1. Хоћу, дакле, да знате колику борбу имам за вас и за оне у Лаодикији и у Јерапољу, и за све који не видјеше лица мојега у телу,2. Да се утјеше срца њихова, да се сједине у љубави и у свакоме богатству пунога разумевања за познање тајне Бога и Оца и Христа,3. У коме су сакривена сва блага премудрости и знања.4. А ово говорим, да вас неко не превари заводљивим речима.5. Јер ако сам телом и одсутан, али сам духом са вама, радујући се и видећи ваш ред и чврстину ваше вјере у Христа.6. Како, дакле, примисте Христа Исуса Господа, тако у Њему и живите,7. Укорењени и назидани у Њему, и утврђени у вјери као што сте научени, изобилујући у њој са захвалношћу.

Јеванђеље Лука, зачало 42. (9,12-18)
12. А дан стаде нагињати.12. Тада приступише Дванаесторица и рекоше му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и засеоке, и кек нађу хране, јер смо овдје у пустом мјесту.13. А он им рече: Подајте им ви да једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хљебова и две рибе; сем да ми одемо и купимо хране за сав овај народ.14. Јер бијаше људи, око пет хиљада. Али он рече ученицима својим: Посадите их на скупине по педесет.15. И учинише тако, и посадише их све.16. А он узе оних пет хљебова и обје рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да поставе народу.17. И једоше и наситише се сви, и накупише комада што им претече дванаест котарица.18. И када се једанпут мољаше Богу насамо, с њим беху ученици, и запита их говорећи: „Шта говори народ ко сам ја?”