МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица четврта поста – Средопосна
Недеља 4. седмице Великог поста
17.03.1912
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1912.
1   Петак
2   Субота
3   Недеља
4   Понедељак
5   Уторак
6   Среда
7   Четвртак
8   Петак
9   Субота
10   Недеља
11   Понедељак
12   Уторак
13   Среда
14   Четвртак
15   Петак
16   Субота
17  ▶ Недеља
18   Понедељак
19   Уторак
20   Среда
21   Четвртак
22   Петак
23   Субота
24   Недеља
25   Понедељак
26   Уторак
27   Среда
28   Четвртак
29   Петак
30   Субота
31   Недеља

Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 314 (6,13-20)
13. Јер кад Бог даде обећање Аврааму, немајући ни у кога већега да се закуне, закле се самим собом, 14. говорећи: „Заиста ћу те богато благословити и обилно те умножити.” 15. И тако Авраам стрпљиво чекајући дочека обећање. 16. Јер се људи заклињу већим од себе, и сваком њиховом препирању завршетак је заклетва као јемство. 17. Зато и Бог, желећи да наследницима обећања што поузданије покаже неизменивост своје одлуке, послужи се заклетвом, 18. да бисмо у двема непоколебивим стварима, у којима је немогуће да Бог превари, имали моћну утеху ми који смо прибегли да се држимо наде која је пред нама; 19. њу имамо као котву душе, чврсту и поуздану, која улази унутар иза завесе, 20. где као претеча за нас уђе Исус, поставши Првосвештеник вавек по чину Мелхиседекову.
Посланица Светог Апостола Павла Ефесцима, зачало 229 (5,9-19)
9. јер плод Духа је у свакој доброти и праведности и истини. 10. Истражујте што је угодно Господу. 11. И немојте узимати учешћа у бесплодним делима таме, него их још разоткривајте. 12. Јер је срамно и говорити о ономе што они тајно чине. 13. А све што се разоткрива светлошћу се обелодањује; јер све што је обелодањено излази на светлост. 14. Зато вели: „Устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос.” 15. Дакле, пазите добро како живите, не као немудри, него као мудри, 16. користећи време, јер су дани зли. 17. Због тога не будите неразумни, него схватите шта је воља Господња. 18. И не опијајте се вином, у чему је разврат, него се испуњавајте Духом, 19. говорећи међу собом у псалмима и химнама и песмама духовним, певајући и појући Господу у срцу своме;
Јеванђеље Марко, зачало 40 (9,17-31)
17. И одговарајући један из народа рече: „Учитељу, доведох теби сина свог у коме је дух неми. 18. И кад год га ухвати ломи га, и пену баца, и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима твојим да га истерају; и не могоше.” 19. А он одговарајући рече: „О роде неверни, докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.” 20. И доведоше га њему; и кад га виде дух, одмах га стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену. 21. И упита оца његова: „Колико има времена како му се то догодило?” А он рече: „Из детињства. 22. И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако што можеш, помози нам, смилуј се на нас.\\\" 23. А Исус му рече: „Ако можеш веровати, све је могуће ономе који верује.” 24. И одмах повикавши отац детета са сузама говораше: „Верујем, Господе, помози мом неверју!\" 25. А Исус видевши да се стече народ, запрети духу нечистом говорећи му: „Душе неми и глухи, ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега!\\\" 26. И повикавши и изломивши га врло, изиђе; и би као мртав тако да многи говораху: „Умре.\\\" 27. А Исус, узевши га за руку, подиже га и устаде. 28. И кад уђе у кућу, питаху га ученици његови насамо: „Зашто га ми не могосмо истерати?\\\" 29. И рече им: „Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.\\\" 30. И изашавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеде да ко дозна, 31. јер учаше ученике своје и говораше им да ће Син Човечији бити предан у руке људи, и убиће га, и када га убију, трећег дана васкрснуће.
Јеванђеље Матеј, зачало 10 (4,25; 5,1-12)
25. И за њим иђаше народа много из Галилеје, и из Декапоља, и из Јерусалима, и Јудеје и испреко Јордана. 1. А кад он виде народ многи, попе се на гору, и седе, и приступише му ученици његови. 2. И отворивши уста своја учаше их говорећи: 3. „Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско; 4. блажени који плачу, јер ће се утешити; 5. блажени кротки, јер ће наследити земљу; 6. блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити; 7. блажени милостиви, јер ће бити помиловани; 8. блажени чисти срцем, јер ће Бога видети; 9. блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати; 10. блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско. 11. блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве речи, због мене. 12. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили и пророке пре вас.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преподобни Герасим. Овај знаменити светитељ најпре се учио подвижништву у мисирској Тиваиди, па је онда прешао на Јордан и тамо основао обитељ, у којој је имао око 70 монаха, и која и дан-данас постоји. Он постави нарочити устав за свој манастир, по коме: монаси су 5 дана проводили у својим келијама плетући кошнице и рогозине; нису смели никад ложити огањ по келијама; 5 дана јели су само по мало суха хлеба и урме; монаси су морали држати своје келије отворене и кад би изашли тако да би свак могао, ако би и што би хтео, узети из њихових келија; суботом и недељом сабирали су се у манастирску цркву, имали заједничку трпезу, са варивом и с мало вина у славу Божју. Тада би сваки монах доносио и стављао пред ноге игуманове оно што је израдио за прошлих пет дана. Сваки је монах имао само по једну хаљину. Свети Герасим био је пример свима. Уз часни пост није јео ништа осим што се причешћивао. Једном виде лава где риче од бола, јер беше му трн у нози. Герасим приђе, прекрсти се, и извади зверу трн из ноге. Лав се тако укроти, да је дошао за старцем у манастир и ту остао до смрти старчеве; а кад старац умре, и лав свисне од бола за њим. Био је на IV васељенском сабору у Халкидону, у време Маркијана и Пулхерије, па иако је и он најпре мало нагињао монофизитској јереси Евтихија и Диоскора, буде на Сабору велики поборник Православља. Свети Јевтимије одвратио га је од јереси. Од ученика Герасимових најславнији је био свети Кириак Отшелник. Упокојио се свети Герасим 475. године и пређе у вечну радост Господа свога.

2. Свети мученици Павле и Јулијана. Брат и сестра из Птолемаиде Финикијске. Беху страшно мучени за Христа од цара Аврелијана, и најзад посечени. При њиховим мучењима многа су се чудеса показала, која видевши многи незнабошци обрате се у веру, те неки и од њих бише посечени, 273. године и примише венце.

3. Свети Јаков Посник. Живео у VI веку. Толико се усавршио био у богоугодном животу, да је лечио молитвом најтеже болеснике. Но непријатељ рода људског наводио је на њега силна искушења. Тако једном од неких подсмешљиваца буде послата к њему жена развратна. Претварала се пред њим и плакала но навлачила га на грех. Видећи да ће пасти у грех, Јаков стави своју леву руку у огањ и држаше дотле докле се сва не опрљи. Видећи то, жена се испуни страхом и ужасом, покаја се и поправи свој живот. Али, другом приликом он не одоле искушењу, него паде са једном девојком, коју беху родитељи довели к њему као сумашедшу, да је исцели од лудила. Он је заиста исцели, но потом згреши с њоме, и онда, да би сакрио грех, уби је и баци у реку. Као и обично: од блуда до убиства није далеко. Десет година потом проведе Јаков као покајник живећи у једноме гробу. Познаде да му је Бог опростио по томе, што једном по молитви његовој паде киша у време велике суше од које страдаху и људи и стока. Ево примера, сличнога Давидовом, како је опак зли демон; како, по попуштењу Божјем, може да обори највеће духовне дивове, и како опет искреним покајницима Бог по милосрђу опрашта и најтеже грехове, и не кажњава их онда када они сами себе казне.

Ko c висине веће падне, више се угрува,
Ha висину ко сe диг’о, нек се бодро чува.
И апостол свети пише: „Ко мисли да стоји
Нек се чува да не падне,“ нек се Бога боји.
Јаков Посник див бејаше по високој души,
Но c висине омаче се, и ђаво га сруши:
A грех један другом хита, 6луд убиству спеши,
Јаков Посник себе казни, a Бoг гa утеши.
Грех једини сву врлину може да расточи,
Једна рупа на амбару све жито источи.
Дом испуњен мирисима једна шака гада
Испразни га од мириса и напуни смрада.
He помаже сто победа ни стотину слава
Кад у битци најпоследњој изгуби се глава.
Духовни је живот борба против вражјих хорди,
У тој борби од почетка побеђен je горди.
Ко призива име Божје c дубоком смерношћу
Taj у борби штићен бива Божијом милошћу.

РАСУЂИВАЊЕ
Кад би философија људска могла задовољити човека, зашто философи Јустин и Ориген посташе хришћани? Зашто Василије и Златоуст и Григорије, који у Атини проучише сву философију јелинску, примише крштење? И блажени Августин, који знаде и јелинску и римску мудрост, зашто одбаци све, и потражи спасења и светлости у вери Христовој? И свети Климент римски, који беше врло богат и врло учен? И света Катарина, која би из куће царске и знађаше сву светску мудрост мисирску? И царевић Јоасаф у Индији, коме беше позната сва философија индијска? И толики, толики други, који најпре тражаху објашњење загонетке светске и светлост својој души у философији, а потом приступише цркви и поклонише се Христу Господу?

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Тајну Причешћа као присуство Господа Исуса у цркви на земљи и то:
1. као испуњење Његовог обећања: ево ја сам с вама у све дане до свршетка вијека,
2. као Његово непрекидно подржавање верних којима је рекао: без мене не можете чинити ништа.

БЕСЕДА
о колебљивости Пилата

Од тада гледаше Пилат да га пусти…
Тада им га предаде (Пилат)
да се разапне.
(Јов. 19, 12, 16)
Одткуд ова противречност у Пилату? Одткуд ово двојство воље у једном истом човеку? Док је стајао под светлошћу лица Христова, Пилат је од свег срца хтео да пусти Праведника. Но кад га је обузела тама јеврејска, он се сагласио са делима таме. То је семе, пало у трње. Док је Христово лице светлело над семеном, семе је никло; али чим је семе остало без те светлости, тама од трња угушила га. Док је Господ Исус господарски говорио Пилату о Цару небесном, рекавши му: ти не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дано одозго. Пилат се осећао као побеђен страхом од Бога. Но кад је гомила јеврејска викнула Пилату: ако овога пустиш, ниси пријатељ ћесару, Пилат је био потпуно побеђен страхом од цара земаљског. И страх за тело надвладао је страх за душу, као што се и дан-данас понекад дешава.
Пилат је био ученик светске мудрости. А светска мудрост не даје снаге него улева страх. Светска мудрост не подржава душу него тело. Светска мудрост не улева страх за душу него страх за тело и за све оно што је телесно. Ево у Пилату једног јасног и жалосног примера, какве људе васпитава светска мудрост мимо Бога и насупрот Христа. Но Пилатова слабокарактерна и колебљива душа није слика само незнабожаца него и неутврђених хришћана. Понеки хришћани посведневно, и неосетно а често и несвесно, хтели би час да ослободе Христа од мрачног и злочиначког инстинкта јеврејског у себи, а час опет да Га пусте томе инстинкту на распеће. То бива увек онда када један хришћанин погази неку заповест Христову ради испуњења неке своје телесне жеље. Час светлост те заповести осветли срце колебљивог хришћанина, час опет тама телесна толико навали на њега, да се он потпуно предаје њој.
Господе дуготрпељиви, не уклони светлост лица Твога од нас ни за један трен ока, да нас тама не савлада. Да останемо деца светлости до краја, Господе помози нам. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024