6. А за оне које су сматрали да су нешто, ма ко они негда били, не марим ништа, јер Бог не гледа ко је ко; јер они који су сматрани угледним мени ништа не додадоше,7. него напротив, када увидеше да је мени поверено јеванђеље за необрезане, као Петру за обрезане,8. јер онај који поможе Петру у апостолству међу обрезанима поможе и мени међу незнабошцима,9. и познавши благодат која је мени дана, Јаков и Кифа и Јован, који су сматрани да су стубови, дадоше мени и Варнави деснице заједништва, да ми идемо незнабошцима, а они обрезанима;10. само да се опомињемо сиромашних, што се и старах да тако чиним.

Јеванђеље Марко, зачало 20. (5,22-24; 5,35-43; 6,1)
22. И гле, дође један од старешина синагоге по имену Јаир; и видевши га паде пред ноге његове.23. И мољаше га много, говорећи: „Ћеркица је моја на самрти; да дођеш и метнеш на њу руке, да се спасе и да живи.”24. И пође с њим.24. И за њим иђаше народа много, и притешњаваху га.35. Док он још говораше, дођоше од старешине синагоге говорећи: „Кћи твоја умре; што још трудиш Учитеља?”36. А Исус, чим је чуо реч што казаше, рече старешини синагоге: „Не бој се, само веруј!”37. И не даде да ико пође за њим осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљева.38. И дође у кућу старешине синагоге, и виде вреву и оне који плачу и лелечу много.39. И ушавши рече им: „Шта сте се узнемирили и плачете? Девојчица није умрла него спава.”40. И подсмеваху му се. А он истеравши све узе оца и матер девојчице и оне који беху с њим, и уђе где лежаше девојчица.41. И узевши девојчицу за руку рече јој: „Талита куми”, што значи: „Девојчице, теби говорим, устани!”42. И одмах устаде девојчица, и хођаше; а беше од дванаест година. И зачудише се чудом великим.43. И запрети им врло да нико не дозна за то; и рече да јој дају да једе.1. И отиде оданде, и дође у постојбину своју; и за њим идоше ученици његови.