МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица четврта – Самарјанке
Петак седмице четврте
25.05.1951
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Мај 1951.
1   Уторак
2   Среда
3   Четвртак
4   Петак
5   Субота
6   Недеља
7   Понедељак
8   Уторак
9   Среда
10   Четвртак
11   Петак
12   Субота
13   Недеља
14   Понедељак
15   Уторак
16   Среда
17   Четвртак
18   Петак
19   Субота
20   Недеља
21   Понедељак
22   Уторак
23   Среда
24   Четвртак
25  ▶ Петак
26   Субота
27   Недеља
28   Понедељак
29   Уторак
30   Среда
31   Четвртак

Дела светих апостола, зачало 27 (10,44-48; 11,1-10)
44. Док Петар још говораше ове речи, сиђе Дух Свети на све који слушаху реч. 45. И задивише се верни из обрезања који дођоше с Петром, да се и на незнабошце излио дар Духа Светога. 46. Јер их слушаху где говоре језике и величају Бога. Тада одговори Петар: 47. „Зар може ко забранити воду да се не крсте ови који примише Духа Светога као и ми?" 48. И заповеди им да се крсте у име Исуса Христа. Тада га молише да остане код њих неколико дана. 1. А чуше апостоли и браћа који беху у Јудеји да и незнабошци примише реч Божију. 2. И кад узиђе Петар у Јерусалим, препираху се с њим они из обрезања, 3. говорећи: „Ушао си необрезаним људима и јео си с њима." 4. А Петар им отпоче излагати по реду говорећи: 5. „Ја бех у граду Јопи на молитви, и видех у заносу виђење: некакав сасуд силажаше као велико платно са четири краја и спушташе се с неба, и дође до мене. 6. Загледавши у њега пажљиво, размотрих и видех четвороножне животиње земаљске и звериње и гмизавце и птице небеске. 7. И чух глас који ми говори: „Устани, Петре, закољи и једи." 8. А ја рекох: „Нипошто, Господе, јер ништа погано или нечисто никада не уђе у моја уста." 9. И одговори ми глас са неба по други пут: „Што је Бог очистио, ти не погани!" 10. А ово би трипут; и узе се опет све на небо.
Јеванђеље Јован, 30. зач. (8,21-30)
21. А Исус им поново рече: „Ја идем, и тражићете ме; и помрећете у греху своме; куд ја идем ви не можете доћи." 22. Тада рекоше Јудејци: „Да се неће сам убити, јер говори: куд ја идем ви не можете доћи?" 23. И рече им: „Ви сте одоздо, ја сам одозго; ви сте од овога света, ја нисам од овога света. 24. Зато вам и рекох да ћете помрети у гресима својим; јер ако не поверујете да Ја јесам, помрећете у гресима својим." 25. Тада му говораху: „Ко си ти?" И рече им Исус: „Почетак, што вам и кажем. 26. Много имам о вама говорити и судити; али Онај који ме посла истинит је, и ја говорим у свету оно што чух од њега." 27. И не разумеше да им говори за Оца. 28. А Исус им рече: „Кад подигнете Сина Човечијега, онда ћете дознати да Ја јесам, и да ништа сам од себе не чиним: него како ме научи Отац мој онако говорим. 29. И Онај који ме посла са мном је. Не остави Отац мене самог; јер ја свагда чиним што је њему угодно." 30. Кад Он ово говораше, многи повероваше у Њега.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети Епифаније, епископ кипарски. Рођен као Јеврејин, но увидевши силу вере Христове, крстио се заједно са својом сестром Калитропијом. У двадесет шестој години својој замонашио се у манастиру светог Илариона. Доцније оснује засебан манастир, где се прочуо по целој Палестини и по Мисиру, због свог подвижништва, духовне мудрости, и чудотворства. Бежећи од славе људске, удаљи се у Мисир. На путу се сретне са великим Пафнутијем, који му прорече, да ће бити архијереј на острву Кипру. И заиста, после више година, Провиђењем Божјим дође Епифаније на Кипар, где буде изненадно изабран за епископа. У шездесетој години постане епископом у граду Саламини, и као епископ управљао је црквом Божјом педесет пет година. Свега је живео на земљи сто петнаест година, и упокоји се од овога живота да вечно живи у царству Христовом. Пред смрт буде позван у Цариград, од цара Аркадија и жене му Евдоксије, на сабор епископа, који је требало, по жељи царевој и царичиној, да осуди светог Јована Златоуста. Приспевши у Цариград, он оде у двор царев, где га цар и царица дуже задрже, наговарајући га да се изјасни против Златоуста. Чују грађани, чује и Златоуст, као да се Епифаније сагласио с царем против Златоуста. Зато му Златоуст написа писмо: „Брате Епифаније, чух да си саветовао цара, да се ја прогнам; знај да и ти више нећеш видети престола твога“. На то му Епифаније отписа: „Страдалниче Јоване, одолевај увредама; знај да и ти нећеш стићи до места, у које те прогоне“. – И оба ова светитељска пророчанства збише се убрзо: не хотећи се сагласити нипошто с царем на прогонство Златоуста, Епифаније тајом седе у лађу и пође за Кипар, но на лађи умре; а Златоуста отера цар у прогонство, у Јерменију; но светитељ овај успут умре. Упокоји се свети Епифаније 403. године. Од многих дела светог Епифанија, најпознатије је Ковчежић, по грчки: Панарион, у којем је изложено и побијено осамдесет јереси.

2. Свети Герман, патријарх цариградски. Син првог царског сенатора, кога уби цар Константин Погонат. Исти овај зли цар ушкопи сенаторовог сина, овога Германа, и силом га одагна у манастир. Као монах, Герман засветли као звезда својим животом добродетељним. Због тога буде изабран прво за епископа кизичког, а потом, када се зацари Анастасије II, и за патријарха цариградског. Као патријарх, крстио је злогласног Копронима, који у време крштења упрља воду нечистотом. И прорече тада патријарх, да ће то дете, кад постане царем, унети у Свету Цркву некакву нечисту јерес. То се и зби. Када Копроним поста царем, обнови јерес иконоборачку. Лав Исаврјанин, отац Копронимов, отпоче гоњење икона, а кад му се патријарх Герман успротиви, осорни Лав узвикну: „Ја сам цар и свештеник!“, па збаци Германа с престола и отера у манастир, где овај светитељ проживе још десет година, док га Господ не позва к Себи у Царство небеско 740. године.

3. Свети мученик Панкратије. Из Фригије дошао беше у Рим, где као четрнаестогодишњи дечак би намучен и убијен за Христа 304. године. Овај светитељ много се штује на Западу. У Риму постоји црква његовог имена, и у тој цркви почивају свете мошти његове.

Следбеник Христов Епифаније
Хлебом се храни и воду пије,
Христовом силом он чуда ствара,
Kao громовник јерес обара,
Војник Истине, стуб Православља.
На смрти завет ‘ваки оставља:
– Жеђ новца подлу ви угасите,
Богатом никад не завидите,
И не мрзите, не клеветајте,
A јерес сваку избегавајте,
Гон’те ко змије помисли скверне
Оне од верних чине неверне.
Трезвен ум држ’те за Бога везан,
Плен је ђавола човек нетрезан.
За мене грешна Бога молите,
Животом целим Бога славите!

РАСУЂИВАЊЕ
Свети Климент Александријски наводи један страшан обичај код варвара. Када заробе, вели, непријатеља, они га жива привежу за лешину мртва човека, и тако их оба оставе да, и жив и мртав, заједно иструну. Кам’ да се може рећи: хвала Богу, те је тај варварски обичај прошао! У ствари, он није прошао, него и данас царује у пуној сили. Сваки онај ко свој живи дух везује за тело умртвљено страстима, варварин је исто тако као и онај ко везује жива човека за лешину и оставља да обоје иструну.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам дејство Бога Духа Светога на апостоле и то:
1. како од ловаца рибе чини ловце људи за Царство Божје,
2. како од пастира бесловесног стада чини пастире стада словеснога.

БЕСЕДА
о томе како људи у срећи не слушају закон Божји

Говорих ти у срећи твојој, а ти рече: нећу да слушам. (Јерем. 22, 21)

Ову жалбу подиже Господ над војскама против Јоакима цара Јудиног и против народа јудејског. Но зар нису ове речи у пуној сили и данас, кад се искажу у лице нашег народа и безмало сваког од нас појединачно? Кад се осетимо срећни, ми остављамо Бога у сенци, и речи Његове предајемо забораву; но чим нас несрећа окружи својим тамним крилима, ми се окрећемо к Богу и вапијемо за помоћ. У несрећи заповести Господње чине нам се слатке као мед, а у срећи горке као лек. Није ли онда боља несрећа од среће? Није ли спасоноснија несрећа, у којој тражимо Бога, него срећа, у којој заборављамо Бога?
О земљо, земљо, земљо! Чуј реч Господњу!, вапије истинити пророк Божји. Човек је земља, реч је Господња живот усађен у ту земљу. Хоће ли земља радије да остане без животног усева, и да буде проклета, или ће да негује поверени јој усев, и да буде благословена? О како је ружна гола, вододерна, и јалова њива, а како је лепа њива обрађена и богатим усевом покривена! И једна и друга њива ти си, човече. Бирај: смрт или живот! Ниједан домаћин не цени земљу ништа, ако на њој не роди никакав усев. Зар ће Бог бити непаметнији од обичних домаћина, и ценити нешто њиву, која изјалови свако семе што се на њу баци?
Шта ће бити од човека, који у срећи својој не слуша речи Божје? Погребом магарећим погрепшће се. Тако рече пророк цару Јоакиму, и реч се његова зби. Када Халдејци заузеше Јерусалим, убише Јоакима, вукоше га испод зидина градских, и оставише псима. И би с царем непослушним што бива и с магарцима. О човече, о земљо! Чуј благовремено реч Господњу, да се не излије на тебе гнев домаћина као на јалову њиву, и да крај твој не буде исти као и крај магарца.
Господе дуготрпељиви, спаси нас окамењености срца и помрачености ума, од ове две љуте болести, злехудих последица оних часова живота, које људи називају срећним. Спаси и помилуј, Господе над војскама! Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024