МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 20. по Духовима – Светих Отаца VII васељенског сабора
Четвртак 20. по Духовима
09.10.1896
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Октобар 1896.
1   Четвртак
2   Петак
3   Субота
4   Недеља
5   Понедељак
6   Уторак
7   Среда
8   Четвртак
9  ▶ Петак
10   Субота
11   Недеља
12   Понедељак
13   Уторак
14   Среда
15   Четвртак
16   Петак
17   Субота
18   Недеља
19   Понедељак
20   Уторак
21   Среда
22   Четвртак
23   Петак
24   Субота
25   Недеља
26   Понедељак
27   Уторак
28   Среда
29   Четвртак
30   Петак
31   Субота

Посланица Светог Апостола Павла Филипљанима, зачало 244 (3,1-8)
1. А даље, браћо моја, радујте се у Господу. Јер мени није досадно писати вам једно исто, а вама је укрепљење. 2. Чувајте се паса, чувајте се злих посленика, чувајте се „подрезаних"! 3. Јер обрезани, то смо ми, који Духом Божијим служимо и хвалимо се Христом Исусом, а не уздамо се у тело, 4. премда бих се и ја могао уздати у тело. Ако неко други мисли да се може уздати у тело, ја још више: 5. Обрезан сам у осми дан, од рода сам Израиљева, племена Венијаминова, Јеврејин од Јевреја, по закону фарисеј, 6. по ревности гонитељ Цркве Божије, по правди закона беспрекоран. 7. Али све што ми беше добитак, сматрах за штету Христа ради. 8. Но шта више, ја и сматрам све за штету према превасходноме познању Христа Исуса, Господа мог, ради кога сам све оставио, и сматрам све за трице, да бих Христа добио.
Јеванђеље Лука, зачало 31. (7,17-30)
17. И отиде глас овај о њему по свој Јудеји и по свој околини. 18. И јавише Јовану ученици његови за све ово. 19. И позва Јован двојицу од ученика својих и посла их Исусу, говорећи: „Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другога да чекамо?" 20. Дошавши пак ти људи к њему рекоше: „Јован Крститељ посла нас теби говорећи: 'Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другога да чекамо?'” 21. А у тај час он исцели многе од болести, и од рана и од злих духова, и многима слепим дарова вид. 22. И одговарајући Исус рече им: „Идите и кажите Јовану што видесте и чусте: слепи прогледају, хроми ходе, губави се чисте, глуви чују, мртви устају, сиромашнима се проповеда јеванђеље; 23. И блажен је онај који се не саблазни о мене.” 24. А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: „Шта сте изишли у пустињу да видите? Трску коју љуља ветар? 25. Него шта сте изишли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царским су дворовима. 26. Но шта сте изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем и више од пророка. 27. Ово је онај за кога је писано: „Ево, ја шаљем анђела свога пред лицем твојим који ће приправити пут твој пред тобом.” 28. Јер вам кажем: „Ниједан између рођених од жена није већи пророк од Јована Крститеља; а најмањи у Царству Божијем већи је од њега.” 29. И сав народ који слушаше и цариници оправдаше Бога, крстивши се крштењем Јовановим; 30. а фарисеји и законици одбацише вољу Божију о њима, не крстивши се од њега.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. Јован Богослов, апостол и јеванђелист. Син рибара Зеведеја и Саломије, кћери Јосифа, обручника св. Богородице. Позван Господом Исусом Јован одмах остави свога оца и мреже рибарске, и пође са својим братом Јаковом за Христом. И од тада се више није одвајао од Господа свога до краја. Са Петром и Јаковом присуствовао је васкрсењу кћери Јаирове и Преображењу Господа. На Тајној Вечери ставио је био главу на прси Исусове. Када су сви други били оставили распетога Господа, Јован је са св. Богомајком остао под Крстом. По наређењу Господа он је после био као син св. Деви Марији и брижно је служио и чувао до успенија њеног. По успенију св. Богородице отишао је Јован са учеником својим Прохором на проповед Јеванђеља у Малу Азију. Највише се бавио и радио у Ефесу. Својом надахнутом проповеђу и чудотворством он обрати многе у хришћанство и пољуља незнабоштво из темеља. Незнабошци озлојеђени везаше га и послаше у Рим цару Дометијану. Пред царем беше мучен и бијен; но како не нашкоди ни најљући отров, који му дадоше да испије, нити кључало масло, у које га вргоше, цар се уплаши, и сматрајући га бесмртним посла га у изгнанство на острво Патмос. На том острву св. Јован преведе многе у хришћанство речима и чудесима, и утврди добро цркву Божју. Ту написа Јеванђеље своје и Откровење. У време цара Нерве, који даде слободу свима сужњима, Јован се упути поново у Ефес, где проживе неко време утврђујући ту своје раније започето дело. Беше му преко 100 година када се представи Господу. Када му ученици после отворише гроб, не нађоше тела његовог, али сваке године 8. маја исходио је из његовог гроба неки ситан прах, мирисан и лековит. После дугог, многотрудног и многоплодног живота на земљи пресели се овај љубљени ученик Христов и стуб цркве у радост Господа свога, у мирну и бесмртну радост.

2. Преп. Нил Калабријски. Велики подвижник међу Грцима у Калабрији, оснивач неколиких манастира, чудотворац и бранитељ чистоте вере православне. Предузимао дуга путовања само да спасе некога човека какве тешке казне. Имао је, дакле, жарку љубав према својим ближњим. Упокојио се 1005. год. Оставио многе ученике, достојне себе, међу којима се нарочито истакао св. Вартоломеј († 1044), писац неколиких канона.

Свети Јован Јеванђелист,
Син рибара Зеведеја,
Млад бејаше кад га љубав
Исусова силно згреја.
Највернији друг Господњи
С чистом душом девојачком,
С душом чистом и љубавном,
Видовитом и јуначком.
Он објави чудне тајне.
Са вечности печат скиде,
Удес света од почетка
Па до краја он провиде.
Он је љубав проповед’о,
Љубављу је и ходио,
До престола Вишњег Бога
Љубављу се узвисио.
Љубављу је он пораст’о
К’о планина белоснежна –
Син громова, пророк страшни.
Ма да срца кротка, нежна.
О Јоване чудовидни,
О громовни светитељу:
Принеси нам молбе мале
Своме другу, Спаситељу!
Приведи нас ближе к Њему.
Силном Богу, слатком Богу;
Прси смо Му недостојни –
Но бар близу, близу – ногу!

РАСУЂИВАЊЕ
Онај ко обрати грешника с кривога пута његова спашће душу од смрти и покрити мноштво гријеха; тако пише апостол Јаков (5, 20). Апостоли Христови нису само овако говорили, него су и делом ово потврђивали. За св. Јована апостола прича св. Климент Александријски, како у неком месту у Малој Азији беше крстио једног незнабожачког младића, и поверио га бризи месног епископа, а он отишао даље на проповед јеванђеља. У одсуству св. Јована онај се младић поквари и почне се опијати, и красти, а најзад ступи у неку разбојничку дружину, која је из шуме нападала људе и харала. После извесног времена врати се св. Јован у то место, и чу од епископа, шта се догодило са оним младићем. Тада св. Јован, не часећи часа, потражи коња и спроводника и одјури ка оној шуми, где се разбојничка дружина нахођаше. Тражећи по шуми светитељ нађе хајдуке и изађе пред старешину хајдучког. А онај младић чим га угледа и позна, нададе се у бегство. Старац Јован појури за њим, те и поред старости своје сустиже га. Видећи да је сустигнут младић паде пред ноге апостола, и од стида не смеде му у очи погледати. Јован га загрли и поче љубити, као пастир кад нађе изгубљену овцу. И поврати га Јован у град, и утврди поново у вери и добродетељном животу. И угодивши Богу упокоји се младић тај у своје време.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам подељено срце цара Амасије према Богу, и казну Божју (II Днев. 25), и то:
1. како Амасија најпре чињаше што је право пред Господом, и Бог му дарова победу над Едомцима;
2. како донесе Едомске идоле у Јерусалим (који ни Едомцима не помогоше) и клањаше им се;
3. како Бог пусти Израиљце да га победе, а против њега диже се буна и убише га.

БЕСЕДА
о молитви надахнутој Љубављу

Освети их истином твојом;
ријеч је твоја истина. (Јов. 17, 17)

Када мајку на смрт поведу, она се више брине о деци, коју оставља иза себе, него о себи. Таква је веза велике љубави. Још је већу љубав имао Господ Христос према ученицима Својим него ли мајка према деци својој. Полазећи на смрт Господ се моли Оцу Свом небесном за ученике Своје. Не моли се Он зато што не би Он могао све за њих учинити него да покаже јединство бића и љубави са Оцем Својим. Но зашто сад приписује истину Оцу, кад је пре тога Духа назвао Духом истине, рекавши ученицима: Дух истине упутиће вас на сваку истину? Да покаже равенство Оца и Духа Светога. Није ли Господ најпре за Себе рекао: Ја сам истина (Јов. 14, 6)? Није ли по том Духа Светога утешитеља назвао Духом истине? А гле сада приписује истину Оцу: освети их истином твојом! Ко би у томе видео ма какву противречност, тај не би схватио Бога као јединство и тројичност, јединство по бићу а тројичност по ипостаси. Баш тиме што свакоме лицу божанске Тројице приписује истину као нешто битно и неразлучно Господ објављује равенство Оца и Сина и Духа Светога. Јер ако би једно лице божанске Тројице имало мање истине, оно би било мање и по бићу од друга два лица. А с мањком истине скопчан је и мањак моћи и љубави и мудрости. Зато Господ и назива истином и Себе, и Оца, и Духа Светога, да би људи знали и веровали у Њихову потпуну битну једнакост. Нека се, дакле, нико из верних не саблажњава учењем јеретичким о битној неједнакости лица Свете Тројице. Но свак нека се стара, да избрише срце своје од греха као што се огледало брише од прашине, и видеће онда истину велике догме равенства Оца, и Сина и Духа Светога.
О троједина Истино божанска, просвети нас Собом, и спаси нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024