28. Зато, примајући Царство непоколебиво, да имамо благодат и њоме да служимо угодно Богу са поштовањем и страхом.29. Јер Бог наш је огањ који спаљује.1. Братољубље нека остане.2. Гостољубље не заборављајте, јер из гостољубља неки и не знајући примише анђеле.3. Сећајте се сужања као да сте с њима оковани, и оних који се злопате, јер сте и сами у телу.4. Брак нека буде у свему частан и постеља брачна чиста: а блудницима и прељубницима судиће Бог.5. Не будите среброљубиви, будите задовољни оним што имате, јер је Он рекао: „Нећу те оставити нити ћу од тебе одступити.”6. Тако да можемо смело говорити: „Господ је мој помоћник, и нећу се бојати; шта ми може учинити човек?”7. Сећајте се својих старешина, који вам проповедаше реч Божију; гледајући на свршетак њихова живота, угледајте се на веру њихову.8. Исус Христос је исти јуче и данас и у векове.

Јеванђеље Јован, зачало 39 (11,1-45)
1. Бeше пак неки болесник, Лазар из Витаније, из села Марије и Марте, сестре њене.2. А Марија, чији брат Лазар боловаше, беше она која помаза Господа мирисом и обриса ноге његове својом косом,3. Онда сестре послаше к њему говорећи: „Господе, ево болује онај кога ти љубиш.”4. А када чу Исус, рече: „Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се Син Бож и прослави кроз њу.”5. А Исус љубљаше Марту и сестру њезину и Лазара.6. Па када чу да је болестан, тада остаде два дана на месту где беше.7. После тога рече ученицима: „Хајдемо опет у Јудеју.”8. Рекоше му ученици: „Рави, сад Јудејци тражаху да те каменују, па зар опет идеш онамо?”9. Исус одговори: „Није ли дванаест часова у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види светлост овога света;10. А ко иде ноћу спотиче се, јер нема светлости у њему.11. Ово каза, и потом им рече: „Лазар, пријатељ наш, заспао је, но идем да га пробудим.”12. Онда рекоше ученици његови: „Господе, ако је заспао, устаће.”13. А Исус им беше рекао за смрт његову, они пак мишљаху да говори о починку сна.14. Тада им Исус рече отворено: „Лазар умре.15. И мило ми је због вас што нисам био онде, да верујете; него хајдемо њему.”16. Онда Тома, звани Близанац, рече осталим ученицима: „Хајдемо и ми да помремо с њим.”17. Када пак дође Исус, нађе га, а он већ четири дана у гробу.18. А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест стадија.19. И многи од Јудејаца беху дошли Марти и Марији да их теше за братом њиховим.20. Када пак Марта чу да Исус долази, изиђе пред њега, а Марија сеђаше дома.21. Онда рече Марта Исусу: „Господе, да си ти био овде, не би умро брат мој.22. Али и сада знам, да што год заиштеш у Бога, даће ти Бог.”23. Рече јој Исус: „Васкрснуће брат твој.”24. Марта му рече: „Знам да ће васкрснути о васкрсењу у последњи дан.”25. Исус јој рече: „Ја сам васкрсење и живот: који верује у мене ако и умре, живеће.26. И сваки који живи и верује у мене неће умрети вавек. Вјерујеш ли ово?”27. Рече му: „Да, Господе! Ја верујем да си ти Христос Син Божији који долази у свет.”28. И ово рекавши, отиде те зовну тајно Марију, сестру своју, рекавши: „Учитељ је дошао и зове те.”29. Она, како чу, устаде брзо и отиде к њему.30. Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где га срете Марта.31. А Јудејци, који беху са њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо устаде и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче ондје.32. А Марија, чим дође гдје беше Исус и видје га, паде пред ноге његове говорећи му: Господе, да си ти био овдје, не би умро мој брат.33. Онда Исус, кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, потресе се у духу и сам се узбуди,34. и рече: „Где сте га метнули?” Рекоше му: „Господе, дођи да видиш.”35. Исусу ударише сузе.36. Онда Јудејци говораху: „Гле, како га љубљаше.”37. А неки од њих рекоше: „Не могаше ли овај који отвори очи слепоме учинити да и овај не умре?”38. А Исус се опет потресе у себи, и дође на гроб. А то беше пећина, и камен лежаше на њој.39. Исус рече: „Склоните камен!” Рече му Марта, сестра умрлога: „Господе, већ заудара; јер је четири дана у гробу.”40. Рече јој Исус: Не рекох ли ти да ако верујеш, видећеш славу Божију?41. Тада склонише камен где лежаше мртвац. А Исус подиже очи горе, и рече: „Оче, благодарим ти што си ме услишио!42. А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме ти послао.”43. И ово рекавши, викну громким гласом: „Лазаре, изађи напоље!”44. И изађе умрли увијен по рукама и ногама погребним повојима, и лице му убрусом повезано. Исус им рече: „Раздрешите га и пустите нека иде.”45. Онда многи од Јудејаца који беху дошли Марији, видевши шта учини Исус, повероваше у њега.