Јутрења

Јеванђеље Јован, зачало 63 (20,1-10)
1. А у први дан седмице дође Марија Магдалина на гроб рано, док још беше мрак, и виде да је камен дигнут са гроба.2. Онда отрча и дође Симону Петру и другом ученику кога љубљаше Исус, и рече им: Узеше Господа из гроба, и не знамо где га положише.3. Тада изиђе Петар и други ученик, и пођоше ка гробу.4. Трчаху пак оба заједно, и други ученик трчаше брже од Петра и стиже први на гроб.5. И надвиривши се, виде покрове где леже; али не уђе.6. Тада стиже Симон Петар за њим и уђе у гроб и виде покрове где леже.7. И убрус који беше на глави његовој, да не лежи са покровима, него посебно савијен на једном месту.8. Тада, дакле, уђе и други ученик, који први дође на гроб, и виде и верова;9. јер још не знађаху Писмо да Он треба да васкрсне из мртвих.10. Онда се ученици опет вратише дома.

Литургија

19. Они, међутим, који се расијаше од невоље, која наста због Стефана, прођоше све до Финикије и Кипра и Антиохије не проповедајући реч никоме до само Јудејцима.20. А неки од њих беху Кипрани и Киринејци, који ушавши у Антиохију говораху јелинистима проповедајући јеванђеље о Господу Исусу.21. И рука Господња беше с њима; и велики број их поверова и обрати се Господу.22. А дође реч о њима до ушију Цркве у Јерусалиму; и послаше Варнаву да прође све до Антиохије.23. Кад овај дође и виде благодат Божију, обрадова се и мољаше све да искреним срцем остану у Господу;24. Јер беше човек благ и пун Духа Светога и вере. И обрати се многи народ Господу.25. Варнава пак изиђе у Тарс да потражи Савла, и када га нађе, доведе га у Антиохију.26. И они се целу годину састајаше са Црквом, и учише многи народ; и најпре у Антиохији ученици бише названи Хришћани.
Није нађено поглавље (p1): 44, 11,19-26; 29-30

Јеванђеље Јован, зачало 12 (4,5-42)
5. Тако дође у град самаријски звани Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину својему.6. А онде беше извор Јаковљев. Исус пак уморан од пута сеђаше тако на извору; беше око шестога часа.7. Дође жена из Самарије да захвати воде. Рече јој Исус: Дај ми да пијем.8. Јер ученици његови беху отишли у град да купе хране.9. Рече му жена Самарјанка: Како ти, који си Јудејац, тражиш од мене жене Самарјанке да пијеш? Јер се Јудејци не друже са Самарјанима.10. Одговори Исус и рече јој: Кад би ти знала дар Божији, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би тражила од њега и дао би ти воду живу.11. Рече му жена: Господе, ни ведра немаш, а студенац је дубок; одакле ти онда вода жива?12. Е да ли си ти већи од оца нашега Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?13. Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети;14. А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека, него вода коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот вечни.15. Рече му жена: Господе, дај ми ту воду да не жедним и не долазим овамо да захватам.16. Рече јој Исус: Иди, зови мужа свога, и дођи овамо.17. Одговори жена и рече: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро каза: немам мужа;18. Јер си пет мужева имала, и сада кога имаш није ти муж; то си право казала.19. Рече му жена: Господе, видим да си ти пророк.20. Оци наши клањаху се Богу на гори овој, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба клањати.21. Рече јој Исус: Жено, веруј ми да долази час када се нећете клањати Оцу ни на гори овој ни у Јерусалиму.22. Ви се клањате ономе што не знате; а ми се клањамо ономе што знамо; јер је спасење од Јудејаца.23. Али долази час, и већ је ту, када ће се истински богомољци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац тражи да такви буду они који му се клањају.24. Бог је дух; и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају.25. Рече му жена: Знам да долази Месија звани Христос; кад он дође, објавиће нам све.26. Рече јој Исус: Ја сам - који говорим с тобом.27. И утом дођоше ученици његови, и зачудише се што са женом разговара, али ниједан не рече: шта тражиш, или што говориш са њом?28. А жена остави свој крчаг и отиде у град и рече људима:29. Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила. Да није он Христос?30. Изиђоше, дакле, из града и пођоше њему.31. А у међувремену мољаху га ученици његови говорећи: Рави, једи!32. А он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.33. Тада ученици говораху међу собом: Да му неко не донесе да једе?34. Исус им рече: Јело је моје да вршим вољу Онога који ме је послао, и извршим његово дело.35. Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће настати жетва? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како се већ жуте за жетву.36. И који жање прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радује заједно и који сије и који жање.37. Јер у томе је истинита реч, да је други који сије, а други који жање.38. Ја вас послах да жањете где се ви нисте трудили; други су се трудили, а ви сте у труд њихов ушли.39. А из града онога многи од Самарјана повероваше у њега за реч жене која је сведочила: Каза ми све што учиних.40. Када, дакле, дођоше к њему Самарјани, мољаху га да остане код њих; и остаде онде два дана.41. И много их више верова за реч његову,42. Те жени говораху: Сад не верујемо више због твога казивања, јер сами смо чули и знамо да је ово заиста Спаситељ света, Христос.