22. И сишавши у Кесарију, изиђе и поздрави Цркву, па се спусти у Антиохију.23. И оставши неко време, изиђе и прође редом Галатијску земљу и Фригију утврђујући све ученике.24. А дође у Ефес неки Јудејац по имену Аполос, родом из Александрије, човек речит и јак у Светоме Писму.25. Овај беше упућен на Пут Господњи и, горећи духом, говораше и учаше право о Господу, а знађаше само крштење Јованово.26. И овај поче смело проповедати у синагоги. А кад га чуше Акила и Прискила, прихватише га и још му тачније изложише Пут Господњи.27. А кад он хтеде да пређе у Ахају, охрабрише га браћа и писаше ученицима да га приме. И он дошавши онамо поможе много онима који су благодаћу поверовали.28. Јер је силно оповргавао Јудејце пред народом доказујући из Светога Писма да је Исус - Христос.

Јеванђеље Јован, 43. зач. (12,36-47)
36. „Док светлост имате верујте у светлост, да будете синови светлости.“ Рекавши ово, Исус отиде и сакри се од њих.37. Јер иако је учинио толика знамења пред њима, не вероваху у њега;38. да се испуни реч Исаије пророка који рече: „Господе, ко верова проповеди нашој? И рука Господња коме се откри?“39. Зато не могаху веровати, јер опет рече Исаија:40. „Заслепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумеју, и не обрате се да их исцелим.“41. Ово рече Исаија када виде славу његову и говораше о њему.42. Али и од старешина многи вероваше у њега; но због фарисеја не признаваху, да не буду искључени из синагоге;43. Јер заволеше више славу људску него славу Божију.44. А Исус повика и рече: „Ко верује у мене, не верује у мене, него у Онога који ме је послао.45. И ко види мене, види Онога који ме је послао.46. Ја у свет дођох као светлост, да свако ко верује у мене не остане у тами.47. И ко чује моје речи и не верује, ја му не судим; јер не дођох да судим свету, него да спасем свет.