Посланица Светог Апостола Павла Ефесцима, зачало 219 (1,22-23; 2,1-3)
22. И све покори под ноге његове, и Њега постави изнад свега за главу Цркви, 23. Која је тело његово, пуноћа Онога који све испуњава у свему. 1. И вас који бесте мртви због преступа и грехова својих, 2. у којима некада ходисте по духу овога света, по кнезу који влада у ваздуху, по духу који сада дејствује у синовима противљења, 3. међу којима и ми сви живесмо некада по жељама тела свога, чинећи вољу тела и помисли, и бесмо по природи деца гнева као и остали;
Јеванђеље Марко, зачало 48. (10,46-52)
46. И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, он и ученици његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи сеђаше крај пута, просећи. 47. и чувши да је то Исус Назарећанин, стаде викати и говорити: „Сине Давидов Исусе, помилуј ме!” 48. И прећаху му многи да ућути, а он још већма викаше: „Сине Давидов, помилуј ме!” 49. И зауставивши се Исус рече: „Позовите га!” И зовнуше слепога говорећи му: „Не бој се, устани, зове те.” 50. А он, збацивши са себе хаљину своју, устаде и дође Исусу. 51. И одговарајући рече му Исус: „Шта хоћеш да ти учиним?” А слепи му рече: „Учитељу, да прогледам.” 52. А Исус му рече: „Иди, вера твоја спасе те.” И одмах прогледа, и отиде путем за Исусом.