21. Јер сте на то и позвани,22. Он греха не учини, нити се нађе превара у устима његовим;23. Он вређан, не узвраћаше увредом; страдајући не прећаше, него је препустио Ономе који праведно суди.24. Он грехе наше сам изнесе на телу свом на дрво, да за грехе умремо, и за правду живимо, јер се његовом раном исцелисте.25. Јер бесте као изгубљене овце, али сада се вратисте Пастиру и Епископу душа ваших.1. Исто тако и ви, жене, будите покорне својим мужевима, да ако неки не верују речи, онда понашањем жена и без речи буду придобијени,2. када виде чедно понашање ваше са страхом.3. Ваше украшавање да не буде споља: у плетењу косе и у кићењу златом или у облачењу хаљина;4. него у скривеноме човеку срца, у непропадљивости кроткога и тихога духа, што је пред Богом драгоцено.5. Јер тако некад украшаваху себе и свете жене које се уздаху у Бога и покораваху се својим мужевима.6. Као што Сара беше послушна Аврааму, називајући га господарем; њезине кћери постадосте, чинећи добро, и не бојећи се никаква страха.7. Тако и ви, мужеви, живите са својим женама по разуму, указујући им част као слабијем женском сасуду, као и сунаследницама благодати живота, да не буду ометане молитве ваше.8. А најпосле будите сви једнодушни, сажаљиви, братољубиви, милосрдни, срдачни;9. не враћајте зло за зло, ни увреду за увреду; него напротив, благосиљајте, знајући да сте на то позвани да наследите благослов.

Јеванђеље Марко, зачало 54. (12,13-17)
13. И послаше њему неке од фарисеја и иродоваца да би га ухватили у речи.14. А они дошавши рекоше му: „Учитељу, знамо да си истинит, и не обазиреш се ни на кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божијему учиш. Реци нам, дакле, треба ли ћесару давати порез или не? Да дамо или да не дамо?”15. А он знајући њихово лицемерје рече им: „Што ме кушате? Донесите ми динар, да видим.”16. А они донесоше. И рече им: „Чији је ово лик и натпис?” А они му рекоше: „Ћесарев.”17. И одговарајући Исус рече им: „Подајте ћесарево ћесару, а Божије Богу.” И задивише му се.