Друга Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 195 (12,10-19)
10. Зато сам добре воље у немоћима, у поругама, у невољама, у гоњењима, у тескобама за Христа; јер када сам слаб онда сам силан.11. Постадох безуман хвалећи се! Ви ме натерасте. Јер је требало да ме ви хвалите, пошто ни у чему нисам мањи од превеликих апостола иако сам ништа.12. Јер знаци апостола учињени су међу вама у сваком трпљењу, у знацима и чудесима и силама.13. Јер шта је то у чему сте мањи од осталих Цркава, осим што вам ја сам не досадих? Опростите ми ову неправду.14. Ево готов сам по трећи пут да вам дођем, и нећу вам досадити: јер не тражим ваше него вас. Јер нису деца дужна тећи имање родитељима него родитељи деци.15. А ја ћу врло радо трошити и истрошићу се потпуно за душе ваше, иако вас ја одвише љубим, а ви ме мање љубите.16. Али нека буде, ја вам не бих на терету, него будући лукав, добих вас преваром.17. Еда ли вас што закидох преко некога од оних које сам слао к вама?18. Умолих Тита, и с њим послах брата: еда ли вас Тит што закиде? Зар не ходисмо истим духом? Зар не истим стопама?19. Мислите ли опет да се бранимо пред вама? Пред Богом у Христу говоримо; а све је, љубљени, за ваше изграђивање.
Јеванђеље Марко, зачало 16. (4,11-23)
11. И рече им: „Вама је дано да знате тајне Царства Божијега, а онима напољу све у причама бива,12. да очима гледају и да не виде, и да ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се опросте греси.”13. И рече им: „Зар не разумете причу ову? А како ћете све приче разумети?14. Сејач реч сеје.15. А покрај пута, где се сеје реч, јесу они који кад је чују, одмах дође сатана и узме реч посејану у срцима њиховим.16. Тако и они посејани на каменитим местима јесу они који кад чују реч, одмах је приме с радошћу,17. али немају корена у себи, него су непостојани, па кад дођу до невоље, или гоњења због речи, одмах се саблазне.18. А они посејани у трњу, јесу они који слушају реч,19. али бриге овога века и обмана богатства и пожуде за осталим стварима уђу и загуше реч, и без рода остане.20. А они на доброј земљи посејани, јесу они који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.”21. И говораше им: „Еда ли се светиљка доноси да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак постави?22. Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити би што сакривено, а да не изађе на видело.23. Ко има уши да чује, нека чује!”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Дуну Бог дух животни и постаде човек по образу Божијем. Тако је и у препороду: надахњивањем Духа Божијег, који незнано откуда и незнано како прилази, поставља се почетак новог живота и обнавља се образ човека. То је полазна тачка. Од тада почиње труд усавршавања образа до подобија. Препорођени по образу Онога који га је саздао се Господњим Духом преображава из славе у славу, иако не без личног удела. Наш је труд и старање, а Бог, по нашој вери у Господа, изграђује и узраста [дело] благодаћу Пресветог Духа. Ето идеала и начина остварења образа и подобија Божијег! А колико само пишу и говоре о васпитању! Међутим, у речи Божијој оно је у потпуности одређено са неколико речи. Подухвати се само да оствариш написано и васпитање ће само по себи успешно да крене ка свом циљу. То је Божији пут. Он, међутим, не искључује и људске путеве. Напротив, он им даје смер и венчава их успехом. Кад се остаје само на људском, васпитање обично бива недовољно и мањкаво, а не ретко и сасвим изопачујуће за васпитанике. После тога и живот почиње да иде наопако. Где се умножава наопако васпитање, све друштво почиње да се све више и више накривљује – и у свом животу и у својим погледима. Крај тога је – свеопшта искривљеност. Један вуче на једну страну, а други на другу.
Повратак на Свето писмо
