Саборна Посланица Светог Апостола Јакова, зачало 56 (4,7-17; 5,1-9)
7. Покорите се, дакле, Богу, а успротивите се ђаволу, и побећи ће од вас. 8. Приближите се Богу, и Он ће се приближити вама. Очистите руке, грешници, поправите срца ваша, дводушни. 9. Трпите и тугујте и плачите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост. 10. Понизите се пред Господом, и уздигнуће вас. 11. Не оговарајте један другога, браћо; јер ко оговара брата или осуђује брата свог, оговара закон и осуђује закон, а ако закон осуђујеш, ниси вршилац закона него судија. 12. Један је Законодавац и Судија, који може спасти и погубити. А ко си ти што другога осуђујеш? 13. Слушајте сад ви који говорите: „Данас или сутра поћи ћемо у овај или онај град, и боравићемо онде једну годину, и трговаћемо и зарадићемо;” 14. Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је живот ваш? Он је пара, која се за мало покаже, а потом је нестане. 15. Уместо да говорите: „Ако Господ хоће, и живи будемо, учинићемо ово или оно.” 16. А сад се хвалите својом надменошћу. Свака таква хвала је зла. 17. Онај, дакле, који зна добро чинити а не чини, грех му је. 1. Ходите сад богаташи, плачите и ридајте због невоља својих које долазе. 2. Богатство ваше иструну, а одело ваше поједоше мољци; 3. злато ваше и сребро зарђа, и рђа њихова биће сведочанство против вас, и изјешће тела ваша, као огањ. Нагомиласте благо у последње дане. 4. Гле, вапије плата радника који су пожњели њиве ваше, коју сте им закинули; и вапаји жетелаца дођоше до ушију Господа Саваота. 5. Наслађивасте се на земљи, и живесте раскалашно; ухранисте срца ваша, као на дан заклања. 6. Осудисте, убисте праведника, и он вам се не успротиви. 7. Трпите, дакле, браћо моја, до доласка Господњега. Гле, ратар ишчекује драгоцени плод земље, стрпљиво га чекајући док не прими дажд рани и позни. 8. Будите, дакле, и ви стрпљиви, утврдите срца ваша, јер се долазак Господњи приближи. 9. Не јадикујте један на другога, браћо, да не будете осуђени: гле, Судија стоји пред вратима.
Јеванђеље Марко, зачало 52. (11,27-33)
27. И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по храму дођоше њему првосвештеници и књижевници и старешине, 28. и рекоше му: „Каквом власти то чиниш, или ко ти даде ту власт да ово чиниш?” 29. А Исус одговарајући рече им: „И ја ћу вас да упитам једну реч, и одговорите ми, па ћу вам казати каквом власти ово чиним. 30. Крштење Јованово да ли би с неба или од људи? Одговорите ми.” 31. И помишљаху у себи говорећи: „Ако речемо: 'С неба'; рећи ће: 'Зашто му, дакле, не веровасте?' 32. А да речемо: 'Од људи?' — бојаху се народа;” јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк беше. 33. И одговарајући рекоше Исусу: „Не знамо.” А Исус одговарајући рече им: „Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.”