Посланица Светог Апостола Павла Филипљанима, зачало 235 (1,1-7)
1. Павле и Тимотеј, слуге Исуса Христа, свима светима у Исусу Христу који су у Филипима, са епископима и ђаконима:2. Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.3. Захваљујем Богу мом кад год се сетим вас,4. свагда у свакој молитви мојој са радошћу молећи се за све вас,5. што ви постадосте заједничари у јеванђељу, од првога дана па до сада;6. убеђен у то, да ће Онај који је отпочео добро дело у вама довршити га све до дана Исуса Христа.7. Као што је и право да ја ово за све вас мислим; јер вас имам у срцу, и у оковима мојим, и у одбрани, и потврђивању јеванђеља, све вас који сте заједничари моји у благодати.
Јеванђеље Лука, зачало 16. (4,38-44)
38. Подигавши се пак из синагоге, дође у кућу Симонову; а ташту Симонову беше ухватила велика грозница, и молише га за њу.39. И ставши више ње запрети грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им.40. А када захођаше сунце, сви који имађаху болеснике од различних болести довођаху их њему; а он на свакога од њих полагаше руке, и исцељиваше их.41. А и демони излажаху из многих вичући и говорећи: „Ти си Христос Син Божији.” И претећи им не допушташе да говоре да знају да је он Христос.42. А кад наста дан, изиђе и отиде у пусто место; и народ га тражаше, и дође к њему, и задржаваху га да не иде од њих.43. А он им рече: „И другим градовима треба ми благовестити о Царству Божијем; јер сам на то послан.”44. И проповедаше по синагогама галилејским.