Друга Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 171 (2,3-15)
3. И ово вам баш написах, да када дођем не будем ожалошћен од оних од којих би требало да се радујем, уздајући се у све вас, да је радост моја радост свију вас.4. Јер од многе жалости и с болом срца написах вам са многим сузама, не да се ожалостите него да познате преобилну љубав коју имам према вама.5. Ако ли је ко ожалостио, није ожалостио мене, него делимично - да не претерам - све вас.6. Таквоме је довољно ово карање од многих;7. тако да је, напротив, боље да опраштате и тешите, како тај не би био савладан од превелике жалости.8. Зато вас молим, потврдите љубав према њему.9. Јер вам зато и писах, да бих познао опробаност вашу, јесте ли у свему послушни.10. А коме што опростите, опраштам и ја; јер и ја ако сам што коме опростио, опростио сам вас ради пред лицем Исуса Христа,11. да нас обманом не савлада сатана, јер нам његове намере нису непознате.12. А кад дођох у Троаду ради јеванђеља Христовог, и пошто ми се отворише врата у Господу,13. не имадох мира у духу свом не нашавши Тита брата свога, него опростивши се с њима, изиђох у Македонију.14. А хвала Богу који нам свагда даје победу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања свога на свакоме месту;15. jер смо ми Христов миомир Богу међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају:
Јеванђеље Матеј, зачало 94. (23,13-22)
13. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате Царство небеско пред људима; јер ви не улазите, нити пуштате да уђу они који би хтели.14. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се молите дуго; зато ћете већма бити осуђени.15. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што проходите море и копно да бисте добили једнога следбеника, и кад га придобијете, чините га сином пакла двоструко већим од себе.16. Тешко вама, вођи слепи, који говорите: ‘Ако се ко куне храмом, то није ништа; а ко се куне златом храмовним, крив је.‘17. Безумници и слепци! Јер шта је веће: злато или храм који злато освећује?18. И ако се ко куне жртвеником, ништа је то, а који се куне даром на њему, крив је.19. Безумници и слепци! Јер шта је веће: дар или жртвеник који дар освећује?20. Који се, дакле, куне жртвеником, куне се њим и свим што је на њему.21. И који се куне храмом, куне се њим и Оним који обитава у њему.22. А који се куне небом, куне се престолом Божијим и Оним који седи на њему.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Тешко вама… што затварате Царство небеско пред људима (Мт.23,13). Ове речи се односе на архијереје који народ не уче спасоносном путу, нити, пак, свештенике подстичу на њихову дужност; односе се и на свештенике који остављају народ без бриге, не трудећи се да му објашњавају оно што је неопходно за спасење душе. Због тога народ остаје слеп и један његов део пребива у убеђењу да је све у реду, док други, премда и oceћa да ствар не иде како треба, ипак не предузима ништа, јер не зна куда да иде. Од тога долази до разних рђавих схватања у народу. Због тога код њега налазе места и расколници, и молокани, и хлисти; због тога се на њега лако лепи и свако друго зло учење. Свештеник обично мисли да је код њега у парохији све у реду. Он се прихвата посла само онда када се зло већ разрасте и избије на површину. Шта, пак, тада чинити? Свештеник је дужан да првом обавезом своје савести сматра – усавршавање одраслих у познавању Хришћанске вере. И младе, такође, од најранијих година, треба да припрема путем објашњавања онога што они могу и морају знати. На школу не треба чекати. То се мора радити усмено, окупљањем деце у цркви или у дом недељом предвече, или у неко друго згодно време и погодно место.
Повратак на Свето писмо
