакле, и кад живимо и кад умиремо, Господњи смо. 9. Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживи да овлада и мртвима и живима.
Прва Посланица Светог Апостола Павла Солуњанима, зачало 270 (4,13-17)
13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. 14. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. 15. Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. 16. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; 17. а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.
Јеванђеље Матеј, зачало 64. (15,32-39)
32. А Исус дозвавши ученике своје рече: „Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам рад отпустити их гладне да не малакшу на путу.” 33. И рекоше му ученици његови: „Откуда нам у пустињи толико хлеба да се насити толики народ?” 34. И рече им Исус: „Колико хлебова имате?” А они рекоше: „Седам, и мало рибица.” 35. И заповеди народу да поседају по земљи. 36. И узевши оних седам хлебова и рибе, и заблагодаривши, преломи и даде ученицима својим, а ученици народу. 37. И једоше сви и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица пуних. 38. А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце. 39. И отпустивши народ, уђе у лађу и дође у крајеве магдалске.
