МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 21. по Духовима
Недеља 21. по Духовима
29.10.1944
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Октобар 1944.
1   Недеља
2   Понедељак
3   Уторак
4   Среда
5   Четвртак
6   Петак
7   Субота
8   Недеља
9   Понедељак
10   Уторак
11   Среда
12   Четвртак
13   Петак
14   Субота
15   Недеља
16   Понедељак
17   Уторак
18   Среда
19   Четвртак
20   Петак
21   Субота
22   Недеља
23   Понедељак
24   Уторак
25   Среда
26   Четвртак
27   Петак
28   Субота
29  ▶ Недеља
30   Понедељак
31   Уторак

Посланица Светог Апостола Павла Галатима, зачало 203 (2,16-20)
16. па знајући да се човек не оправдава делима закона него вером Исуса Христа, и ми поверовасмо у Христа Исуса, да се оправдамо вером Христовом а не делима закона, јер се делима закона ниједно тело неће оправдати.” 17. Ако ли се ми, који тражимо да се оправдамо у Христу, нађосмо и сами грешници, је ли онда Христос слуга греху? Боже сачувај! 18. Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник. 19. Јер ја законом закону умрех, да Богу живим. Са Христом се разапех; 20. а живим - не више ја, него живи у мени Христос; а што сад живим у телу, живим вером Сина Божијега, који ме заволи и предаде себе за мене.
Јеванђеље Лука, зачало 35. (8,5-15)
5. Изиђе сејач да сеје семе своје; и кад сејаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га. 6. А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге. 7. А друго паде усред трња, и узрасте трње и угуши га. 8. А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе стоструки род. Говорећи ово повика: „Ко има уши да чује, нека чује!” 9. А ученици његови питаху га говорећи: „Шта значи ова прича?” 10. А он рече: „Вама је дано да знате тајне Царства Божијега; а осталима бива у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумију. 11. А ова прича значи: Семе је реч Божија. 12. А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво и узима реч из срца њиховога, да не верују и да се не спасу. 13. А које је на камену то су они који када чују с радошћу примају реч; и ови корена немају те за неко време верују, а у време искушења отпадну. 14. А које у трње паде, то су они који чуше и, живећи у бригама и богатству и сластима овога живота, буду угушени, и не донесу рода. 15. А које је на доброј земљи, то су они који чувши реч, у доброме и чистом срцу држе је, и род доносе у трпљењу.” Ово говорећи повика: „Ко има уши да чује, нека чује!”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. муч. Лонгин. Божествени Матеј јеванђелист описујући страдање Господа Исуса Христа вели: а капетан и који с њим чуваху Исуса видјевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: заиста овај бијаше син Божиј (Мат. 27, 54). Тај капетан беше овај блажени Лонгин, који са још двојицом војника својих поверова у Сина Божјег Исуса. Он је био старешина војника, који присуствоваху распећу Господа на Голготи, он – старешина страже која је чувала гроб. Када старешине Јеврејске сазнаше за васкрсење Христово, потплаћиваху војнике, да проносе лажну вест, као да Христос није васкрсао него да су Га ученици Његови украли. Покушаше Јевреји да потплате и Лонгина, али се он не даде потплатити. Тада Јевреји прибегоше своме уобичајеном начину, тј. решише да убију Лонгина. Сазнав за ово Лонгин скиде свој војнички појас, крсти се од апостола, заједно са она два своја друга, и заједно са овима тајно напусти Јерусалим и пресели се у Кападокију. Тамо се предаде посту и молитви, и као живи сведок васкрсења Христова обрати својом сведоџбом многе незнабошце у веру истиниту. Потом се удаљио у село на имање свога оца. Но злоба јеврејска ни ту га не остави на миру. По клевети Јевреја посла Пилат војнике да посеку Лонгина. Лонгин свети провиде духом приближење својих џелата, па им изађе у сусрет и сврати их у дом свој не казујући им се ко је. Добро угошћени војници легоше спавати, а св. Лонгин стаде на молитву, и мољаше се целу ту ноћ, припремајући себе за смрт. Изјутра оде и доведе и она два своја друга, обуче се у беле погребне хаљине, поучи своју чељад у кући и показа им место на једном брдашцу, где ће га сахранити. Тада се јави војницима и рече им, да је он Лонгин, кога они траже. Војници се збунише и застидеше, и не мишљаху посећи Лонгина, но овај навали на њих, да испуне заповест старешине свога. И бише посечени Лонгин и два друга његова. Главу Лонгинову однеше војници Пилату, Пилат је предаде Јеврејима, а ови је зарише у ђубре ван града.

2. Преп. Лонгин Трудољубиви. Монах Кијево-Печерски из XIV столећа. Био је вратар у манастиру, и толико је имао чисто и облагодаћено срце, да је увек знао, с каквим мислима неко улази у манастир, и с каквим опет други излазе из манастира. Чудотворне мошти Лонгинове почивају у Теодосијевим пешчерама.

Свети Лонгин под крстом стајаше,
Кад на Крсту Христос издисаше.
Виде Лонгин гнев благога неба,
Виде земљу где се усколеба,
Јарко сунце где изгуби луче,
И свет цели у мрак се обуче,
Гробови се многи отворише,
Мртви живим многи се јавише.
Лонгин храбри испуни се страхом,
И узвикну с покајним уздахом:
– Овај Човек Син Божји беше! –
Грешни људи Невиног распеше!
Поред њега два друга војника
Поновише узвик свог сотника.
Беше Лонгин сведок васкрсења
К’о што беше сведок понижења,
Лични сведок, сведок истинити,
Не хте Лонгин истину сакрити,
Кудгод оде свуд истину јави,
Христа Бога васкрслог прослави.
Христов војник до смрти остаде
И за Христа Лонгин главу даде.

РАСУЂИВАЊЕ
Прво јављење св. муч. Лонгина. Много времена беше протекло од мученичке смрти св. Лонгина, када се догоди, да једна удовица у Кападокији ослепи. Не могоше јој лекари помоћи ништа. Наједанпут јој дође помисао, да иде у Јерусалим и поклони се тамошњим светињама, дако јој што помогне. А имађаше јединца сина, дечка, који јој служаше као вођа. Тек што стиже у Јерусалим, разболи се син њен и умре. О колика неизмерна жалост слепе мајке! Изгубивши очи она сад изгуби и јединца сина, чије су је очи до сад водиле! Но у тој њеној муци и тузи јави јој се св. Лонгин, и утеши је обећањем, да ће јој и вид повратити и сина у небеској слави показати. Рече јој Лонгин све о себи, па је упути да иде ван зидина градских на сметлиште и ђубриште, да тамо откопа главу његову, где ће даље сама видети шта ће јој се догодити. Устаде жена, и тетурајући се некако изађе ван града, па довика некога и умоли, да је одведе на највеће ђубриште и тамо је остави. Када би доведена на ђубриште, она се саже и поче рукама чепркати имајући јаку веру, да ће наћи оно што јој светитељ рече да тражи. Чепркајући тако она се дотаче до главе св. мученика, и у том тренутку очи јој се отворише, и она виде под рукама главу човечју. Испуњена благодарношћу Богу и радошћу великом она узе главу св. Лонгина, опра је, окади и стави у свој стан као највећу драгоценост овога света.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам храброст св. Стефана архиђакона у исповедању Христа (Дела Ап. 7), и то:
1. како св. Стефан поброја чудеса и милости Божје према народу Израиљском кроз векове:
2. како изобличи богоборство и злочине старешина Јеврејских;
3. како их назва издајницима и крвницима Христа.

БЕСЕДА
о горама и безднама Божјим

Правда је твоја као горе Божије,
судови твоји бездна велика. (Пс. 35, 7)

Горе правде Божје просецају све даљине времена и простора, и уздижу се од земље до небеса, и из облака времена уздижу се у ведрину вечности. Нису ли светитељи носиоци правде Божје? Погледајте их како просецају време и простор! Рођени у времену они сада ликују у вечности; живећи у вечности они се спуштају к нама у времену и помажу нам, као јача браћа што помажу слабијој браћи. Живели су на земљи на простору ограниченом, а сада их слави сва васиона. На свих пет континената света уздижу се храмови у част апостола, мученика и осталих праведника Божјих. Такве су горе правде Божје: не можете их ограничити, не можете их обухватити, не можете их измерити никаквом мером овога света. Какве горе да се мере са горама Божјим? Какви људи да се мере са људима Божјим? Каква слава да се мери са славом оних, које Бог прослави? О браћо моја, радујмо се правди Божјој, и веселимо се горама високим правде Божје.
Судови твоји – бездна велика. То јест: судови Промисла Твога неиспитани су као бездна велика. Јова си бацио на ђубриште, да га прославиш: Саула си дигао на престо, да сам себе сурва у пропаст. Милујеш грешника, и дајеш му обиље и здравље, да би се покајао; бијеш праведника, да би га укрепио у вери и нади!
Црква је Твоја света највиша гора правде Твоје, матица гора многих. Црква Твоја света, Боже, испитује судове Твоје и путове Твоје, и мудрост је њена многа и слатка као кошница испуњена медом.
Господе, разагнај облаке злобе из срца нашег, да би познали судове Твоје и видели путове Твоје. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024