Посланица Светог Апостола Павла Ефесцима, зачало 217 (1,7-17)
7. У коме имамо избављење крвљу његовом, опроштење грехова по богатству благодати његове, 8. коју је преумножио у нама у свакој мудрости и разборитости, 9. обзнанивши нам тајну воље своје, по благовољењу свом које унапред одреди у Њему, 10. за остварење пуноће времена, да се све састави у Христу, оно што је на небу и што је на земљи, у Њему, 11. у коме и постасмо наследници унапред одређени према намери Онога који све чини по савету воље своје, 12. да будемо на похвалу славе његове, ми који смо се унапред надали у Христа, 13. у коме и ви, чувши реч истине, јеванђеље спасења вашега, и поверовавши у Њега, бисте запечаћени обећаним Духом Светим, 14. који је залог насљедства нашега, за искупљење тековине, на похвалу славе његове. 15. Зато и ја, чувши за вашу веру у Господа Исуса и љубав према свима светима, 16. не престајем благодарити за вас спомињући вас у својим молитвама: 17. Да вам Бог Господа нашега Исуса Христа, Отац славе, даде Духа мудрости и откривења да га познате,
Јеванђеље Марко, зачало 32. (8,1-10)
1. У те дане опет, кад беше много народа и не имађаху шта јести, призва Исус ученике своје и рече им: 2. „Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта да једу. 3. А ако их отпустим гладне кућама њиховим, малаксаће на путу; јер су неки од њих дошли издалека.” 4. И одговорише му ученици његови: „Откуд их може неко нахранити хлебом овде у пустињи?” 5. И запита их: „Колико имате хлебова?” А они рекоше: „Седам.” 6. И заповеди народу да поседају по земљи. И узевши оних седам хлебова и заблагодаривши, преломи, па даде ученицима својим да поставе, и поставише народу. 7. И имаху мало рибица; и благословивши их, рече да и њих поставе. 8. И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица. 9. А оних што су јели беше око четири хиљаде; и отпусти их. 10. И одмах уђе у лађу са ученицима својим, и дође у пределе далманутске.
