Јутрења

Јеванђеље Лука, зачало 112 (24,1-12)
1. А у први дан недеље дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, а с њима и неке друге жене;2. Али нађоше камен одваљен од гроба.3. И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.4. И док се оне чуђаху томе, гле, два човека стадоше пред њих у блиставим хаљинама;5. а када се оне уплашише и оборише лица земљи, рекоше им: „Што тражите живога међу мртвима?6. Није овде, него устаде; сетите се како вам каза док беше још у Галилеји,7. говорећи како Син Човечији треба да буде предан у руке људи грешника и да буде разапет и трећи дан да васкрсне."8. И сетише се речи његових.9. Па вративши се од гроба, јавише све ово Једанаесторици и свима осталима.10. А то беху Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.11. И овима се учинише њихове речи као бунцање, и не вероваше им.12. А Петар устаде па отрча на гроб, и нагнувши се виде само покрове где леже, и отиде чудећи се у себи томе што се догодило.

Литургија

32. И догоди се да Петар обилазећи све, сиђе и светима који живљаху у Лиди. 33. И нађе тамо једнога човека по имену Енеја, који већ осам година лежаше на одру, јер беше узет. 34. И рече му Петар: „Енеје, исцељује те Исус Христос; устани и простри сам себи!" И одмах устаде. 35. И видеше га сви који живљаху у Лиди и Сарону, и обратише се Господу. 36. А у Јопи беше једна ученица, по имену Тавита, што преведено значи Срна, и она беше пуна добрих дела и милостиња које чињаше. 37. И догоди се у те дане да се она разболе и умре; онда је окупаше и положише у горњу собу. 38. И будући да је Лида близу Јопе, ученици чувши да је Петар у њој, послаше два човека молећи га да без оклевања дође до њих. 39. А Петар уставши отиде с њима; и кад дође, уведоше га у горњу собу и скупише се око њега све удовице плачући и показујући кошуље и хаљине што је радила Срна док је била с њима. 40. А Петар изгнавши све напоље, клече на кољена и помоли се Богу, и окренувши се телу рече: „Тавито, устани!" А она отвори очи своје, и видевши Петра придигну се и седе. 41. Он пак давши јој руку подиже је; и дозвавши свете и удовице показа је живу. 42. И ово се разгласи по свој Јопи, и многи вероваше у Господа.

Јеванђеље Јован, зачало 14 (5,1-15)
1. Потом беше празник јудејски, и изађе Исус у Јерусалим.2. А у Јерусалиму код Овчијих врата постоји бања, која се јеврејски зове Витезда, и има пет тремова.3. У њима лежаше велико мноштво болесника, слепих, хромих, сухих, који чекаху да се вода заталаса.4. Јер анђео Господњи повремено силажаше и узбуркаваше воду; и који би први ушао пошто се узбурка вода, оздравио би, ма од какве болести боловао.5. А онде беше неки човек који тридесет и осам година беше болестан.6. Кад виде Исус овога где лежи, и разуме да је већ много година болестан, рече му: „Хоћеш ли здрав да будеш?”7. Одговори му болесник: „Господе, човека немам, да ме спусти у бању када се узбурка вода: а док ја дођем, други сиђе пре мене.”8. Рече му Исус: „Устани, узми одар свој и ходи!”9. И одмах оздрави човек, и узе одар свој и хођаше. А тај дан беше субота.10. Тада говораху Јудејци исцељеном: „Субота је, није ти допуштено да носиш одар.”11. Он им одговори: „Који ме учини здравим он ми рече: „Узми одар свој и ходи.”12. А они га запиташе: „Ко је тај човек који ти рече: 'Узми одар свој и ходи?'"13. А излечени не знађаше ко је; јер се Исус беше удаљио због многог народа на ономе месту.14. Потом га нађе Исус у храму и рече му: „Ето постао си здрав, више не греши, да ти се што горе не догоди.”15. Човек отиде и јави Јудејцима да је Исус тај који га учини здравим.