МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 30. по Духовима - Светих Праотаца
Субота 30. по Духовима
28.12.1901
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Децембар 1901.
1   Недеља
2   Понедељак
3   Уторак
4   Среда
5   Четвртак
6   Петак
7   Субота
8   Недеља
9   Понедељак
10   Уторак
11   Среда
12   Четвртак
13   Петак
14   Субота
15   Недеља
16   Понедељак
17   Уторак
18   Среда
19   Четвртак
20   Петак
21   Субота
22   Недеља
23   Понедељак
24   Уторак
25   Среда
26   Четвртак
27   Петак
28  ▶ Субота
29   Недеља
30   Понедељак
31   Уторак

Посланица Светог Апостола Павла Ефесцима, зачало 328 (5,1-8)
1. Угледајте се, дакле, на Бога као деца вољена. 2. И живите у љубави као што је и Христос нас љубио и предао себе за нас као принос и жртву Богу на пријатни мирис. 3. А блуд и свака нечистота и лакомство да се и не спомиње међу вама, као што и доликује светима; 4. ни срамотне ни луде речи или шале, што год је непристојно, него радије захваљивање. 5. Јер знајте ово, да ниједан блудник, или нечист, или лакомац, који је идолопоклоник, нема наслеђа у Царству Христа и Бога. 6. Нико да вас не заварава празним речима; јер због тога долази гнев Божији на синове противљења. 7. Не будите, дакле, саучесници њихови. 8. Јер некада бејасте тама, а сада сте светлост у Господу: владајте се као деца светлости;
Прва Посланица Светог Апостола Павла Солуњанима, зачало 270 (4,13-17)
13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. 14. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. 15. Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. 16. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; 17. а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.
Јеванђеље Лука, зачало 74. (14,1-11)
1. И догоди се да уђе у суботу у дом једног од старешина фарисејских да једе хлеб; и они мотраху на њега. 2. И гле, беше пред њим неки човек који имаше водену болест. 3. И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: „Је ли допуштено у суботу лечити?” А они оћуташе. 4. И он га се дохвати, исцели га и отпусти. 5. И одговарајући рече им: „Који од вас не би свог магарца или вола, да упадне у бунар, одмах извадио у дан суботни?” 6. И не могоше му одговорити на то. 7. А званицама каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им: 8. Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу званицама неко угледнији од тебе; 9. И да не дође онај који је позвао и тебе и њега, и рекне ти: „Подај место овоме. И онда ћеш са стидом поћи да заузмеш последње место. 10. Него кад будеш позван, дошавши седи на поседње место, да ти онај који те је позвао рече када дође: 'Пријатељу, помакни се навише.' Тада ће ти бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.” 11. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свештеномученик Елевтерије. Од добра дрвета и род добар. Овај дивни светитељ имађаше родитеље благородне и великоимените. Рођен би у Риму, где му отац би царски антипат. Мајка му Антија слушаше Јеванђеље од самог великог апостола Павла, и од овога апостола би крштена. Оставши рано удова, она даде сина свога јединца на учење и на службу епископу римском Аникити. Видећи Елевтерија Богом обдарена и просветљена благодаћу Божјом, епископ га рукоположи у петнаестој години за ђакона, у осамнаестој за презвитера, а у двадесетој за епископа. Богодана мудрост надокнађаваше Елевтерију оно што му оскудеваше у годинама. И постављен би овај богоугодник за епископа Илирије са седиштем у Валони (Авлони) Албанској. Добро чуваше стадо своје добри пастир, и умножаваше га из дана у дан. Адријан, цар христогонитељ, посла неког војводу Феликса с војницима, да ухвати и доведе Елевтерија у Рим. Када јаросни Феликс стиже у Валону и уђе у цркву, виде и чу светог архијереја Божјег, наједанпут се промени срце његово, и он поста хришћанином. Елевтерије га крсти и пође с њим у Рим, пође весело као да иђаше на пир, а не на суд и муке. Цар наложи љута истјазања на благородног Елевтерија: шибање, печење на железном кревету, кување у смоли, горење у пећи огњеној. Но силом Божјом Елевтерије би избављен од свих ових смртоносних истјазања. Видећи ово све Корив, епарх римски, изјави и сам, да је хришћанин. Корив би мучен, па посечен. Исто тако и Феликс блажени. Најзад одсекоше џелати царски и чесну главу светог Елевтерија. Када мајка дође над мртво тело сина свога, Антија света, и она би посечена. Њихова тела пренета у Валону, где свети Елевтерије и до данас прославља име Христово многим чудесима. Пострада у време Адријана, 120. године.

2. Свети Стефан, исповедник сурожски. Родом од Кападокије. Васпитан у Цариграду код патријарха светог Германа. Удаљио се у самоћу и живео скривен од света. Ангел га објави светом Герману и заповеди му, да Стефана постави за епископа граду Сурожу (садашњи Судак на Криму). Патријарх тако и учини. Ревносни Стефан обрати многе у хришћанство. Љуто страдао под царем Лавом Исаврјанином за иконе. Прорекао цару скору погибао. По злој смрти овога злог цара Стефан би враћен на своју епархију, где пасе стадо своје богоугодно и сконча мирно, крајем VIII века.

3. Преподобни Павле у Латри. Родом од Пергама; подвизавао се на гори званој Латра у Малој Азији. Прослављен подвизима и чудесима многим. У старости упокојио се мирно и преселио ка Господу 950. године.

4. Преподобни Пард Отшелник. У младости био рабаџија, но због једног нехотичног греха напустио свет и повукао се у пустињу на подвиг. Живео у Палестини у VI веку.

Елевтерије светитељ Божји
Истину Божју не скри од људи,
Истином Божјом људе просветли,
Спасење сваком и свим’ понуди.
Нек се весели црква Божија,
Нек се радује сва Илирија,
Гле, Бог joj посла дивнога мужа,
Истинског свеца – Елевтерија.
Само му име слободу значи,
Слободу носи Елевтерије,
Слободу праву од ропства греху
Слободе праве без Христа није.
Нек се весели и град Валона,
Свечеве мошти у њојзи леже,
Чудесне мошти што болне лече,
Пламен од кога демони беже.
Блажена мајка што свеца роди,
Три пут блажена света Антија,
У рајском врту сада се блажи
И гледа сина свог Елевтерија,
Моли се за нас, Елевтерије,
Бог благи и нас да помилује.

РАСУЂИВАЊЕ
За нехотично убиство суд земаљски ослобађа убицу. Црква пак налаже епитимију на нехотичног убицу, епитимију много лакшу него на хотимичног убицу, но ипак без епитимије не оставља. Ако је свештеник нехотично убио, црква му доживотно забрањује свештенослужења. Хришћанин са осетљивом душом и изоштреном савешћу налаже на себе и тежу епитимију него што је црква одредила. Св. Пард као рабаџија дошао беше једном у Јерихон. Оставивши своје мазге пред гостионицом, он уђе у гостионицу. Утом дете неко падне под мазгу, и мазга га ногама згази и умртви. Када Пард виде мртво и крваво дете, умртвљено његовом мазгом, толико се сокруши срцем, као да је сам он хотимично крив за смрт детињу. И наложи овај савесни човек на себе претешку епитимију: остави своје занимање, напусти свет, иако беше сасвим млад, и удаљи се у сурову пустињу на тешки подвиг телесног и духовног труда и покајања. C многим плачем приносио је он покајање Богу за убиство детета. Желео је платити живот детињи својим животом. И молио се Богу, да Бог то некако устроји. Задиркивао је лава, да би га лав растргао, но лав је бежао од њега. Легао је на уску стазу, којом је лав ходио, да би био од звери умртвљен, но лав је прескакао преко њега и није га хтео такнути. Видећи по томе, да је воља Божја, да он живи a не да погине, он се успокојио, но остао је до смрти своје скрушени покајник. Није ли то осетљива, човекољубива и богобојажљива душа? Није ли то префињена и изоштрена савест једног правог хришћанина?

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам силну веру Аврамову (Постања 15) и то:
1. како обећа Бог бездетном и престарелом Авраму пород многи,
2. како му Бог обрече потомство многобројно као звезде на небу,
3. како Аврам поверова Богу, насупрот свему, и како му Бог то прими у правди.

БЕСЕДА
о Јосифу

И оставив (Јосиф)
хаљину своју у руци њеној побјеже и изађе ван.
(Постања 39, 12)
Два велика и тешка искушења претрпе и победи незлобиви и целомудрени Јосиф: искушење злобне зависти од стране рођене браће, и искушење блудне страсти од заводљиве жене Мисирке. Завист га продаде као роба, а блудна страст га невиног отера у тамницу. И у једном и у другом случају он врати злу добром: гладној браћи даде хране, и устрашеном фараону спасе и живот, и престо, и народ. Браћа га умислише убити, Бог га сачува; блудна жена умисли га уништити, Бог га сачува. Од роба и сужња Бог га увенча славом и влашћу неограниченом. И од онога, кога злобна браћа могаху једним ударцем убити, и кога моћна жена Петефријева могаше једним мигом смрвити, учини Бог господарем неограниченим над животом многих милиона људи и јединим хранитељем изгладнеле браће његове. Тако је чудесна милост Божја с праведницима. Тако зна Господ да сачува и прослави незлобиве и целомудрене. У величини судбе Јосифове ми видимо величину милости Божје. Једно око никад не спава, о браћо моја. Држимо се Бога, и не бојмо се никога. Будимо незлобиви и целомудрени и не бојмо се ни злобе, ни клевете, ни тамнице, ни поруге, ни беде. Напротив, радујмо се, кад нас све то снађе због незлобивости и целомудрености, радујмо се и с вером очекујмо појаву Божјег чуда с нама. Очекујмо у свакој бури гром Божје правде и – тишину.
О Господе тајанствени, који притајено но будно пратиш праведника у ропству и у тамници, јављаш милост Своју у своје време, помози нам бити незлобивим и целомудреним. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024