35. А Павле и Варнава борављаху у Антиохији учећи и проповедајући са многима другима реч Господњу.36. После пак неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу нашу по свим градовима у којима објављивасмо реч Господњу, да видимо како су.37. А Варнава хтеде узети са собом Јована званога Марко.38. А Павле захтеваше да онога који их је напустио у Памфилији и који није ишао са њима на дело на које су послани, не узимају са собом.39. Тако наста љутња, те се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови на Кипар.40. А Павле избравши Силу отиде, предан од браће благодати Божијој;41. И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући Цркве.

Јеванђеље Јован, 38. зач. (10,27-38)
27. „Овце моје слушају глас мој, и ја њих познајем, и за мном иду.28. И ја им дајем живот вечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје.29. Отац мој који ми их је дао већи је од свију: и нико их не можe отeти из руке Оца мог.30. Ја и Отац једно смо.“31. А Јудејци опет подигоше камење да га каменују.32. Исус им одговори: Многа добра дела показах вам од Оца свог, за које од тих дела ме каменујете?33. Одговорише му Јудејци говорећи: „Не каменујемо те за добро дело, него за хулу, што се ти, човек будући, правиш Бог.“34. Одговори им Исус: „Није ли написано у Закону вашему: Ја рекох: богови сте?35. Кад оне назва боговима, којима реч Божија би дата, а Писмо се не може укинути,36. како ви говорите ономе кога Отац посвети и посла на свет: хулиш, зато што рекох: ја сам Син Божији?37. Ако не творим дела Оца свог, не верујте ми.38. Ако ли творим, иако мени не верујете, делима верујте, да познате и верујете да је Отац у мени и ја у њему.“