МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 34. по Духовима - по Богојављању
(Поново се чита 29. седмица)
Петак
23.01.1959
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јануар 1959.
1   Четвртак
2   Петак
3   Субота
4   Недеља
5   Понедељак
6   Уторак
7   Среда
8   Четвртак
9   Петак
10   Субота
11   Недеља
12   Понедељак
13   Уторак
14   Среда
15   Четвртак
16   Петак
17   Субота
18   Недеља
19   Понедељак
20   Уторак
21   Среда
22   Четвртак
23  ▶ Петак
24   Субота
25   Недеља
26   Понедељак
27   Уторак
28   Среда
29   Четвртак
30   Петак
31   Субота

Друга Саборна Посланица Светог Апостола Петра, зачало 64 (1,1-10)
1. Симон Петар, слуга и апостол Исуса Христа, онима што су примили са нама једнако драгоцену веру у правди Бога нашега и Спаса Исуса Христа: 2. Благодат и мир да вам се умножи познањем Бога и Исуса Господа нашега. 3. Пошто нам је његова божанска сила даровала све што је потребно за живот и побожност, познањем Онога који нас позва славом и врлином, 4. кроз које су нама дарована драгоцена и превелика обећања да кроз њих постанете причасници божанске природе, избегнувши похотну трулеж у свету. 5. И управо на ово уложите сву ревност па пројавите у вери вашој врлину, а у врлини знање, 6. а у знању уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност, 7. а у побожности братољубље, а у братољубљу љубав. 8. Јер кад ово све имате и умножава се у вама, то вас неће учинити нерадним и неплодним за познање Господа нашега Исуса Христа. 9. Јер ко овога нема слеп је, кратковид је, заборавивши своје очишћење од старих греха. 10. Зато, браћо, постарајте се још већма да своје призвање и избор утврдите, јер чинећи ово нећете погрешити никад;

Свето Јеванђеље од Марка, зачало 58 (13,1-8)
1. И кад је излазио из храма, рече му један од ученика његових: „Учитељу, гле какво камење, и какве грађевине!” 2. И одговарајући Исус рече му: „Видиш ли ове велике грађевине? Ни камен на камену неће овде остати који се неће разметнути.” 3. И кад сеђаше на гори Маслинској према храму, питаху га насамо Петар и Јаков и Јован и Андреј: 4. „Кажи нам: кад ће то бити? И какав је знак када ће се то све свршити?” 5. А Исус одговарајући поче им говорити: „Пазите да вас ко не превари. 6. Јер ће многи доћи у моје име говорећи: 'Ја сам', и многе ће преварити. 7. А кад чујете ратове и гласове о ратовима, не плашите се; јер треба то да буде; али то још није крај. 8. Јер устаће народ на народ и царство на царство; и биће земљотреси по свету; и биће глади и метежи. То је почетак страдања."

Охридски пролог
1. Свети Григорије епископ ниски. Брат светог Василија Великог. Био је најпре само презвитер, пошто беше жењен, а када му умре жена, блажена Теозва, изабраше га и посветише за епископа у Ниси. Одликовао се огромном светском ученошћу и духовним опитом. Учествовао на II васељенском сабору. Мисли се да је он саставио други део Символа Вере. Велики беседник, тумач Светог Писма, и богослов. Због свога пораза аријевци се беху нарочито на њега окомили као на свог страшног противника, те у време цара Валента, њиховог једномишљеника, успеше да га збаце с епископске столице и отерају у изгнанство. Осам година проведе овај Свети Отац у изгнанству трпељиво сносећи све беде и сва понижења. Најзад сконча у дубокој старости концем IV века преселивши се у Царство Божје и оставши кроз све векове на земљи као велико светило цркве.

2. Преподобни Амон. Подвижник мисирски. Четрнаест година трудио се и Богу молио само да победи гнев у себи. Достигао толико савршенство доброте да није био више свестан да постоји зло у свету. Особит зналац Светог Писма. Упокојио се прочетком V века.

3. Свети Маркијан. Рођен у Риму, но као презвитер проживео до краја свој век у Цариграду, већим делом у време царовања Маркијана и Пулхерије. Наследивши велико богатство од родитеља, он га је нештедице истрошио на две сврхе: на зидање или обнављање храмова и на милостињу сиромасима. Сазидао је две нове цркве у Цариграду, знамените по својој лепоти и светињи: светој Анастасији и светој Ирини. Кад су га питали зашто тако много троши на цркве, он одговори: „Кад бих ја имао ћерку, и хтео је удати за некога племића, зар ја не бих потрошио много злата да је украсим као достојну невесту? А овде ја украшавам Цркву, невесту Христову“. Колико је, пак, овај дивни муж био издашан према црквама и сиромасима, толико је био тврд, и веома тврд, према самом себи, следујући савету апостолском: „Кад имамо храну и одећу, будимо овим задовољни“ (1. Тим 6, 8). Пише се о њему: „Сав би у Богу и Бог у њему, и представи се Богу испуњен годинама и добрим делима“, 471. године.

Дух дарове држи,
Дух дарове дели,
Неком милост благу, неком разум смели.
Некоме изрјадну девичку чистоту,
Неком љубав живу, ил’ ума правоту
По јачини вере Дух дар нов домеће:
Порасте ли вера што брда покреће,
Ризница је Духа, отворена тада
И дар на дар, ко дажд, на вернога пада.
Због велике вере Григорије свети
Висини духовној ко оро узлети.
Због велике вере и свети Маркијан
Милошћу небеском беше обасијан:
Гpигop’јy се даде светлост богословља.
Маркијану милост – јелеј славословља.
O небесни Душе, Господе и Царе,
Ти нам не ускрати твоје чудне даре,
Но молитвом Твојих избраних сасуда
Спаси нас осуде у дан Страшног Суда.

РАСУЂИВАЊЕ
Сујетљивост због одела нарочито узима маха у наше време. Ко нема чим другим да се горди, тај се горди оделом. А онај ко би имао чим другим, драгоценијим од одела, да се горди, тај се и не горди. Као што злато што не излази на површину земље, тако се ни духовне вредности једнога човека не показују споља. Прича се како је неки знаменити филозоф видео једнога младића, како се горди својим оделом, па му приђе и шапну на ухо: „То исто руно носио је пре тебе ован, па ипак је био само ован!“ – Бити хришћанин и гордити се оделом још је луђе него бити цар и гордити се прашином под ногама својим. Док је св. Арсеније носио златоткано одело у царском двору, нико га није називао Великим. Великим је назват онда када се безобзирно сав предао служби Богу и обукао у дроње.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам нишчету Господа Исуса и то:
1. нишчету цара који се роди у пећини,
2. нишчету најбогатијега који гладова и жеђова,
3. нишчету Свемоћнога у општењу с нишчим на земљи.

БЕСЕДА
о задовољењу с оним што нам је најнужније

А кад имамо храну и одећу, будимо задовољни. (I Тим. 6, 8)

Апостоли Божји учили су друге оном што су они сами животом својим испунили. Кад су имали храну и одећу, они су били задовољни. Чак и кад се дешавало да нису имали ни храну ни одећу, они су били задовољни. Јер њихово задовољство није притицало споља него је извирало изнутра. Њихово задовољство није било тако јевтино као задовољство животињско, него скупље, много скупље и ређе. Задовољство унутрашње, задовољство од мира и љубави Божје у срцу, то је задовољство виших људи, то је било задовољство апостолско. У великим борбама генерали се одевају и хране као и прости војници, и не траже задовољства у храни и оделу него у победи. Победа је главно задовољство оних који се боре. А хришћани су, браћо, у борби непрестаној, у борби за победу духа над материјом, у борби за преодолење вишег над нижим, човека над скотом. Није ли, дакле, више него смешно водити борбу а не бринути о победи него о спољним украсима и накитима? Није ли глупо давати знаке распознавања своме непријатељу? Наш невидљиви непријатељ радује се сујетљивости нашој, и подржава нас у свакој сујетној помисли, и запошљава нас свим могућим неурачунљивим ситницама и дангубицама, само да би навалио на наш ум тешки заборав односно онога због чега смо ми на земљи. Он нам представља ништавно важним, и споредно главним, и погубно корисним, само да би однео победу над нама и срушио нас заувек.
Господе свети, крепки и бесмртни, који си нас од блата сазидао, и у блато душу живу удахнуо, не дај, Господе, да блато надвлада! Помози духу нашем да увек буде јачи од земље. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024