1. Браћо моја, не гледајући ко је ко, имајте веру у нашега Господа славе Исуса Христа.2. Јер ако дође на сабрање ваше човек са златним прстеном и у светлој хаљини, а дође и сиромах у бедној хаљини,3. и погледате на онога у светлој хаљини, и речете му: „Ти седи овде лепо”, а сиромаху: „Ти стани онде, или седи овде ниже подножја мог”;4. зар тиме не учинисте разлику у себи и постадосте судије са злим помислима?5. Чујте, драга браћо моја, не изабра ли Бог сиромахе овога света да буду богати вером, и наследници Царства које обећа онима који Њега љубе?6. А ви понизисте сиромаха. Нису ли богаташи ти који вас угњетавају и зар вас они не вуку на судове?7. Не хуле ли они на добро Име којим сте названи?8. Но, ако ви закон царски извршујете по Писму: „Љуби ближњега својега као самог себе”, добро чините;9. ако ли гледате ко је ко, грех чините, и закон вас кара као преступнике.10. Јер који сав закон одржи а сагреши у једноме, крив је за све.11. Јер Онај који је рекао: „Не чини прељубе!” рекао је и: „Не убиј!” Ако, дакле, не учиниш прељубу а убијеш, постао си преступник закона.12. Тако говорите и тако творите као они који ће законом слободе бити суђени;13. јер ће ономе бити суд без милости који не чини милости; а милост слави победу над судом.

Јеванђеље Марко, зачало 46. (10,23-32)
23. И погледавши око себе, Исус рече ученицима својим:23. „Како је тешко богатима ући у Царство Божије!„24. А ученици се запањише на речи његове. А Исус опет одговарајући рече им: „Децо, како је тешко онима који се уздају у богатство ући у Царство Божије!25. Лакше је камили кроз иглене уши проћи неголи богатоме у Царство Божије ући.”26. А они се веома чуђаху говорећи у себи: „Па ко се онда може спасти?”27. А Исус погледавши на њих рече: „Људима је то немогуће, али Богу није; јер све је могуће Богу.”28. А Петар му поче говорити: „Ето ми смо оставили све и за тобом пођосмо.”29. А Исус одговарајући рече: „Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или њиве, мене ради и јеванђеља ради,30. а да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и оца, и матер, и децу, и њиве, уз прогоњење, а у веку који долази живот вечни.31. Али ће многи први бити последњи и последњи први.”32. А кад узлажаху путем у Јерусалим, Исус иђаше испред њих, а они се чуђаху, и за њим иђаху са страхом.32. И узевши опет Дванаесторицу, поче им казивати шта ће му се догодити: