МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 31. по Духовима - по Богојављању
Среда 31. по Духовима
21.01.1976
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јануар 1976.
1   Четвртак
2   Петак
3   Субота
4   Недеља
5   Понедељак
6   Уторак
7   Среда
8   Четвртак
9   Петак
10   Субота
11   Недеља
12   Понедељак
13   Уторак
14   Среда
15   Четвртак
16   Петак
17   Субота
18   Недеља
19   Понедељак
20   Уторак
21  ▶ Среда
22   Четвртак
23   Петак
24   Субота
25   Недеља
26   Понедељак
27   Уторак
28   Среда
29   Четвртак
30   Петак
31   Субота

Саборна Посланица Светог Апостола Јакова, зачало 50 (1,1-18)
1. Јаков, слуга Бога и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена расејаних по свету. 2. Сваку радост имајте, браћо моја, када паднете у различна искушења, 3. знајући да кушање ваше вере гради трпљење: 4. а трпљење нека усавршује дело, да будете савршени и потпуни без икаквог недостатка. 5. Ако ли коме од вас недостаје мудрости, нека иште од Бога који свима даје једноставно и без карања, и даће му се. 6. Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који сумња он је као морски вал што га ветар подиже и витла. 7. Јер такав човек нека не мисли да ће примити што од Господа. 8. Двоједушан човек непостојан је у свима путевима својим. 9. А понизни брат нека се хвали висином својом; 10. а богаташ својом понизношћу, јер ће проћи као цвет травни. 11. Јер огреја сунце са жегом, и осуши траву, и цвет њезин отпаде, и красота лица њена пропаде; тако ће и богаташ на путевима својима увенути. 12. Блажен је човек који претрпи искушење, јер кад буде опробан примиће венац живота, који Господ обећа онима који га љубе. 13. Ниједан кад је кушан да не говори: „Бог ме куша;” јер Бог је непријемчив за кушање злом, и Он не искушава никога, 14. него свакога искушава сопствена жеља, која га мами и вара. 15. Тада жеља затрудњевши рађа грех, а грех учињен рађа смрт. 16. Не варајте се, драга браћо моја. 17. Сваки дар добри и сваки поклон савршени одозго је, силази од Оца светлости, у којега нема изменљивости ни сенке промене. 18. Јер нас је драговољно родио речју истине, да будемо као првина од његових створења.
Јеванђеље Марко, зачало 44. (10,11-16)
11. и рече им: „Који отпусти жену и ожени се другом, чини прељубу са њом. 12. И ако жена одвојивши се од мужа свог пође за другога, чини прељубу. 13. И доношаху му децу да их се дотакне, а ученици забрањиваху онима што их доношаху. 14. А видевши Исус узнегодова и рече им: „Пустите децу нека долазе мени, и не браните им; јер је таквих Царство Божије.” 15. Заиста вам кажем: „Који не прими Царства Божијега као дете, неће ући у њега.” 16. И загрливши их, стави руке на њих те их благослови.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети мученици Јулијан и Василиса. Обоје од племенитих и богатих родитеља. Венчани у брак заветовали се живети девствено као брат и сестра. Раздаду све своје имање сиротињи, а они се замонаше, и то Јулијан оснује мушки, а Василиса женски манастир. Јулијан је имао до десет хиљада монаха, а Василиса до хиљаду монахиња. Када наста љуто мучење хришћана под Диоклецијаном, Василиса Бога мољаше да се ниједна од њених монахиња не устраши од мука и не одступи од вере православне. Услиши Господ молитву достојне слушкиње Своје и у току шест месеци узе к Себи све монахиње, редом, па напослетку и њихову игуманију Василису. Пред смрт Василиса имала виђење својих сестара из онога света: све јој се јавише светле и радосне као ангели Божји и призиваху своју духовну мајку да им што пре дође. Јулијанов манастир пак буде огњем сажежен од мучитеља, а Јулијан безчовечно мучен и уморен најтежим мукама. У мукама Господ га је бодрио и крепио, те је све јуначки издржао, веру одржао, и име Христово прославио. Заједно с Јулијаном посечени су: син и жена мучитеља Маркијана; Келасије и Марионила, који видевши Јулијаново јунаштво у трпљењу мука, обратише се и сами у веру Христову; двадесет војника римских; седам браће из тога места; презвитер Антоније, и неки Анастасије, кога Јулијан у време мучења молитвом васкрсе из мртвих. Сви чесно за Христа пострадаше и грађани Царства небескога постадоше око 313. године.

2. Преподобни Георгије Хозевит. Подвизавао се у VII веку у обитељи Хозевитској, на путу из Јерусалима у Јерихон где се прво подвизавао преподобни Јован Хозевит.

3. Света Домника. У време цара Теодосија дошла као некрштена из Картагине у Цариград са још четири девојке незнабошке. Патријарх Макарије крсти их и благослови им да живе као инокиње. Света Домника преда се подвигу са великом ревношћу и у тој ревности није слабила до саме смрти у дубокој старости. Упокојила се у Господу око 474. године. Просветљена Духом Светим она је могла прозирати догађаје у будућности и молитвом чудеса творити.

4. Свети Григорије, епископ охридски. Благочестив учитељ и пастир стада Христова. Упокојио се 1012. године. У натпису једном у цркви Свете Софије у Охриду назива се „Григоријем премудрим“.

Браком везани, Христом везанији.
Савез духовни – савез је трајнији.
У књигу Живих Дух их уписа:
„Братац Јулијан, сестра Василиса“.
Све оставише, за Христом пођоше.
И час кад куцну животе дадоше
За љубав Божју, љубав трисунчану,
Славу презреше. сву славу земљану;
Љубављу к Богу себе прославише
И пример диван наш оставише.
Богатство цркви, и украс и дика:
Крв чудотворна чудних мученика.

РАСУЂИВАЊЕ
На једној плочи у цркви Свете Софије биле су урезане ове речи: „Умиј грехе своје а не само лице“. Ко год је улазио у ту славну цркву, читао је овај натпис и сећао се да хришћанска вера захтева од њега чистоту моралну: чистоту душе, срца и ума. Но како је у срцу усредсређен сав духовни човек, то је и Господ рекао: Блажени чисти сердцемъ. Сва спољашња чистота не помаже ништа у задобијању царства небеског. О кад бисмо ми улагали онолики труд око умивања себе од греха колико труда улажемо посведневно око умивања лица свога! У срцу би се нашем тада, ваистину, видео Бог као у огледалу.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам три искушења којим сатана кушаше Господа Исуса и то:
1. сластољубље (искушење хлебом),
2. славољубље (уздизање изнад храма).
3. среброљубље (нуђење у посед васцелог света).

БЕСЕДА
о потребној опрезности оних који мисле да су сигурни

Који мисли да стоји нека се чува да не падне. (I Кор. 10, 12)

Апостол, који даје овакав савет, правасходно је познавао природу људску и сву немоћ њену. Дан за даном потврђује то искуство, да тек што се човек усправио из блата греховног, а већ поново гиба се и пада. Тек што се излечио од порока среброљубља, а већ пада у порок славољубља. Или, тек што је отворио руку да помогне бедна човека, а гордост га обара на другу страну. Или, тек што се мало привикао молитви, а он отвара широм уста своја да ружи оне који се још нису молитви привикли. Или, тек што је осетио да га Дух Божји руководи на пут спасења, а он се одмах намеће за учитеља васцелом свету, док, авај, тиме сасвим не отера Духа од себе.
Када је Господ предсказивао ученицима да ће Га се сви они одрећи и разбећи, тада је Петар, самоуверен у постојанство своје, узвикнуо: Ако се и сви саблазне али ја нећу. Прозирући му само срце, и видећи га већ пала у самомњење и гордост, Господ му одговори: Ноћас док пијетао не запјева, три пута ћеш ме се одрећи! Па кад се овакав пад десио с апостолом, у непосредној близини Господа, како снама да се не деси? Зато, браћо, кад се дигнемо и повратимо он неког греха, и станемо усправно, треба то да приписујемо сили и милости Божјој а не себи; и треба да се добро обазиремо, и чувамо, и Богу молимо, да опет не паднемо, било на једну страну, било на другу, но да ходимо право путем Господњим.
Господе свевидећи, помози нам да се усправимо Духом к Теби; и кад се усправимо, подржи нас, да више не падамо. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024