4. Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се,5. Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу,6. Не радује се неправди, а радује се истини,7. Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.8. Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати.9. Јер делимично знамо, и делимично пророкујемо;10. А када дође савршено, онда ће престати што је делимично.11. Кад бејах дете, као дете говорах, као дете мишљах, као дете размишљах; а када сам постао човек, одбацио сам што је детињско.12. Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам делимично, а онда ћу познати као што бих познат.13. А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав.1. Држите се љубави, и старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете.2. Јер који говори језик, не говори људима него Богу: јер нико не разуме, пошто он духом говори тајне.3. А који пророкује говори људима за назидање и бодрење и утјешење.4. Јер који говори језик себе изграђује, а који пророкује Цркву изграђује.5. А хтио бих да сви говорите језике, а особито да пророкујете; јер је већи онај који пророкује него онај који говори језике, сем ако и тумачи, да се Црква изграђује.

Јеванђеље Матеј, зачало 80. (20,1-16)
1. Јер је Царство небеско слично човеку домаћину који ујутру рано изиђе да најми посленике у виноград свој.2. И погодивши се с посленицима по динар на дан, посла их у виноград свој.3. И изишавши око трећега часа, виде друге где стоје на тргу беспослени. (По јеврејском бројању то је девет часова ујутро; и даље: шести час је подне, једанаести час је пет сати после подне.)4. И њима рече: „Идите и ви у виноград мој, и што буде право даћу вам.”5. И они отидоше. И опет изишавши око шестога и деветога часа, учини тако.6. А око једанаестога часа изишавши, нађе друге где стоје беспослени и рече им: „Што стојите овде цели дан беспослени?”7. Рекоше му: „Јер нас нико не најми.” Рече им: „Идите и ви у мој виноград, и што буде право примићете.”8. А кад би увече, рече господар винограда приставу свом: „Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.”9. И дошавши који су око једанаестога часа најмљени, примише по динар.10. А када дођоше први, помислише да ће више примити, и примише и они по динар.11. И примивши роптаху на домаћина.12. Говорећи: „Ево, ови последњи један час радише, па их изједначи с нама који поднесмо тегобу дана и жегу.”13. А он одговарајући рече једноме од њих: „Пријатељу, не чиним ти неправду. Ниси ли погодио са мном по динар?14. Узми своје па иди; а ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.15. Или зар ја нисам властан у своме чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?16. Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих а мало изабраних.”