Дела светих апостола, зачало 36 (15,5-34)
5. Онда устадоше неки од јереси фарисејске који су поверовали, говорећи да их ваља обрезати и заповедити да држе Закон Мојсејев.6. А апостоли и презвитери сабраше се да извиде ово мишљење.7. А после многог разматрања устаде Петар и рече им: „Људи браћо, ви знате да Бог од првих дана изабра међу нама да из мојих уста чују незнабошци реч јеванђеља и да верују.8. И Бог, који познаје срца, посведочи им давши им Духа Светога као и нама,9. и не постави никакве разлике између нас и њих, вером очистивши срца њихова.10. Сада, дакле, зашто кушате Бога, и хоћете да наметнете ученицима јарам на врат, који ни оци наши ни ми не могосмо носити?11. Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они."12. Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који казиваху колике знаке и чудеса учини Бог међу незнабошцима преко њих.13. А кад они заћуташе, одговори Јаков говорећи: „Људи браћо, чујте ме!14. Симон објасни како се Бог пре побрину да од незнабожаца узме народ за Име своје.15. И са овим се саглашавају речи Пророка, као што је написано:16. 'Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га,17. да потраже остали људи Господа и сви незнабошци на које је призвано име моје, говори Господ који твори све ово;18. Богу су позната од постања света сва дела његова.'19. Зато ја сматрам да се не праве тешкоће онима од незнабожаца који се обраћају Богу;20. него да им се напише да се чувају од нечистота идолских и од блуда и од удављенога и од крви; (и оно што њима није мило другима да не чине).21. Јер Мојсеј има од давних времена у свим градовима оне који га проповедају, пошто се у синагогама чита сваке суботе."22. Тада нађоше за добро апостоли и презвитери са свом Црквом да изаберу између себе људе и да пошаљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду званога Варсава и Силу, људе истакнуте међу браћом,23. и написаше рукама својима ово: „Апостоли и презвитери и браћа поздрављају браћу из незнабожаца која су у Антиохији и Сирији и Киликији.24. Пошто чусмо да неки изишавши од нас узнемирише вас речима, и смутише душе ваше говорећи да се обрезујете и да држите Закон, што им ми не заповедисмо;25. зато ми сабрани једнодушно, нађосмо за добро да вам пошаљемо избране људе са нашим драгим Варнавом и Павлом,26. људима који су предали душе своје за Име Господа нашега Исуса Христа.27. Посласмо, дакле, Јуду и Силу, да вам и они то исто усмено кажу.28. Јер угодно би Светоме Духу и нама да никакво бреме више не мећемо на вас осим овога што је неопходно:29. да се чувате од жртава идолских и од крви и од удављенога и од блуда, (и што нећете да се чини вама не чините другима); од овога ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здраво."30. Они, дакле, које отпремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предадоше посланицу.31. А кад прочиташе, обрадоваше се утеси.32. А Јуда и Сила, који беху и сами пророци, дугом беседом утешише браћу и утврдише.33. И пошто проведоше онде неко време, отпустише их браћа с миром апостолима.34. Но Сила нађе за добро да остане онде, а Јуда се сам врати у Јерусалим.
