1. Догоди се пак, кад беше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике,2. Рече им: „Јесте ли примили Духа Светога када сте поверовали?” А они му рекоше: „Нисмо ни чули да има Дух Свети.”3. А он им рече: „У шта се, дакле, крстите?” А они рекоше: „У крштење Јованово.”4. А Павле рече: „Јован је крстио крштењем покајања, говорећи народу да верују у Онога који долази за њим, то јест у Христа Исуса.”5. А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса.6. И кад Павле положи руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, и говораху језике и прорицаху.7. А беше људи свега око дванаест.8. И уђе у синагогу и говораше смело три месеца, расправљајући и уверавајући о Царству Божијем.

Јеванђеље Јован, 47. зач. (14,1-11)
1. „Нека се не збуњује срце ваше, верујте у Бога, и у мене верујте.2. У кући Оца мог станови су многи. А да није тако, зар бих вам рекао: 'Идем да вам припремим место.'3. И ако отидем и припремим вам место, опет ћу доћи, и узећу вас к себи да где сам ја, будете и ви.4. И куда ја идем знате, и пут знате.“5. Рече му Тома: „Господе, не знамо куда идеш; и како можемо знати пут?“6. Исус му рече: „Ја сам пут и истина и живот: нико не долази Оцу осим кроз мене.7. Кад бисте мене знали и Оца мог бисте знали; и од сада познајете га, и видели сте га.“8. Рече му Филип: „Господе, покажи нам Оца, и биће нам доста.“9. Исус му рече: „Толико сам времена с вама и ниси ме познао, Филипе? Ко је видио мене, видио је Оца; па како ти говориш: 'Покажи нам Оца?'10. „Зар не верујеш да сам ја у Оцу и Отац у мени?“10. „Речи које вам ја говорим не говорим од самог себе, него Отац који пребива у мени он твори дела.11. Веруте ми да сам ја у Оцу и Отац у мени: ако ли не, због самих дела верујте ми.