Дела светих апостола, зачало 21 (8,40; 9,1-19) 40. А Филип се обрете у Азоту; и пролазећи проповедаше јеванђеље свима градовима, док не дође у Кесарију.
1. А Савле, још дишући претњом и убиством на ученике Господње, приступи првосвештенику, 2. и затражи од њега посланице у Дамаск за синагоге, да ако кога нађе који је од овога Пута, и људе и жене, свезане доведе у Јерусалим. 3. А кад путоваше и дође близу Дамаска, изненада обасја га светлост са неба, 4. И паднувши на земљу чу глас где му говори: „Савле, Савле, зашто ме гониш?" 5. А он рече: „Ко си ти, Господе?" А Господ рече: „Ја сам Исус кога ти гониш, тешко ти је против бодила праћати се." 6. А он дрхтећи од страха рече: „Господе, шта ћу да чиним?" А Господ му рече: „Него устани и уђи у град, па ће ти се казати шта треба да чиниш." 7. А људи који путоваху с њим стајаху неми, чујући глас, а никога не видећи. 8. А Савле устаде са земље и отвореним очима својим никога не виђаше. Они га узеше за руку и уведоше у Дамаск. 9. И беше три дана слеп, и не једе, нити пи. 10. А у Дамаску беше један ученик, по имену Ананија, и рече му Господ у виђењу: „Ананија!" А он рече: „Ево ме, Господе!" 11. А Господ њему: „Устани и иди у улицу која се зове Права, и тражи у дому Јудином по имену Савла Таршанина; јер гле, он се моли Богу, 12. и виде у виђењу човека, по имену Ананију, где уђе и метну руку на њега да прогледа." 13. А Ананија одговори: „Господе, чуо сам од многих за тога човека колико зла почини светима твојима у Јерусалиму. 14. И овде има власт од првосвештеника да веже све који призивају Име твоје." 15. А Господ му рече: „Иди, јер ми је он сасуд избрани, да изнесе Име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве; 16. а ја ћу му показати колико му ваља пострадати за Име моје." 17. И отиде Ананија, и уђе у кућу, и метнувши руке на њега рече: „Савле брате, Господ Исус, који ти се јави на путу којим си ишао, послао ме је да прогледаш и да се испуниш Духа Светога." 18. И одмах отпаде од очију његових као крљушт, и прогледа, и уставши крсти се; 19. И узевши храну, окрепи се. И би Савле неколико дана са ученицима који бејаху у Дамаску.
Јеванђеље Јован, 23. зач. (6,48-54)
48. Ја сам хлеб живота. 49. Оци ваши једоше ману у пустињи, и помреше. 50. Ово је хлеб који силази с неба: да који од њега једе не умре. 51. Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу ја дати за живот света. 52. Јудејци се пак препираху међу собом говорећи: „Како може овај дати нама тело своје да једемо?" 53. А Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина Човјечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи. 54. Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан."