12. Тада се вратише у Јерусалим са горе зване Маслинска, која је близу Јерусалима један суботни дан хода.13. И кад уђоше, попеше се у горњу одају где су боравили, и то: Петар и Јаков, и Јован и Андреј, Филип и Тома, Вартоломеј и Матеј, Јаков Алфејев и Симон Зилот, и Јуда Јаковљев.14. Ови сви бејаху истрајно и једнодушно на молитви и мољењу, са женама и са Маријом матером Исусовом и са браћом његовом.15. И у те дане устаде Петар између ученика, - а бијаше народа на окупу око сто двадесет душа, - и рече:16. Људи браћо, требало је да се изврши оно Писмо што прорече Дух Свети устима Давидовим за Јуду, који беше предводник оних што ухватише Исуса;17. јер се бројаше с нама и бејаше примио удел службе ове.
Није нађено поглавље (p1): 44, 1,12-17; 21-26

Јеванђеље Јован, зачало 2 (1,18-28)
18. Бога нико није видио никад: Јединородни Син који је у наручју Оца, он га објави,19. И ово је сведочанство Јованово кад послаше Јудејци из Јерусалима свештенике и левите да га запитају: „Ко си ти?"20. И признаде и не порече; и признаде: „Ја нисам Христос."21. И упиташе га: „Шта дакле? Јеси ли ти Илија? И рече: „Нисам." „Јеси ли ти пророк?" И одговори: „Не."22. А они му рекоше: „Ко си? Да одговор дамо онима који нас послаше: Шта кажеш о себи самом?"23. Рече: „Ја сам глас вапијућег у пустињи: Поравните пут Господњи, као што каза Исаија пророк."24. А изасланици бејаху од фарисеја.25. И запиташе га и рекоше му: „Зашто, дакле, крштаваш кад ти ниси Христос, ни Илија, ни пророк?"26. Одговори им Јован говорећи: „Ја крштавам водом, а међу вама стоји кога ви не знате.27. То је Онај што долази за мном, који преда мном би, коме ја нисам достојан одрешити ремена на обући његовој."28. Ово се догоди у Витанији с оне стране Јордана гдје Јован крштаваше.