МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 27. по Духовима
Среда 27. по Духовима
29.11.1939
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Новембар 1939.
1   Среда
2   Четвртак
3   Петак
4   Субота
5   Недеља
6   Понедељак
7   Уторак
8   Среда
9   Четвртак
10   Петак
11   Субота
12   Недеља
13   Понедељак
14   Уторак
15   Среда
16   Четвртак
17   Петак
18   Субота
19   Недеља
20   Понедељак
21   Уторак
22   Среда
23   Четвртак
24   Петак
25   Субота
26   Недеља
27   Понедељак
28   Уторак
29  ▶ Среда
30   Четвртак

Прва Посланица Светог Апостола Павла Тимотеју, зачало 287 (5,22-25; 6,1-11)
22. Не полажи руке ни на кога брзо, нити учествуј у туђим гресима. Чувај себе чиста. 23. Више не пиј само воду, него пиј по мало вина, због свога желудца и честих болести својих. 24. Греси неких људи су јавни и претходе суду, а код неких се обелодањују касније. 25. Тако су и добра дела видна; а ако и нису, не могу се сакрити. 1. Они који су робови под јармом, нека своје господаре сматрају достојнима сваке части, да се не би хулило на име Божије и на учење. 2. А који имају вернике за господаре, нека не буду према њима немарни зато што су браћа, него нека им још боље служе, јер су ти који примају њихово доброчинство, верни и мили. 3. Ово учи и саветуј. Ако неко друкчије учи и не држи се здравих речи Господа нашега Исуса Христа и учења о побожности, 4. погордио се ништа не знајући, него болује од запиткивања и препирања, од чега настаје завист, свађа, хуљења, лукава подозрења, 5. празна надмудривања људи изопаченога ума и лишених истине, који мисле да је побожност извор добитка. Клони се таквих. 6. А побожност јесте велики добитак кад смо задовољни оним што имамо. 7. Јер ништа не донесмо на свет; јасно је да ништа не можемо ни однети. 8. А кад имамо храну и одећу, будимо овим задовољни. 9. А који хоће да се богате, упадају у искушење и замку, и у многе луде и погубне жеље, које гурају људе у пропаст и погибао. 10. Јер је корен свију зала среброљубље, којему неки предавши се застранише од вере и навукоше на себе муке многе. 11. А ти, о човече Божији, бежи од тога, а иди за правдом, побожношћу, вером, љубављу, трпљењем и кротошћу.
Јеванђеље Лука, зачало 90. (18,15-17; 26-30)
15. А доношаху му и дечицу да их се дотакне; а кад видеше ученици, забранише им. 16. А Исус дозвавши их рече: „Пустите децу нека долазе к мени, и не спречавајте их; јер таквих је Царство Божије.” 17. Заиста вам кажем: „Који не прими Царство Божије као дете неће ући у њега.” 26. А они који чуше рекоше: „Па ко се може спасти?” 27. А он рече: „Што је људима немогуће Богу је могуће.” 28. Петар пак рече: „Ето, ми смо оставили све и пођосмо за тобом.” 29. А он им рече: „Заиста вам кажем: 'Нема никога који је оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу ради Царства Божијега, 30. који неће примити многоструко у ово време и у долазећем веку живот вечни.'”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Који не прими Царство Божије као дете неће ући у њега (Лк. 18,17). Како га, пак, примити као дете? Ево како: у простоти, пуним срцем, без премишљања. Разумска анализа је непримењива у области вере. Она може имати места само у ономе што јој претходи. Као што онај који врши анатомски преглед разлаже тело до детаља, али не види живот, тако и разум, ма колико расуђивао, не може да схвати силу вере. Сама вера пружа сагледавања која је у потпуности чине способним да у целости одговара на све потребе наше природе. Она обавезују свест, савест и срце да је прихвате. Они је и прихватају, и прихвативши је, неће више да се одвоје од ње. Исто се дешава са оним ко окуси пријатну и здраву храну: окусивши једном, он зна да је она хранљива и убраја је у ред оних намирница којима се храни. У том убеђењу хемија му не помаже ни пре ни после. Његово убеђење је засновано на личном искуству, које је непосредно. Тако и онај који верује истинитост вере познаје непосредно. Сама вера у њега усељава непоколебиво убеђење да је [реч о истинској] вери. Како после тога да буде још и разумна? Разумност вере се и састоји у томе што се непосредно зна да се ради о вери. Разум само штети ствари, хладећи веру и слабећи живот по вери. И што је најтеже – он се надима и одбија благодат Божију. Тиме доводи до најгорег зла у хришћанском смислу.

Повратак на Свето писмо
Охридски пролог
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024