МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица четврта – Самарјанке
Недеља седмице четврте по Васкрсу - О Самарјанки
03.05.1942
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Мај 1942.
1   Петак
2   Субота
3  ▶ Недеља
4   Понедељак
5   Уторак
6   Среда
7   Четвртак
8   Петак
9   Субота
10   Недеља
11   Понедељак
12   Уторак
13   Среда
14   Четвртак
15   Петак
16   Субота
17   Недеља
18   Понедељак
19   Уторак
20   Среда
21   Четвртак
22   Петак
23   Субота
24   Недеља
25   Понедељак
26   Уторак
27   Среда
28   Четвртак
29   Петак
30   Субота
31   Недеља


Јутрења
Јеванђеље Јован, зачало 63 (20,1-10)
1. А у први дан седмице дође Марија Магдалина на гроб рано, док још беше мрак, и виде да је камен дигнут са гроба. 2. Онда отрча и дође Симону Петру и другом ученику кога љубљаше Исус, и рече им: Узеше Господа из гроба, и не знамо где га положише. 3. Тада изиђе Петар и други ученик, и пођоше ка гробу. 4. Трчаху пак оба заједно, и други ученик трчаше брже од Петра и стиже први на гроб. 5. И надвиривши се, виде покрове где леже; али не уђе. 6. Тада стиже Симон Петар за њим и уђе у гроб и виде покрове где леже. 7. И убрус који беше на глави његовој, да не лежи са покровима, него посебно савијен на једном месту. 8. Тада, дакле, уђе и други ученик, који први дође на гроб, и виде и верова; 9. јер још не знађаху Писмо да Он треба да васкрсне из мртвих. 10. Онда се ученици опет вратише дома.

Литургија
Дела светих апостола, зачало 28 (11,19-26; 29-30)
19. Они, међутим, који се расијаше од невоље, која наста због Стефана, прођоше све до Финикије и Кипра и Антиохије не проповедајући реч никоме до само Јудејцима. 20. А неки од њих беху Кипрани и Киринејци, који ушавши у Антиохију говораху јелинистима проповедајући јеванђеље о Господу Исусу. 21. И рука Господња беше с њима; и велики број их поверова и обрати се Господу. 22. А дође реч о њима до ушију Цркве у Јерусалиму; и послаше Варнаву да прође све до Антиохије. 23. Кад овај дође и виде благодат Божију, обрадова се и мољаше све да искреним срцем остану у Господу; 24. Јер беше човек благ и пун Духа Светога и вере. И обрати се многи народ Господу. 25. Варнава пак изиђе у Тарс да потражи Савла, и када га нађе, доведе га у Антиохију. 26. И они се целу годину састајаше са Црквом, и учише многи народ; и најпре у Антиохији ученици бише названи Хришћани. 29. А ученици одлучише да сваки од њих, колико који могаше, пошаље на помоћ браћи која живљаху у Јудеји. 30. Ово и учинише пославши старешинама преко руке Варнавине и Савлове.
Јеванђеље Јован, зачало 12 (4,5-42)
5. Тако дође у град самаријски звани Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину својему. 6. А онде беше извор Јаковљев. Исус пак уморан од пута сеђаше тако на извору; беше око шестога часа. 7. Дође жена из Самарије да захвати воде. Рече јој Исус: Дај ми да пијем. 8. Јер ученици његови беху отишли у град да купе хране. 9. Рече му жена Самарјанка: Како ти, који си Јудејац, тражиш од мене жене Самарјанке да пијеш? Јер се Јудејци не друже са Самарјанима. 10. Одговори Исус и рече јој: Кад би ти знала дар Божији, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би тражила од њега и дао би ти воду живу. 11. Рече му жена: Господе, ни ведра немаш, а студенац је дубок; одакле ти онда вода жива? 12. Е да ли си ти већи од оца нашега Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова? 13. Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети; 14. А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека, него вода коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот вечни. 15. Рече му жена: Господе, дај ми ту воду да не жедним и не долазим овамо да захватам. 16. Рече јој Исус: Иди, зови мужа свога, и дођи овамо. 17. Одговори жена и рече: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро каза: немам мужа; 18. Јер си пет мужева имала, и сада кога имаш није ти муж; то си право казала. 19. Рече му жена: Господе, видим да си ти пророк. 20. Оци наши клањаху се Богу на гори овој, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба клањати. 21. Рече јој Исус: Жено, веруј ми да долази час када се нећете клањати Оцу ни на гори овој ни у Јерусалиму. 22. Ви се клањате ономе што не знате; а ми се клањамо ономе што знамо; јер је спасење од Јудејаца. 23. Али долази час, и већ је ту, када ће се истински богомољци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац тражи да такви буду они који му се клањају. 24. Бог је дух; и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају. 25. Рече му жена: Знам да долази Месија звани Христос; кад он дође, објавиће нам све. 26. Рече јој Исус: Ја сам - који говорим с тобом. 27. И утом дођоше ученици његови, и зачудише се што са женом разговара, али ниједан не рече: шта тражиш, или што говориш са њом? 28. А жена остави свој крчаг и отиде у град и рече људима: 29. Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила. Да није он Христос? 30. Изиђоше, дакле, из града и пођоше њему. 31. А у међувремену мољаху га ученици његови говорећи: Рави, једи! 32. А он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате. 33. Тада ученици говораху међу собом: Да му неко не донесе да једе? 34. Исус им рече: Јело је моје да вршим вољу Онога који ме је послао, и извршим његово дело. 35. Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће настати жетва? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како се већ жуте за жетву. 36. И који жање прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радује заједно и који сије и који жање. 37. Јер у томе је истинита реч, да је други који сије, а други који жање. 38. Ја вас послах да жањете где се ви нисте трудили; други су се трудили, а ви сте у труд њихов ушли. 39. А из града онога многи од Самарјана повероваше у њега за реч жене која је сведочила: Каза ми све што учиних. 40. Када, дакле, дођоше к њему Самарјани, мољаху га да остане код њих; и остаде онде два дана. 41. И много их више верова за реч његову, 42. Те жени говораху: Сад не верујемо више због твога казивања, јер сами смо чули и знамо да је ово заиста Спаситељ света, Христос.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преп. Теодор Трихина. Цариграђанин, и син богатих родитеља. Као младић остави родитеље своје, и дом, и богатство, и настани се у једном пустињском манастиру у Тракији. Ту себе преда најтежим подвизима. Спавао је на камењу – да би само мање сна имао – ишао је вазда гологлав, и одевао се у једну хаљину од кострети, због чега је и прозван Трихин или Кострет. Због свог великог самомучења ради спасења душе Бог га обдари великим даром чудотворства и за живота и по смрти. Мирно је скончао око 400. год. Тело му се показало мироточивим.

2. Преп. Анастасије Синајски. Игуман горе Синајске. Најпре дуго био монах под славним игуманом Јованом Лествичником, а по смрти овога и сам постане игуманом. Поред тога што је био велики подвижник, он је био и красноречив списатељ живота светитељских као и других поучних списа. Водио је жестоку борбу против јеретика тако звани акефалита (безглавника), који су порицали IV Васељ. Сабор у Халкидону. Скончао у дубокој старости 685. год. и отишао ка Господу, коме је верно послужио.

3. Блажени Анастасије Синаит. Патријарх Антиохијски. Као монах Синајске горе буде изабран за патријарха Антиохијског у време цара Јустинијана. На тај положај уздигла га је његова добродетељ, чистота живота, велика духовна ученост и тврда вера. Но цар Јустинијан паде у јерес докетску, против које оштро устајаху патријарх Цариградски Евтихије и овај блажени Анастасије. Цар прогна Евтихија, и хтеде прогнати и Анастасија, но не може наћи овоме никакве замерке у животу. Када пак Јустинијан умре, покајавши се претходно и повративши Евтихија на престо, тада Јустин, наследник његов, успе да прогна Анастасија на основу некаквих клевета. Проведе Анастасије 23 године у прогонству, и поново би враћен на престо Антиохијски за време цара Маврикија. Још 6 година управљаше црквом Божјом и сконча земно путовање своје 599. год.

4. Блажени Григорије патријарх Антиохијски. Јерменин по народности. Би игуман манастира Фарана, под гором Синајском; па када блажени Анастасије би прогнан с престола, он би и преко своје воље постављен за патријарха Антиохијског. О њему пише и блажени Софроније патријарх у своме Лимонару врло похвално. Григорије се одликоваше нарочито превеликим милосрђем, особито према грешницима. Упокојио се у Господу 593. године.

5. Св. апостол Закхеј. Био најпре цариник и грешник. Па када га Господ виде у Јерихону на дрвету (Лк. 19, 1 -9), уђе у дом његов, што приведе Закхеја покајању. Доцније Закхеј следоваше апостолу Петру, који га постави за епископа у Кесарији Палестинској, где је верно служио Јеванђељу и мирно скончао.

6. Преп. Атанасије Метеорит. Рођен 1310. год. Подвизавао се у Св. Гори. Основао знаменити манастир Метеор у Тесалији. Имао велики дар прозорљивости и чудотворства.

Анастасије, отац богоносни,
Труд на се прими молитвен’ и посни,
Подвиге држа дуге и истрајне,
Све докле духом не упозна тајне.
Тад уста своја отвори медена:
– Христос је, рече, спасенија стена.
Не реци лудо: Он је давно био,
Где је Он сада, да би ми зборио? –
Евангелије, Његов завет свети,
Ко би се мог’о њему одупрети?
Оно ти збори место самог Христа,
Та то су уста Његова пречиста!
Ти опет збориш: да Га видим желим! –
Погледај умом и срцем свецелим
У Причест свету, од вина и хлеба,
Ту је Он телом, шта ти друго треба?
Покај се, брате, покај грехе своје,
Хиљаду смрти око тебе стоје!
Пред духовником грехе исповеди,
Крв потом пиј Му и тело Му једи.
Покај се само. Почнеш ли с кајањем
Живећеш правдом и светлим надањем.
Покај се, брате, покај грехе своје,
Хиљаду смрти око тебе стоје.

РАСУЂИВАЊЕ
Свети Анастасије Синајски учи: „свакоме хришћанину даје се од Бога ангел да га чува целога живота (осим ако га неко злим делима не прогна). Но као што дим прогони пчеле, и зли смрад голубове, тако и чувара живота нашега, ангела, удаљују од нас греси наши: пијанство, блуђење, гнев и остало… Сваког верног човека ангел наставља сваком добром делу, док демони упињу се да саблазне верне и лише их царства небеског…“ Да су ангели близу људи и да се старају за људе, о томе сведочи цело Свето Писмо, а нарочито Нови Завет. Осим тога постоје у Православној Цркви безбројна предања светих људи и жена, која сведоче ово што свети Анастасије тврди на име: да свакога од нас у овом животу прати благи и моћни весник Божји, војник Цара небеског, ангел светлости. Ко, осим луда, одгони доброг пријатеља од себе? Ваистину, само лудаци и крајње незналице, одгоне греховима својим своје најбоље пријатеље, своје ангеле хранитеље.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам васкрслог Господа Исуса, и то:
1. како се Он као свемоћни Победилац смрти не свети Својим непријатељима, који Га намучише и распеше, него остављајући их самим себи подржава Своје устрашене пријатеље;
2. како Он и данас, као и у сва времена, незлобив и кротак, не жури на освету невернима него жури на помоћ вернима.

БЕСЕДА
о једном и једином темељу спасења

Темеља другога нико не може поставити
осим онога који је постављен, који је
Исус Христос. (I Кор. 3, 11)

Јевреји кажу: темељ је Мојсеј. Мухамеданци кажу: темељ је Мухамед. Кратковиди природњаци кажу: темељ је природа. А ми питамо: да ли Мојсеј васкрсе из гроба? И да ли се Мухамед вазнесе у небо? И да ли природа даје Духа Светога Утешитеља? Мојсеј не васкрсе; Мухамед се не вазнесе у небо; а природа не само не даје људима Духа Светога Утешитеља него дише мржњом против човека, и режи на њега, и показује нокте. Не може бити темељ свету онај ко је у греху зачет, ко је сам чинио грехе; ко је лутао и тражио савета у жена; ко је туђом силом чинио нека дела; ко је у гробу иструхнуо, и чије име доводи људе у двоумицу односно пута, истине и живота. А Мухамед и Мојсеј у греху су зачети, грехе су чинили, тражили су савета у жена, туђом силом чинили су дела, у гробу су иструхнули, и њихово име доводи људе у двоумицу односно пута, истине и живота.
Зато се, браћо, немамо куд обзирати по историји и тражити други неки темељ осим Господа Исуса Христа, који је зачет без греха, који не учини ни једнога греха; који не луташе и не искаше савета ни у кога; који је Својом сопственом силом чинио моћна дела; који није иструхнуо у гробу, и чије име не доводи људе у двоумицу односно пута, истине и живота.
Не каже апостол да је Христос поставио неки темељ, него да је Он сам Собом тај постављени темељ. Он је сва правда, зато је Он и темељ сваке правде. Он је сва истина, зато је Он и темељ сваке истине. Он је сва мудрост, зато је Он и темељ сваке мудрости. Он је сва сила, зато је Он и темељ сваке силе. Он је све добро, зато је Он и темељ сваког добра. Он је сав живот, зато је Он и темељ живота у оба света, у овоме и у ономе. Господе васкрсли, Ти си темељ спасења нашег и живота вечног. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024