МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица пета – Слепога
Уторак седмице пете
28.05.1940
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Мај 1940.
1   Среда
2   Четвртак
3   Петак
4   Субота
5   Недеља
6   Понедељак
7   Уторак
8   Среда
9   Четвртак
10   Петак
11   Субота
12   Недеља
13   Понедељак
14   Уторак
15   Среда
16   Четвртак
17   Петак
18   Субота
19   Недеља
20   Понедељак
21   Уторак
22   Среда
23   Четвртак
24   Петак
25   Субота
26   Недеља
27   Понедељак
28  ▶ Уторак
29   Среда
30   Четвртак
31   Петак

Дела светих апостола, зачало 31 (12,25; 13,1-12)
25. А Варнава и Савле предавши помоћ вратише се из Јерусалима у Антиохију, узевши са собом и Јована прозванога Марко. 1. А у Цркви која беше у Антиохији беху неки пророци и учитељи, и то: Варнава и Симеон звани Нигер, и Лукије Киринејац, и Манаин одгајен са Иродом четверовласником, и Савле. 2. А док они служаху Господу и пошћаху, рече Дух Свети: „Одвојте ми Варнаву и Савла на дело на које сам их позвао.“ 3. Тада они, постивши и помоливши се Богу и положивши руке на њих, отпустише их. 4. А ови, послани од Духа Светога, сиђоше у Селевкију, и оданде отпловише на Кипар. 5. И стигавши у Саламину објављиваху реч Божију у синагогама јудејским; а имаху и Јована за прислужника. 6. А кад прођоше острво све до Пафа, нађоше некаквог врачара и лажног пророка, Јудејца, по имену Варисус, 7. који беше с намесником Сергијем Павлом, човеком разборитим. Овај дозвавши Варнаву и Савла заиска да чује реч Божију. 8. А Елима врачар, јер то значи име његово, противљаше им се гледајући да одврати намесника од вере. 9. А Савле, звани и Павле, испуњен Духом Светим, погледавши оштро на њега, 10. рече: „О, препуни сваког лукавства и сваке подмуклости, сине ђавољи, непријатељу сваке правде! Зар нећеш престати да квариш праве путеве Господње? 11. И сад ево руке Господње на те, и бићеш слеп да не видиш сунца за неко време.“ И одмах паде на њега мрак и тама, и пипајући наоколо тражаше водича. 12. Тада намесник, кад виде шта би, поверова, задивљен науком Господњом.
Јеванђеље Јован, 33. зач. (8,51-59)
51. Заиста, заиста вам кажем: „Ко одржи реч моју неће видети смрти вавек.“ 52. Тада му рекоше Јудејци: „Сада знамо да је демон у теби. Авраам умре и пророци, а ти говориш: ‘Ко одржи реч моју неће окусити смрти вавек.‘ 53. Еда ли си ти већи од оца нашега Авраама, који умре? И пророци помреше. Ко се ти сам правиш?“ 54. А Исус одговори: „Ако ја прослављам самога себе, слава је моја ништа. Отац је мој онај који ме прославља, за кога ви говорите да је Бог ваш, 55. И не познајете га, а ја га знам. И ако речем да га не знам, бићу лажа као и ви. Него га знам, и реч његову држим. 56. Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и виде и обрадова се.“ 57. А Јудејци му рекоше: „Још немаш ни педесет година, а Авраама си видио?“ 58. А Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: пре него Авраам настаде, Ја јесам.“ 59. Тада узеше камење да баце на њега; а Исус се сакри, и изиђе из храма, па прође између њих и тако отиде.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преподобни Пахомије Велики. Родом Мисирац, и у младости незнабожац. Као војник учествовао у борби цара Константина против Максенција. Потом, дознавши од хришћана за једнога Бога, и видевши њихов благочестив живот, Пахомије се крсти и оде у Тиваидску пустињу, знаменитом подвижнику Паламону, код кога се десет година учио животу подвижничком. Тада му се јави ангел у оделу схимника, на месту званом Тавенисиот, и даде му дашчицу, на којој беше написан устав општежитељног манастира, наредивши му да такав манастир устроји на том месту, проричући му да ће се у том манастиру стећи многи иноци ради спасења душа. Послушав ангела Божјега, Пахомије поче стројити многе ћелије, иако на том месту не беше никога осим њега и брата његовог Јована. Када га укори брат за то што строји непотребне зграде, Пахомије му просто рече, да он следује заповести Божјој, без обзира кад ће и ко ће ту доћи да станује. Но ускоро се слегоше на то место многи људи, покренути Духом Божјим, и почеше се подвизавати по уставу Пахомијевом, добијеном од ангела. А када се број инока увелича, то Пахомије постепено основа још шест манастира. Број његових ученика износио је до седам хиљада. Свети Антоније се сматра оснивачем отшелничког живота, а свети Пахомије манастирског општежића. Смирење, трудољубље и уздржање овог светог оца би и оста редак пример за подражавање огромног броја монаха. Безбројна чудеса сотвори свети Пахомије, но и безбројна искушења претрпе од демона и људи. И послужи људима као отац или брат рођени. И побуди многе да пођу путем спасења. И управи многе на пут истине. Би и оста велико светило Цркве и велики сведок истине и правде Христове. Упокојио се мирно 348. године, у седамдесет четвртој години свога земнога живота. Многе од његових ученика црква је уврстила у ред светитеља, као што су: Теодор, Јов, Пафнутије, Пекузије, Атинодор, Епоних, Сур, Псој, Дионисије, Псентаисије и други.

2. Свети Ахил, епископ лариски. Овај велики јерарх и чудотворац рођен би у Кападокији. Учествовао на I васељенском сабору, на коме је посрамио јеретике и, како својом ученошћу тако и светошћу, изазвао велико дивљење. Узевши један камен, свети Ахил викне аријевцима: „Ако је Христос створење Божје, како ви кажете, реците, нека из овог камена потече јелеј!“ Јеретици су ћутали и чудили се таквом позиву светог Ахила. Тада светац опет рече: „А ако је Син Божји раван Оцу, као што ми верујемо, нека потекне јелеј из овог камена“. И јелеј заиста потекне на удивљење свију. Свети Ахил упокојио се мирно у Лариси 330. године. Самуил, цар македонски, када освоји Тесалију, пренесе мошти Ахилове у Преспу, на острво у језеру, које се прозва, а и данас зове Ахил, или Аил.

3. Преподобни Силуан. Најпре био комедијант глумећи се над свим и сваким. Потом, загрејан љубављу Христовом, постао учеником светог Пахомија. „Готов сам живот свој дати,“ говорио је свети Силуан, „само да бих добио опроштај грехова“.

Пахомије Духом Божјим гори,
Пахомије c ангелима збори.
Око њега иноци се роје,
Сви пред Богом као свеће стоје.
Једног дана закуца звекира,
Сестра Авве за Авву разбира,
Годинама видела га није,
Нек се јави, што се од ње крије?
Вратар Авви поруку износи.
Авва њему: поздравље joj носи:
Ја ти, сестро, желим сваку срећу
Но доћи ти на виђење нећу,
Ја сам свету једном збого рек’о
И свега се у свету одрек’о.
Сестро моја, одреци се и ти,
Жур’ се, сестро, Богу посветити,
Свет сем гроба шта ти може дати?
Христос ће те животом венчати.
Светске сласти варљиви су снови
Успаван се тим сновима тови,
Но пробуђен осећа се гладан
И сном другим душмански поткрадан,
Ко лав гладан тад за храном риче,
За хлеб прави вапије и виче.
Хистос чује ко год га призива
И гладноме даје хлеба жива.
To je јава – друго су маштања,
Изван Христа не има надања.
Сестра чула па се расплакала.
Братов савет хитно послушала.

РАСУЂИВАЊЕ
Кад насилник врши насиље над праведником из користољубља, тада насиље доноси једну корист и једну штету, и то: штету насилнику, a корист насилно пострадалом. Борис Годунов убио је осмогодишњег царевића Димитрија, да би он завладао престолом без такмаца. Сврше се брзо и царски дани Борисови, и насилник се преда трулежи и проклетству, a Димитрије се посвети. После 15 година лежања у гробу Димитријево тело се откопа и нађе нетљено и чудотворно. И зби се над његовим телом 45 чудесних исцељења. Чија је, дакле, штета a чија корист од насиља? Кад би насилник помислио, да ћe насиљем помоћи своме противнику, да се уврсти у свеце и да ће себи спремити погибао и проклетство, одустао би од умишљеног насиља. Али крива мисао је претеча и сапутник насиља.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам дејство Бога Духа Светога на апостоле и то:
1. како Духом Светим апостоли добијају виђења тајни онога света,
2. како Духом Светим апостоли прозиру у тајне срца људског.

БЕСЕДА
о прореченој и збивеној пропасти идола мисирских

Куће богова мисирских попалиће огњем. (Јерем. 43, 13)

Ко ће то попалити? Навуходоносор, цар вавилонски, слуга мој, говори Господ. Пророчанство се ово обистинило: Навуходоносор је покорио Мисир, и куће лажних богова, идола мисирских, попалио је огњем. Попалио их је, но није их уништио за свагда. Јер, дошла је потом пропаст и Вавилону, опет по пророчанству светога пророка Јеремије, и Вавилон је постао, и до данас остао гомила, стан змајевски, чудо и подсмијех, да нико не живи у њему (51, 37). Али је у предању, које је записао св. Епифаније Кипарски, остало и друго једно пророчанство Јеремијино, о коначном разорењу идола мисирских. „Сви ће идоли пасти,“ гласи то пророчанство, „и све рукотворено ће се скрушити у оно време када дође овамо Дјева Мати са Младенцем, рођеним у пећини и положеним у јасле.“ И ово пророчанство сачували су сами жречеви мисирски, који су од времена Јеремије увели били у обичај сликати Дјеву, како почива на постељи и Њеног Младенца, како повит пеленама лежи у јаслама.
Навуходоносор, слуга, могао је по допуштењу Божјем само косити зло, али не и чупати из корена. Но покошено зло, као и покошена трава, поново расте. А када је Господар дошао на земљу, Он је чупао зло из корена. Навуходоносор, слуга, попалио је храмове и полупао идоле, но храмови су ипак обновљени и идоли нови направљени, јер нису били истргнути из душа људских. А када је Господар дошао и зацарио се у душама Мисираца, храмови и идоли су заувек пали. Исто тако и с непослушним и богоборним Јеврејима: Навуходоносор, слуга, одвео их је у ропство на 70 година, а увређени Господар расуо их је по свему свету, где се у расулу и данас налазе, после близу 2000 година. И то расуло народа јеврејског по целом свету јасно је прорекао Јеремија. И тако је време оправдало пророка Божјег у свима речима његовим.
Господе Свевидећи, дај нам, да се држимо речи Твога истинитога пророка. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024