Прва Посланица Светог Апостола Павла Тимотеју, зачало 287 (5,22-25; 6,1-11)
22. Не полажи руке ни на кога брзо, нити учествуј у туђим гресима. Чувај себе чиста.23. Више не пиј само воду, него пиј по мало вина, због свога желудца и честих болести својих.24. Греси неких људи су јавни и претходе суду, а код неких се обелодањују касније.25. Тако су и добра дела видна; а ако и нису, не могу се сакрити.1. Они који су робови под јармом, нека своје господаре сматрају достојнима сваке части, да се не би хулило на име Божије и на учење.2. А који имају вернике за господаре, нека не буду према њима немарни зато што су браћа, него нека им још боље служе, јер су ти који примају њихово доброчинство, верни и мили.3. Ово учи и саветуј. Ако неко друкчије учи и не држи се здравих речи Господа нашега Исуса Христа и учења о побожности,4. погордио се ништа не знајући, него болује од запиткивања и препирања, од чега настаје завист, свађа, хуљења, лукава подозрења,5. празна надмудривања људи изопаченога ума и лишених истине, који мисле да је побожност извор добитка. Клони се таквих.6. А побожност јесте велики добитак кад смо задовољни оним што имамо.7. Јер ништа не донесмо на свет; јасно је да ништа не можемо ни однети.8. А кад имамо храну и одећу, будимо овим задовољни.9. А који хоће да се богате, упадају у искушење и замку, и у многе луде и погубне жеље, које гурају људе у пропаст и погибао.10. Јер је корен свију зала среброљубље, којему неки предавши се застранише од вере и навукоше на себе муке многе.11. А ти, о човече Божији, бежи од тога, а иди за правдом, побожношћу, вером, љубављу, трпљењем и кротошћу.