Посланица Светог Апостола Павла Филипљанима, зачало 242 (2,17-23)
17. Али ако се и приносим на жртву и службу вере ваше, радујем се, и са свима вама се радујем. 18. Исто тако се и ви радујте, и будите радосни са мном. 19. А надам се у Господа Исуса, да ћу вам ускоро послати Тимотеја, да се и ја орасположим дознавши како сте ви. 20. Јер немам никога тако сродне душе који би се толико искрено бринуо за вас. 21. Јер сви траже своје, а не оно што је Христа Исуса. 22. А његову осведочену верност знате, јер је као дете оцу са мном служио јеванђељу. 23. Надам се, дакле, да ћу њега послати одмах чим видим шта ће са мном бити.
Јеванђеље Лука, зачало 27. (6,37-45)
37. И не судите, и неће вам се судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се. 38. Дајте, и даће вам се; меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити. 39. И каза им причу: „Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба пасти у јаму? 40. Нема ученика над учитељем својим, него и када се усаврши, биће сваки као и учитељ његов. 41. А зашто видиш трун који је у оку брата свога, а брвно које је у твом оку не осећаш? 42. Или, како можеш рећи брату свом: ‘Брате, стани да извадим трун који је у оку твом‘, када сам не видиш брвно у оку свом? Лицемере, извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети да извадиш трун из ока брата свог. 43. Јер нема дрвета добра да рађа зао род, нити дрвета зла да рађа добар род. 44. Јер се свако дрво по роду своме познаје; јер се смокве не беру са трња, нити се грожђе бере с купине. 45. Добар човек из добре ризнице срца свог износи добро, а зао човек из зле ризнице срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.”