МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица блудног сина
Понедељак седмице блудног сина
07.02.1944
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 1944.
1   Уторак
2   Среда
3   Четвртак
4   Петак
5   Субота
6   Недеља
7  ▶ Понедељак
8   Уторак
9   Среда
10   Четвртак
11   Петак
12   Субота
13   Недеља
14   Понедељак
15   Уторак
16   Среда
17   Четвртак
18   Петак
19   Субота
20   Недеља
21   Понедељак
22   Уторак
23   Среда
24   Четвртак
25   Петак
26   Субота
27   Недеља
28   Понедељак
29   Уторак

Друга Саборна Посланица Светог Апостола Петра, зачало 66 (1,20-21; 2,1-9)
20. И ово прво знајте да ниједно пророштво Писма не бива по личном тумачењу. 21. Јер никад пророштво не настаде човечијом вољом, него покретани Духом Светим говорише свети Божији људи.

1. А било је и лажних пророка у народу, као што ће и међу вама бити лажних учитеља, који ће унети јереси погибли, и одрицаће се Господара који их искупи и довешће себи наглу погибао. 2. И многи ће поћи за њиховим нечистотама, због којих ће се похулити на Пут истине. 3. И у лакомству искоришћаваће вас варљивим речима; њихов суд одавно не доцни, и погибао њихова не дрема. 4. Јер кад Бог не поштеде анђеле који сагрешише, него их баци у окове мрака пакленога, и предаде да се чувају за суд: 5. и не поштеде стари свет, него сачува проповедника правде Ноја, и седморо с њим, и наведе потоп на свет безбожнички; 6. и градове Содом и Гомор осуди на пропаст и у пепео претвори, поставивши их за пример будућим безбожницима; 7. и избави праведнога Лота намученог развратним владањем безаконика; 8. јер док живљаше овај праведник међу њима, гледајући и слушајући безакона дела из дана у дан, мучаше праведну душу своју; 9. зна Господ побожне да избавља од искушења, а неправеднике да чува за казну у дан судњи;

Јеванђеље Марко, зачало 59. (13,9-13)
9. А ви се чувајте; јер ће вас предавати судовима и по синагогама биће вас, и пред војводе и цареве изводиће вас мене ради за сведочантво њима. 10. И свима народима треба најпре да се проповеда јеванђеље. 11. А кад вас поведу да вас предаду, не брините се унапред шта ћете говорити, нити се припремајте, него што вам се даде у онај час оно говорите; јер нећете ви говорити него Дух Свети. 12. И предаће брат брата на смрт и отац дете, и устаће деца на родитеље и побиће их. 13. И сви ће вас омрзнути због имена мог. Али који претрпи до краја тај ће се спасти.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети Григорије Богослов, архиепископ цариградски. Рођен у Назианзу од оца Јелина и мајке хришћанке. Пре крштења учио се у Атини заједно са Василијем Великим и Јулијаном Одступником. Често је он прорицао Јулијану да ће бити одступник од вере и гонитељ цркве, што се и збило. На Григорија је нарочито много утицала добра му мајка Нона. Када заврши своје учење, Григорије се крсти. Свети Василије рукоположио га је за епископа сасимског, а цар Теодосије Велики ускоро га позове на упражњени престо архиепископа цариградског. Саставио је многобројна дела, од којих су му најславнија она из Богословља, због чега је и назват Богословом. Нарочито је знаменито по дубини његово дело Беседе о Светој Тројици. Још је писао против јеретика Македонија, који је криво учио о Духу Светоме (као да је Дух створење Божје), и против Аполинарија, који је криво учио, као да Христос није имао човечје душе, него да му је божанство било место душе. Писао је такође и против цара Јулијана Одступника, свог негдашњег школског друга. Када на Сабору 381. године, наста распра око његовог избора за архиепископа, он се повуче сам, изјавивши: „Не могу нас лишити Бога они који нас лишавају престола“. Затим напусти Цариград, оде у Назијанз, и тамо проживе до смрти у повучености, молитви и писању корисних књига. Иако је целог живота био слаба здравља, ипак је доживео осамдесету годину. Мошти су му доцније пренете у Рим, а глава му се налази у Успенском собору у Москви. Био је и остао велико и дивно светило цркве православне, како по кротости и чистоти карактера тако и по ненадмашној дубини ума. Упокојио се у Господу 390. године (в. 30. јануар).

2. Преподобни Публије. Најпре био сенатор па познавши светлост Христову, остави почасти, раздаде имање сиромасима и предаде се подвижничком животу у близини свога града Зевгмата на Еуфрату. Основао две обитељи и упокојио се у Господу 380. године.

3. Преподобни Мар. Одликовао се спољашњом лепотом и слаткопојним гласом. Повуче се од света и проживи у једној колиби тридесет седам година у посту, молитви и очишћењу срца од помисли. Као деведесетогодишњи старац упокојио се у Господу 430. године.

4. Свети мученици Фелицита и седам јој синова. Као хришћанка буде у време цара Антонина, 164. године заједно са својих седам синова осуђена на смрт. Молила се Богу, само да њу не погубе пре њених синова, да би ове могла храбрити при мучењу и убијању, те да се не одрекну Христа. Тако и буде по Божјем устројењу. С радошћу је ова ненадмашна мајка испраћала једног по једног сина, док их није свих седам испратила и видела погубљење. Тад је и она с благодарношћу Богу примила мученичку смрт. Сви пострадали у Риму где им се и мошти налазе.

Фелицита Богу се молила:
„Имам венац од седам бисера,
Желим да га завијем порфиром,
У порфири да га Теби дадем,
Боже мили, даре ове прими!“
Седам сина седам су бисера,
A порфира крв је мученичка.
Молитва се материнска дигла
И ко тамјан пред Господа стигла.
Ћесар римски синове осуди
На смрт љуту у мукама љутим.
Мајка рада, свако joj сe диви!
Фелицита синове храбрила:
Зато сам вас, децо, и родила,
Зато сам вас, децо, неговала,
Да вас дадем Богу за уздарје,
Јер Бог вас је мени даровао.“
To изрече, џелат пoc’o поче:
Један паде, мајка се поклони,
Други паде, мајка двапут клања,
Трећи паде, мајка трипут клања.
Са четвртим – четир’ пут се клања,
Пети паде, пет пута се клања,
Шести паде, шест пута се клања,
Седми паде, седам пут’ се клања,
Клања мајка, Богу благодари,
Осам пут’ се за се поклонила,
Па на пању главу одморила.
Maч заблиста, главу joj одруби –
Мајка децу у Рају пољуби.

РАСУЂИВАЊЕ
Обмањују сами себе они који самоуверено говоре да они добро познају људе и да се не даду ни од кога обманути. Ко може познати какав је дух у ком човеку, осим Бога јединога, који зна тајне срца? Чак и велики светитељи варали су се у људима. Тако нпр. Св. Василије дуго је сматрао за свога човека некога лицемерног јеретика, и бранио је овога од многих нападача, док се најзад није сам уверио о лажности његовој и горко разочарао. Св. Григорије Богослов покрстио беше неког философа, по имену Максима, и толико заволи овога да га је држао у дому своме и за трпезом својом. А тај Максим беше опак и лукав као змија, и после извесног времена издејствује сплеткама и поткупљивањима, да буде од неких Цариграђана признат за патријарха на место св. Григорија. Када је ово искушење, после великих смутњи, отклоњено, неки су укоравали Григорија како је могао држати код себе свога највећег противника? „Нисмо ми криви“, одговори светитељ, „ако не прозиремо нечију злобу. Једини Бог зна унутрашње тајне човека. А нама је заповеђено законом, да с очинском љубављу отварамо срце своје сваком ко нам долази.“ Незлобан човек не може лако да појми злобу злобнога.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као цара и то:
1. као господара над природом, коју Он укроћава и ставља Себи у службу,
2. као господара над демонима, и болестима, и над смрћу,
3. као господара над бесмртним царством ангела и светитеља.

БЕСЕДА
о томе ко је Христос

Ко говоре људи да сам ја? (Мк. 8, 27)

Ево, браћо, скоро ће 2000 година од онога дана када је Господ Исус ставио ово питање ученицима Својим. Од онда до данас ово је питање стављено сваком људском поколењу, свакоме белом дану и тамној ноћи; и свако поколење људско, и сваки бели дан и свака тамна ноћ морала је дати неки одговор на ово питање. Питање ово питање је живота или смрти, и одговор на њега живоносан или смртоносан. Ти си Христос Син Бога живога, одговорио је апостол Петар. И тај одговор био је одобрен и похваљен од Господа Исуса.
Ко говоре људи данас да је Христос? Једни говоре, с Јеврејима, да је Он нарушилац закона и самозвани Месија. Други говоре, с Пилатом, да они не могу уопште да дођу до истине о овом човеку. Трећи говоре, с апостолима, да је Он Христос Син Бога живога, Спаситељ и Искупитељ рода људског од греха и смрти, Васкрсли и Васкрситељ, Живи и Животодавац. И ми сви, крштени у име Свете Тројице, слажемо се с апостолима и светом црквом апостолском, која саборним гласом својим тако исповеда Христа Господа.
О Господе Сине Божји јединородни, помози нам, да Те сваког дана живота нашег срцем верујемо и устима исповедамо као Бога и спаса нашег, као Божју силу и Божју премудрост. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024