Посланица Светог Апостола Павла Ефесцима, зачало 234 (6,18-24)
18. И сваком молитвом и прозбом молите се у Духу у свако доба, и уз то, бдите са сваком истрајношћу и мољењем за све свете,19. и за мене, да ми се даде реч кад отворим уста своја, да смело обзнаним тајну јеванђеља,20. за које служим у оковима, да о њему говорим смело, као што сам дужан говорити.21. А да бисте и ви знали како сам ја и шта радим, све ће вам казати Тихик, љубљени брат и верни служитељ у Господу,22. кога управо за то и послах к вама, да знате како смо и да утеши срца ваша.23. Мир браћи и љубав са вером од Бога Оца и Господа Исуса Христа!24. Благодат са свима који постојано љубе Господа нашега Исуса Христа. Амин.
Јеванђеље Лука, зачало 14. (4,22-30)
22. И сви му сведочаху,22. и дивљаху се речима благодати које излажаху из уста његових, и говораху: „Није ли ово син Јосифов?”23. И рече им: „Свакако ћете ми рећи ову пословицу: „Лекару, излечи се сам”; што чусмо да је било у Капернауму учини и овде у постојбини својој.”24. Рече пак: „Заиста вам кажем да ниједан пророк није признат у постојбини својој."25. А ваистину вам кажем: „Многе удовице бијаху у Израиљу у време Илије када се небо затвори за три године и шест месеци, и би велика глад по свој земљи;26. и ниједној од њих не би послан Илија до у Сарепту сидонску жени удовици.27. И многи беху губави у Израиљу у време пророка Јелисеја; и ниједан се од њих не очисти до Нееман Сиријанин.”28. И сви се у синагоги испунише гнева кад чуше ово.29. И уставши истераше га напоље из града, и одведоше га на врх горе где беше њихов град сазидан, да би га бацили одозго.30. Али он прође између њих и отиде.