12. Све ми је дозвољено, али све не користи; све ми је дозвољено, али не дам да ишта овлада мноме.13. Јела су за стомак и стомак за јела, али ће Бог и једно и друго укинути. А тело није за блуд него за Господа, и Господ за тело.14. А Бог и Господа васкрсе, и нас ће васкрснути силом својом.15. Не знате ли да су телеса ваша удови Христови? Хоћу ли, дакле, узети удове Христове и од њих начинити удове блуднице? Никако!16. Или не знате, да ко се са блудницом свеже једно је тело с њом? Јер је речено: „Биће двоје једно тело.”17. А ко се сједини са Господом, један је дух с Њиме.18. Бежите од блуда. Сваки грех који човек учини ван тела је, а који блудничи своме телу греши.19. Или не знате да је тело ваше храм Светога Духа који је у вама, којега имате од Бога и нисте своји?20. Јер сте купљени скупо.1. Прославите дакле, Бога телом својим и духом својим, јер су Божији.

Јеванђеље Лука, 79. (15,11-32Апостол зач. 135.)
11. И рече: Човек неки имађаше два сина,12. И рече млађи од њих оцу: „Оче, дај ми део имања што припада мени.” И он им подели имање.13. И после неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у земљу далеку, и онамо просу имање своје живећи развратно.14. А кад потроши све, настаде велика глад у земљи оној, и он поче оскудевати.15. И отишавши приби се код једнога житеља оне земље, и он га посла у поље своје да чува свиње.16. И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му не даваше.17. А кад дође себи, рече: „Колико најамника у оца мога имају хлеба исувише, а ја умирем од глади!18. Уставши отићи ћу оцу свом, па ћу му рећи: 'Оче, сагреших небу и теби,19. И више нисам достојан назвати се сином твојим: прими ме као једнога од најамника својих.'"20. И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов и сажали му се, и потрчавши загрли га и пољуби.21. А син му рече: „Оче, сагреших небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим.”22. А отац рече слугама својим: „Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.23. И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.24. Јер овај син мој беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.” И стадоше се веселити.25. А син његов старији беше у пољу и долазећи, када се приближи кући, чу певање и играње.26. И дозвавши једнога од слугу питаше: „Шта је то?”27. А он му рече: „Брат је твој дошао; и отац твој закла теле угојено што га је здрава дочекао.”28. А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изађе отац његов и мољаше га.29. А он одговарајући рече оцу: „Ето служим те толико година и никад не преступих заповест твоју, па мени никад ниси дао ни јарета да бих се провеселио са пријатељима својим.30. А када дође тај твој син, који је расуо имање твоје са блудницама, заклао си му теле угојено.”31. А он му рече: „Чедо, ти си свагда са мном, и све моје јесте твоје.32. Требало је развеселити се и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.”

Јеванђеље Лука, 79. (15,11-32)
11. И рече: Човек неки имађаше два сина,12. И рече млађи од њих оцу: „Оче, дај ми део имања што припада мени.” И он им подели имање.13. И после неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у земљу далеку, и онамо просу имање своје живећи развратно.14. А кад потроши све, настаде велика глад у земљи оној, и он поче оскудевати.15. И отишавши приби се код једнога житеља оне земље, и он га посла у поље своје да чува свиње.16. И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му не даваше.17. А кад дође себи, рече: „Колико најамника у оца мога имају хлеба исувише, а ја умирем од глади!18. Уставши отићи ћу оцу свом, па ћу му рећи: 'Оче, сагреших небу и теби,19. И више нисам достојан назвати се сином твојим: прими ме као једнога од најамника својих.'"20. И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов и сажали му се, и потрчавши загрли га и пољуби.21. А син му рече: „Оче, сагреших небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим.”22. А отац рече слугама својим: „Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.23. И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.24. Јер овај син мој беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.” И стадоше се веселити.25. А син његов старији беше у пољу и долазећи, када се приближи кући, чу певање и играње.26. И дозвавши једнога од слугу питаше: „Шта је то?”27. А он му рече: „Брат је твој дошао; и отац твој закла теле угојено што га је здрава дочекао.”28. А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изађе отац његов и мољаше га.29. А он одговарајући рече оцу: „Ето служим те толико година и никад не преступих заповест твоју, па мени никад ниси дао ни јарета да бих се провеселио са пријатељима својим.30. А када дође тај твој син, који је расуо имање твоје са блудницама, заклао си му теле угојено.”31. А он му рече: „Чедо, ти си свагда са мном, и све моје јесте твоје.32. Требало је развеселити се и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.”