Јутрења
Јеванђеље Матеј, зачало 90 (22,15-46; 23,1-39)
15. Тада отидоше фарисеји и на већању се договорише како би га ухватили у речи. 16. И послаше к њему ученике своје са иродовцима, говорећи: „Учитељу, знамо да си истинит и путу Божијем заиста учиш и не обазиреш се ни на кога, јер не гледаш ко је ко од људи. 17. Кажи нам, дакле, шта ти мислиш: треба ли дати порез ћесару или не?” 18. Разумевши Исус лукавство њихово рече: „Што ме кушате, лицемери? 19. Покажите ми новац порезни.” А они му донесоше динар. 20. И рече им: „Чији је овај лик и натпис?” 21. Рекоше му: „Ћесарев.” Тада им рече: „Подајте, дакле, ћесарево ћесару, и Божије Богу.” 22. И чувши задивише се, и оставивши га отидоше. 23. У тај исти дан приступише му садукеји, који говоре да нема васкрсења, и упиташе га 24. Говорећи: „Учитељу, Мојсеј рече: ‘Ако умре ко без деце, да узме брат његов жену његову и подигне семе брату своме.‘ 25. У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату своме. 26. А тако и други, и трећи, све до седмога. 27. А после свију умре и жена. 28. О васкрсењу, дакле, којега ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.” 29. А Исус одговарајући рече им: „Варате се, не знајући Писма ни силе Божије. 30. Јер о васкрсењу нити се жене нити се удају, него су као анђели Божији на небу. 31. А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи: 32. Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? Бог није Бог мртвих, него живих.” 33. И народ чувши дивљаше се науци његовој. 34. А фарисеји чувши да ућутка садукеје, сабраше се заједно. 35. И упита један од њих, законик, кушајући га и говорећи: 36. „Учитељу, која је заповест највећа у Закону?“ 37. А Исус му рече: „Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим.“ 38. Ово је прва и највећа заповест. 39. А друга је као и ова:„Љуби ближњега свога као самога себе.“ 40. О овим двема заповестима виси сав Закон и Пророци.“ 41. А када се сабраше фарисеји, упита их Исус 42. говорећи: „Шта мислите за Христа? Чији је син?“ Рекоше му: „Давидов.“ 43. Рече им: „Како, дакле, Давид њега у Духу назива Господом говорећи: 44. 'Рече Господ Господу мојему: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим?' 45. Када, дакле, Давид назива њега Господом, како му је син?“ 46. И нико му не могаше одговорити ни реч; нити смеде ко од тога дана да га запита више. 1. Тада Исус рече народу и ученицима својим 2. говорећи: „На Мојсејеву столицу седоше књижевници и фарисеји. 3. Све, дакле, што вам кажу да држите, држите и творите; али по делима њиховим не поступајте, јер говоре а не творе, 4. Него везују бремена тешка и незгодна за ношење и товаре на плећа људска, а прстом својим неће да их помакну. 5. А сва дела своја чине да их виде људи; јер проширују амајлије своје и праве велике скуте на хаљинама својим. 6. И воле зачеља на гозбама и прва места по синагогама. 7. И да им се клања по трговима, и да их људи зову: „Учитељу!” 8. А ви се не зовите учитељи; јер је у вас један Учитељ, Христос, а ви сте сви браћа. 9. И оцем својим не зовите никога на земљи; јер је у вас један Отац, који је на небесима. 10. Нити се зовите наставници; јер је у вас један Наставник, Христос. 11. А највећи између вас да вам буде слуга. 12. Јер који се уздиже понизиће се, а који се понизи узвисиће се. 13. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате Царство небеско пред људима; јер ви не улазите, нити пуштате да уђу они који би хтели. 14. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. 15. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што проходите море и копно да бисте добили једнога следбеника, и кад га придобијете, чините га сином пакла двоструко већим од себе. 16. Тешко вама, вођи слепи, који говорите: ‘Ако се ко куне храмом, то није ништа; а ко се куне златом храмовним, крив је.‘ 17. Безумници и слепци! Јер шта је веће: злато или храм који злато освећује? 18. И ако се ко куне жртвеником, ништа је то, а који се куне даром на њему, крив је. 19. Безумници и слепци! Јер шта је веће: дар или жртвеник који дар освећује? 20. Који се, дакле, куне жртвеником, куне се њим и свим што је на њему. 21. И који се куне храмом, куне се њим и Оним који обитава у њему. 22. А који се куне небом, куне се престолом Божијим и Оним који седи на њему. 23. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте што је претежније у Закону: правду и милост и веру; а ово је требало чинити и оно не остављати. 24. Вођи слепи, који оцеђујете комарца а камилу прождирете. 25. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што чистите споља чашу и зделу, а изнутра су пуне грабежа и неправде. 26. Фарисеју слепи, очисти најпре изнутра чашу и зделу да буду и споља чисте. 27. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени гробови, који споља изгледају лепи, а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте. 28. Тако и ви: споља се показујете људима праведни а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња. 29. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што зидате гробове пророцима и красите споменике праведника, 30. и говорите: „Да смо ми били у време отаца својих, не бисмо с њима пристали у крв пророка." 31. Тиме сами сведочите за себе да сте синови оних који су побили пророке. 32. Испуните и ви меру отаца ваших. 33. Змије, породи аспидини, како ћете побећи од осуде за пакао? 34. Зато, ево, ја ћу вам послати пророке и мудраце и књижевнике; и ви ћете једне побити и распети, а друге шибати по синагогама својим и гонити од града до града; 35. да дође на вас сва крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља праведнога до крви Захарије сина Варахијина, којега убисте између храма и жртвеника. 36. Заиста вам кажем да ће све ово доћи на род овај. 37. Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане теби, колико пута хтедох да саберем чеда твоја, као што кокош скупља пилиће своје под крила, и не хтедосте! 38. Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста. 39. Јер вам кажем: „Нећете ме од сада видети док не речете: „Благословен који долази у име Господње."
На 6. часу
Књига пророка Језекиља (1,21-28; 2,1) 21. Кад оне иђаху, иђаху и они; и кад оне стајаху, стајаху и они; и кад се оне подизаху од земље, подизаху се и точкови према њима, јер дух животињски беше у точковима. 22. А над главама животињама беше као небо, по виђењу као кристал, страшно, разастрто озго, над главама њиховем. 23. А под тем небом бeјаху им крила пружена, једно према другом, а два крила свакој покриваху тело. 24. И чух хуку крила њиховех кад иђаху као да беше хука велике воде, као глас свемогућег и као граја у околу; и кад стајаху, спуштаху крила. 25. И кад ставши спуштаху крила, чујаше се глас озго из неба, које баше над главама њиховим. 26. И одозго на оном небу што им баше над главама, баше као престо, по виђењу као камен сафир, и на престолу баше по обличју као човек. 27. И видех као јаку светлост, и у њој унутра као огањ наоколо, од бедара горе, а од бедара доле видех као огањ и светлост око њега. 28. Као дуга у облаку кад је киша, таква на очи баше светлост унаоколо. То баше виђење славе Божје на очима; и кад видех, падох на лице своје, и чух глас Некога који говораше.
1. И рече ми: „Сине човечији, устани на ноге да говорим с тобом.”
На Пређеосвећеној Литургији
Друга књига Мојсијевa (2,5-10) 5. А кћи Фараонова дође да се купа у реци, и девојке њезине ходаху крај реке; и она угледа ковчежић у трсци, и посла дворкињу своју те га извади. 6. А кад отвори, виде дете, и гле, дете плакаше; и сажали јој се, и рече: „То је Јеврејско дете.” 7. Тада рече сестра његова кћери Фараоновој: „Хоћеш ли да идем да ти дозовем дојкињу Јеврејку, да ти доји дете?” 8. А кћи Фараонова рече јој: „Иди.” И отиде девојчица, и дозва матер детињу. 9. И кћи Фараонова рече јој: „Узми ово дете, и одој ми га, а ја ћу ти платити.” И узе жена дете и одоји га. 10. А кад дете одрасте, одведе га ка кћери Фараоновој, а она га посини; и надене му име Мојсије говорећи: „Јер га из воде извадих.”
Књига о Јову (1,13-22) 13. Једног дана, синови Јовљеви и кћери пијаху вино у дому брата својег најстаријег. 14. И гле, весник дође Јову, и рече му: „Парови волова ораху, и магарице пасоше близу њих. 15. И дођоше отимачи, отеше их и слуге побише мачем, и спасох се једини ја, и дођох да те обавестим.” 16. Док је он још говорио, дође други весник, и рече Јову: „Огањ паде с неба, и спали овце, и пастире прогута слично, и спасох се једини ја, и дођох да те обавестим.” 17. Док је он још говорио, дође други весник, и рече Јову: „Коњаници у три чете опколише камиле и заробише их, и слуге побише мачем, и спасох се једини ја, и дођох да те обавестим.” 18. Док је он још говорио, дође други весник, и рече Јову: „Док су синови твоји и кћери твоје јели и пили код брата својег најстаријег, 19. изненада наиђе силан ветар преко пустиње, и дотаче се четири угла куће, и паде кућа на децу твоју, и погибоше, и спасох се једини ја, и дођох да те обавестим.” 20. Кад чу ово Јов, уставши раздра хаљине своје, и остриже власи главе своје, (и посу пепелом главу своју), и павши на земљу, поклони се (Господу) 21. и рече: „Сам наг изиђох из утробе матере своје, наг ћу и отићи туда: Господ даде, Господ узе: како се Господу изволи, тако и би: да буде име Господње благословено (довека).” 22. У свим овим догађајима, ништа не сагреши Јов пред Господом, (ни уснама својим), ни рече безумље за Бога.
Јеванђеље Матеј зачало 102 (24,36-51; 25,1-46; 26,1-2)
36. А о дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац мој сам. 37. Јер како је било у дане Ноја, тако ће бити и долазак Сина Човечијега. 38. Јер као што у дане пред потопом јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху до онога дана кад Ноје уђе у ковчег, 39. и не схватише док не дође потоп и однесе све; тако ће бити и долазак Сина Човечијега. 40. Тад ће бити два на њиви: један ће се узети, а други оставити. 41. Две ће мљети на жрвњевима; једна ће се узети, а друга оставити. 42. Стражите, дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш. 43. Али ово знајте: Кад би знао домаћин у које ће време доћи лопов, стражио би и не би дао да му провали кућу. 44. Зато и ви будите спремни; јер у који час не мислите доћи ће Син Човечији. 45. Ко је, дакле, тај верни и мудри слуга кога постави господар његов над својим домаћима да им даје храну на време? 46. Благо томе слуги кога господар његов, дошавши, нађе да чини тако. 47. Заиста вам кажем: поставиће га над свим имањем својим. 48. Ако ли тај рђави слуга рече у срцу своме: „Неће мој господар још задуго доћи;” 49. и почне тући другове своје, а јести и пити с пијаницама; 50. доћи ће господар тога слуге у дан када се не нада, и у час када не мисли, 51. и расећи ће га напола, и даће му удео са лицемерима; онде ће бити плач и шкргут зуба. 1. Тада ће бити Царство небеско као десет девојака које узеше светиљке своје и изиђоше у сретање женику. 2. А пет њих беху мудре и пет луде. 3. Јер луде, узевши светиљке своје, не узеше са собом уља. 4. А мудре узеше уље у посудама са светиљкама својим. 5. А будући да женик одоцни, задремаше све, и поспаше. 6. А у поноћи стаде вика: „Ево женик долази, излазите му у сретање.” 7. Тада устадоше све девојке оне и украсише светиљке своје. 8. А луде рекоше мудрима: „Дајте нам од уља вашега, јер се наше светиљке гасе.” 9. А мудре одговорише говорећи: „Да не би недостало и нама и вама, боље идите продавцима и купите себи.” 10. А кад оне отидоше да купе, дође женик, и спремне уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата. 11. А после дођоше и оне друге девојке говорећи: „Господару, Господару! Отвори нам.” 12. А он одговарајући рече им: „Заиста вам кажем, не познајем вас.” 13. Стражите, дакле, јер не знате дана ни часа у који ће Син Човечији доћи. 14. Јер као што човек полазећи на пут дозва слуге своје и предаде им благо своје; 15. и једноме даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и одмах отиде. 16. А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата. 17. Тако и онај што прими два, доби и он још два. 18. А који прими један, отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свога. 19. А после дугог времена дође господар ових слуга, и стаде сводити рачун са њима. 20. И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: "Господару, предао си ми пет таланата; ево још пет таланата које сам добио с њима." 21. А господар његов рече му: "Добро, слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свога." 22. А приступивши и онај што је примио два таланта рече: "Господару, предао си ми два таланта; ево још два таланта која сам добио с њима." 23. А господар његов рече му: "Добро, слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свога." 24. А приступивши и онај што је примио један талант рече: "Господару, знао сам да си ти тврд човек: жањеш где ниси сејао, и скупљаш где ниси вијао; 25. па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје." 26. А господар његов одговарајући рече му: "Зли и лени слуго, знао си да жањем где нисам сејао, и скупљам где нисам вијао. 27. Требало је зато моје сребро да даш мењачима; и дошавши, ја бих узео своје са добитком. 28. Узмите, дакле, од њега талант, и подајте ономе што има десет таланата. 29. Јер свакоме који има даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, и што има узеће се од њега. 30. А неваљалога слугу баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба. 31. А када дође Син Човечији у слави својој и сви свети анђели са њим, тада ће сести на престо славе своје. 32. И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их једне од других као пастир што разлучује овце од јаради. 33. И поставиће овце са десне стране себи, а јарад са леве. 34. Тада ће рећи Цар онима што му стоје са десне стране: „Ходите благословени Оца мога; примите Царство које вам је припремљено од постања света. 35. Јер огладнех, и дадосте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; странац бејах, и примисте ме; 36. Наг бејах, и оденусте ме; болестан бејах, и посетисте ме; у тамници бејах, и дођосте ми." 37. Тада ће му одговорити праведници говорећи: „Господе, када те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо? 38. Кад ли те видесмо странца, и примисмо? Или нага, и оденусмо? 39. Кад ли те видесмо болесна или у тамници, и дођосмо ти?" 40. И одговарајући Цар, рећи ће им: „Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте." 41. Тада ће рећи и онима што му стоје с леве стране: „Идите од мене, проклети, у огањ вечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим. 42. Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме; 43. странац бејах, и не примисте ме; наг бејах, и не оденусте ме; болестан и у тамници бејах, и не посетисте ме." 44. Тад ће му одговорити и они говорећи: „Господе, када те видесмо гладна или жедна, или странца или нага, или болесна или у тамници, и не послужисмо ти?" 45. Тада ће им одговорити говорећи: „Заиста вам кажем: кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте." 46. И ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни. 1. И када сврши Исус све речи ове, рече ученицима својима: 2. „Знате да ће за два дана бити Пасха, и Син Човечији биће предан да се разапне."
Охридски пролог
1.
Свети Кирил, архиепископ јерусалимски. Рођен у Јерусалиму у време Константина Великог, а умро у време Теодосија Великог (315-386). Године 346. посвећен за свештеника, а 350. наследио на престолу јерусалимском блаженог Максима патријарха. Трипут збациван с престола и шиљан у прогонство, док најзад у време Теодосијево није повраћен, па проживив мирно још осам година, предаде душу Господу. Две тешке борбе он је имао: једну с аријевцима, који се осилише под Констанцијем, сином Константиновим, а другу под Јулијаном Одступником, с овим отпадником и са Јеврејима. У време силе аријевске на Дан Педесетнице појави се знамење крста, светлије од сунца, које се простирало изнад Јерусалима и Горе Јелеонске, и трајало неколико часова почев од деветога часа изјутра. О тој појави, која је била виђена од свих житеља Јерусалима, писано је и цару Констанцију, и она је служила много на утврђењу Православља против јеретика. У време Одступника пак десило се друго знамење. Да би понизио хришћанство, Јулијан наговори Јевреје да обнове храм Соломонов. Кирил се молио Богу да то не буде. И би земљотрес страшан, који поруши све што би изнова сазидано. Тада Јевреји почеше поново. Но опет би земљотрес, који сруши не само новосазидано него извали и растури и старо камење које се још држало под земљом. И тако се обистини реч Господња: ни камен на камену неће остати. Од многих списа овог светог оца сачувана је његова катихетика, дело првокласно, које потврђује веру и праксу Православља до дана данашњега. Необичан архипастир и велики подвижник био је овај светитељ. Био је кротак, смеран, сав испоштен и у лицу блед. После многотрудног живота и витешке борбе за веру православну мирно се упокојио и преселио у вечне дворе Господње.
2.
Анин чудотворац. Родом од Халкидона; мален растом као древни Закхеј, но велики духом и вером. Одрече се света у својој петнаестој години и настани близу реке Еуфрата у једној изби где се испашташе и Богу мољаше, најпре код свог учитеља Мајума, а по смрти овога, сам. Силом своје молитве напунио сух бунар водом, исцељиваше болеснике од разних мука и зверове укроћаваше. Један укроћен лав био је код њега стално на служби. Прозирао у даљину. Кад су недалеко од њега једнога столпника, Пионија, разбојници напали и изубијали тако да овај смишљаше да сиђе са столпа и иде да се тужи судијама, свети Анин прозре у душу тога столпника и његове намере, и посла му писмо по своме лаву, да се остави своје намере, да опрости нападачима, и да продужи свој подвиг. Милосрдан беше неисказано. Епископ новокесаријски поклони му једног магарца, да му олакша доношење воде са реке, но он поклони магарца неком сиромаху, који му се беше потужио на сиромаштину. Епископ му поклони другог магарца, но он и њега поклони. Тада му епископ даде трећег магарца, но само на послугу, као водоношу, с тим да му га мора чувати и вратити. Пред смрт виде да му долазе Мојсеј, Арон и Ор, и где га зову: „Анине, Господ те зове, устани и пођи с нама!“ То он откри својим ученицима, и предаде дух свој Господу, коме је верно послужио. Беше му сто десет година када сконча земаљски живот свој.
Кандила велика светле пред олтаром,
И кандила мања и са мањим жаром,
Но једна и друга светлост исту дају,
И пред истим Богом светлошћу сијају.
И свеци велики и свеци малени,
Христовим су огњем истим зажежени.
Међ’ велике свеце, велика кандила,
Црква Света броји и светог Кирила.
Он веру објасни и веру утврди,
Што год речју – рече, животом потврди.
Реч његова беше од Духа Светога,
A живот му – одсјај плама небеснога.
Арија посрами, Јулијана скруши,
И ко мелем беше многој болној души.
Он верова Христу од речи до речи,
Стога реч његова као злато звечи:
И данас наставља слабе, маловерне.
Храбри и весели Христу правоверне.
Зато Црква слави Кирила и штује –
Кроз векове име Кирил одјекује.
РАСУЂИВАЊЕ
Има злурадих људи који мисле као да је време донело Христу величину, и као да се у првим вековима Хришћанства није тако високо мислило о Господу као што се о Њему мислило у познија времена. Ништа лакше него разбити ту неистину. Ево како св. Кирил Јерусалимски пише о Господу Христу: „Ово је Онај који јесте и који је био, Оцу Соприсносуштни, Јединородни, Јединопрестолни, Равномоћни, Свесилни, Беспочетни, Несоздани, Неизменљиви, Неописани, Невидљиви, Неизречени, Непостижими, Необухвативи, Недомисливи, Неограничени. Овај је сијање славе очеве (Јев. 1, 3). Овај је начертање суштатства свих твари. Овај – Светлост светлости, сијајућа из недара Очевих. Овај – Бог богова (Пс. 49, 1) и од Бога Бог што се да узнати. Овај – извор живота (35, 10) од извора живота Очевог проистичући. Овај река Божја (45, 5; 64, 10) што исходи из бездне Божје но не одваја се. Овај – ризница доброте Очеве и бесконачног блаженства. Овај – вода живота (Јов. 4, 14) што живот свету дарује. Овај је луч несоздани, што се рађа но не одсеца од првосветлећег Сунца. Овај је Бог Слово (Јов. 1, 1) што је једним словом све твари из небића у биће саставио… Ово је Онај који је нас створио по образу Божију, а сада се Сам учинио човеком по образу нашем. Човек, но уједно и Бог.“ И дан-данас, после 16 столећа откад је ово вероисповедање написано, Црква Православна држи ову исту веру, од речи до речи, од слова до слова.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса на крсту поругана и то:
1. како Му пишу поругу изнад главе: цар јудејски,
2. како Му се рутају мимопролазници машући главама својим и хулећи,
3. како Му се руга чак и разбојник на крсту,
4. како Му се кроз векове ругају мучитељи хришћана.
БЕСЕДА
о Цару који неће да се брани војском
Или мислиш ти да ја не могу сад умолити оца својега
да ми пошаље више од дванаест легеона ангела. (Мат. 26, 53)
Тако рече Господ ученику који потрже нож да брани свога Учитеља у Гетсиманском врту. Из ових речи је јасно да се Господ могао одбранити да је хтео не само од Јуде и његове чете пандура него и од поглавара јеврејских, и од Пилата, и од целога Царства римскога, да се ово било дигло на Њега. Јер сила једнога ангела већа је од силе највеће војске људске, а камоли сила дванаест легеона ангела!
Но Господ није хтео да тражи ту помоћ од Оца. У Својој молитви у Гетсиманији Он је рекао Оцу: нека буде воља Твоја. И одмах је у том познао вољу Очеву, да треба да се пусти на страдање, и Он се сагласио са вољом Оца Свога, и кренуо на пут страдања. Требало је дозволити да се позадина оцрта што тамније, да би слика васкрсења била јаснија. Требало је пустити зло да се надме колико највише може, да би се после распукло и расплинуло у ништа. Требало је пустити зло да викне колико најјаче може, да би ускоро занемело – пред чудом васкрсења. Требало је да се објави сва злоба људска против Бога, да би се могла видети и оценити љубав и милост Божја према људима. Непослати да бране Христа од Јевреја ангели Божји послати су после три дана да објаве свету васкрсење Христово.
Господе свесилни и свемилостиви, помилуј нас и спаси! Теби слава и хвала вавек. Амин.
Повратак на Свето писмо