Прва Посланица Светог Апостола Павла Солуњанима, зачало 265 (2,9-14)
9. Јер ви, браћо, памтите труд наш и напор; јер дан и ноћ радећи да не бисмо били на терету икоме од вас, проповедасмо вам јеванђеље Божије.10. Ви и Бог сте сведоци како се свето и праведно и непорочно владасмо пред вама који верујете.11. Као што знате како сваког појединог од вас, као отац децу своју,12. преклињасмо вас и храбрисмо и сведочисмо, да се владате достојно Бога, који вас призива у своје Царство и славу.13. Тога ради и ми непрестано захваљујемо Богу, што примивши реч Божију коју од нас чусте, прихватисте је не као реч човечију, него што заиста и јесте као реч Божију, која и дејствује у вама верујућима.14. Јер ви, браћо, постадосте слични Црквама Божијим које су у Јудеји у Христу Исусу, зато што и ви пропатисте од својих сународника исто што и они од Јудејаца,
Јеванђеље Лука, зачало 57. (11,14-23)
14. И изгоњаше демона, и тај беше нем; и кад изиђе демон, проговори неми; и дивљаше се народ.15. А неки од њих рекоше: „Помоћу Веелзевула, кнеза демонскога, изгони демоне.”16. А други кушајући га искаху од њега знак са неба.17. А он знајући помисли њихове рече им: „Свако царство које се раздели само у себи, опустеће, и дом који се раздели сам у себи, пропашће.18. Ако се и сатана раздели сам у себи, како ће опстати царство његово? Јер говорите да помоћу Веелзевула изгоним демоне.19. Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним демоне, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.20. А ако ли ја прстом Божијим изгоним демоне, дакле, стигло вам је Царство Божије.21. Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру.22. А када дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздели што је запленио од њега.”23. Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, расипа.”