МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица четврта поста – Средопосна
Петак 4. седмице Великог поста
14.03.1896
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1896.
1   Недеља
2   Понедељак
3   Уторак
4   Среда
5   Четвртак
6   Петак
7   Субота
8   Недеља
9   Понедељак
10   Уторак
11   Среда
12   Четвртак
13   Петак
14  ▶ Субота
15   Недеља
16   Понедељак
17   Уторак
18   Среда
19   Четвртак
20   Петак
21   Субота
22   Недеља
23   Понедељак
24   Уторак
25   Среда
26   Четвртак
27   Петак
28   Субота
29   Недеља
30   Понедељак
31   Уторак


На 6. часу
Књига пророка Исаије (29, 13-23)
13. Зато рече Господ: што се овај народ приближава устима својим и уснама својим поштује ме, а срце им далеко стоји од мене, и страх којим ме се боје заповeст је људска којој су научени, 14. зато ћу ево још радити чудесно с тим народом, чудесно и дивно, и мудрост мудрeх његовeх погинуће и разума разумнeх нестаће. 15. Тешко онима који дубоко сакривају од Господа намеру, који раде у мраку и говоре: „Ко нас види?” и „Ко нас зна?” 16. Наопаке мисли ваше нeсу ли као као лончарски? Говори ли дело за онога који га је начинио: „Није ме начинио?” И лонац говори ли за онога који га је начинио: „Не разумe?” 17. Неће ли се доскора и Ливан претворити у поље, и поље се узимати за шуму? 18. И у тај ће дан глуви чути рeчи у књизи, и из таме и мрака видеће очи слeпих. 19. И кротки ће се веома радовати у Господу, и ништи између људи веселиће се са свеца Израиљева. 20. Јер насилника неће бити, и нестаће потсмевача, и истрeбиће се сви који гледају да чине безакоње, 21. који окривљују човека за рeч, и мећу замку ономе који кара на вратима, и обарају праведног лажју. 22. Зато Господ, који је откупио Аврама, овако говори за дом Јаковљев: „Неће се више Јаков постидети, нити ће му лице поблeдети.” 23. Јер кад види усред себе децу своју, дело руку мојих, тада ће они светити име моје, светиће свеца Јаковљева и бојаће се Бога Израиљева.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (12, 1-7)
1. И рече Господ Авраму: „Иди из земље своје и од рода свог и из дома оца свог у земљу коју ћу ти ја показати. 2. И учинићу од тебе велик народ, и благословићу те, и име твоје прославићу, и ти ћеш бити благослов. 3. Благословићу оне који тебе узблагосиљају, и проклећу оне који тебе успроклињу; и у теби ће бити благословена сва племена на земљи.” 4. Тада пође Аврам, као што му каза Господ, и с њим пође Лот. А беше Авраму седамдесет и пет година кад пође из Харана. 5. И узе Аврам Сару жену своју и Лота сина брата свог са свим благом које беху стекли и с душама које беху добили у Харану; и пођоше у земљу Хананску, и дођоше у њу. 6. И прође Аврам ту земљу до места Сихема и до равнице Морешке; а беху тада Хананеји у тој земљи. 7. И јави се Господ Авраму и рече: „Твом семену даћу земљу ову.” И Аврам начини онде жртвеник Господу, који му се јавио.

Приче Соломонове (14, 15-26)
15. Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке. 16. Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је. 17. Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак. 18. Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем. 19. Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведнога. 20. Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља. 21. Ко презире ближњега свог грeши; а ко је милостив убогима, благо њему. 22. Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро. 23. У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво. 24. Мудрима је вeнац богатство њихово, а безумље безумнeх остаје безумље. 25. Истинит сведок избавља душе, а лажан говори прeвару. 26. У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преподобномученица Евдокија. Живела у Илиопољу граду Феничанском за време царовања Трајанова. Најпре велика развратница, а потом покајница, испосница и најзад мученица. Развратом је била сабрала огромно богатство. Преокрет у њеном животу направио је, Промислом Божјим, неки стари монах Герман, и то нехотично. Дошав послом у град, он одседне код једног хришћанина, чија се кућа додиривала са кућом ове Евдокије. Када је он ноћу почео по обичају монашком читати Псалтир и неку књигу о Страшноме Суду, Евдокија га чује и с пажњом стане ослушкивати његове речи све до краја. Страх и ужас обузме је, тако да је остала будна до сванућа. А чим сване, она пошаље слуге да умоле тога монаха да дође к њој. Герман дође, и међу њима се отпочне дуг разговор о ономе што је старац монах прошле ноћи читао, и уопште о вери и спасењу. Резултат тих разговора буде да Евдокија замоли месног епископа да је крсти. После крштења она предаде све своје имање цркви, да се разда сиромасима, отпусти своје слуге и робове, а она се повуче у неки женски манастир. И тако се одлучно посвети сва монашком животу, послушању, трпљењу, бдењу, молитви и посту, да буде после тринаест месеци изабрана за игуманију. Проживе у манастиру педесетшест година, и удостоји се пред Богом да јој Бог даде толику благодат, те и мртве васкрсаваше. Када наста гоњење хришћана од некога кнеза Викентија, света Евдокија би посечена мачем. Ево дивног примера, како један суд нечистоће може да се очисти, освети и испуни скупоценим небеским мирисом, благодаћу Духа Светога.

2. Преподобни Агапије. Био послушником некога духовника при манастиру Ватопеду. Ухваћен од морских разбојника и продан као роб у Магнезији. После дванаест година чудесно ослобођен и враћен у манастир Ватопед помоћу Пресвете Богородице. Крстио своје првашње господаре и био им духовник. Остатак живота провео у подвигу у Ватопеду, и скончао мирно у Господу.

3. Света мученица Антонина. Рођена у Никеји. За веру Христову хапшена и љуто мучена. Најзад зашивена у врећу и утопљена у језеро 302. године. Но Бог јој душу спасе и прослави занавек међу ангелима на небу и међу вернима на земљи.

Некад жена грехом испуњена,
A напокон кротка покајница
Евдокија Богу се мољаше,
Све клечећи сузе пролеваше.
To разгори јарост у сатани,
Па јаросан к небесима викну:
– Михаиле, небесни војводо,
Правду збориш, неправду ми твориш,
Moj тор смераш сасвим испразнити,
Последњу ми овцу уграбити,
Зашто ову грешницу узимаш?
Греси су joj тежи него моји!
Ја за мало неко преслушање
У Ад падох и у вечне муке,
Њени греси као смрадно море
Све окужи што joj сe приближи.
Тако злоба на добро се злоби,
Покајнику свакоме злокоби,
Док Михаил, чувар покајника,
C ангелима Евдокији приђе
И узе је под своје окриље,
Дахом својим растера демоне
У том c неба песма се разлеже:
– Милост Божја тако благоволи,
Да се сваки покајник прихвати,
Да се сваком покајнику прости,
Покајање – људима спасење,
To je Божја и милост и воља –
Божја воља – сатани зловоља.

РАСУЂИВАЊЕ
Верност и покорност вољи Божјој треба да красе живот свакога хришћанина. Бог прославља верне и покорне, као што се то види и на животу св. Агапија. Овога светитеља као младића ухватише разбојници, одведоше у Азију и продадоше неком Арапину. Пуних 12 година Агапије робоваше код овога Арапина ћутљиво и послушно; и пуних 12 година мољаше се он Пресветој Богородици да га ослободи ропства. Једне ноћи јави му се Богородица и рече му да устане и иде без страха своме старцу. Агапије устаде и дође у Свету Гору своме старцу. Када старац виде Агапија, ожалости се, мислећи да је сам побегао од свог господара. Агапије, веран и покоран вољи Божјој, одмах се врати у Азију, јави се своме господару, и исприча му све, шта се с њим догодило. Чувши Арапин све, задиви се добродетељи хришћана, па пожели видети старца Агапијева. Узме дакле два своја сина и дође у Свету Гору. Ту се крсти са синовима својим, сва тројица замонаше и остану до смрти подвизавајући се најпре под руководством старца Агапијевог а по том самог Агапија. И тако негдашњи сурови господари постану послушни ученици свога бившег роба, верног и вољи Божјој покорног Агапија.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса на Тајној Вечери и то:
1. како пере ноге ученицима, и тиме их нарочито учи смерности и међусобној љубави,
2. како се Петар, један од највернијих, стиди и брани да му Господ опере ноге,
3. како се Јуда, неверник и издајник, не стиди и не брани да му Господ опере ноге.
4. како и данас верни примају безбројна доброчинства Божја са узбуђењем и стидом, а неверни примају исто то без узбуђења, без стида, и још са роптањем на Бога.

БЕСЕДА
о знању и творењу

Кад ово знате, благо вама ако га извршујете. (Јов. 13, 17)

Најважније у овој изреци Господњој, драга браћо, јесте то, да Господ не блажи знање него извршивање. Он не каже апостолима: благо вама кад ово знате. Тако су говорили неки незнабожачки учитељи, који су само у знању гледали спасење. Не. Него Господ вели: благо вама ако га извршујете. Знање о спасењу донео је сам Господ Исус. До тога знања нико није могао доћи својим трудом. Неки од старих грчких философа говорили су, да род човечји не може ни доћи до истине нити се спасти, док сам Бог не дође на земљу. Господ је дошао међу људе и открио је људима знање. Ко год прима ово знање, прима и обавезу да га извршује. О колико ће лакше бити на Суду ономе, ко ово знање никад није примио па, следствено, није га ни извршивао, него ли ономе ко је ово знање примио и пренебрегао његово извршење! О колико ће лакше бити на Суду неуким незнабошцима него ученим хришћанима!
Сам Господ показао се не само као зналац него и као извршилац. Његовом савршеном знању одговарало је и савршено извршивање. Он је сам лично, пред очима ученика својих. извршио све заповести Своје. И ову заповест дао им је после извршеног дела смерности и љубави. Кад је опрао ноге ученицима, онда им је заповедио да и они тако чине један другом.
Није Господ дошао међу људе да прља људе, него да их пере. Он никога није упрљао, а опрао је свакога ко је хтео да се опере. Какав стид за многе од нас, који се трудимо да само себе оперемо, а двапут више трудимо се да друге упрљамо! О браћо моја, то ми браћу рођену прљамо! И Христос плаче кад види како ми блатом клевете прљамо оне које је Он крвљу својом опрао.
Господе, опрости нам. Грешимо сваки дан против браће своје. И учини Господе, браћу нашу, коју смо ми упрљали, светлијим од нас у царсту Твоме. Ти си праведан и све видиш. Теби слава и хвала вавек. Амин.


Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024