МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица четврта поста – Средопосна
Среда 4. седмице Великог поста
28.03.1889
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1889.
1   Петак
2   Субота
3   Недеља
4   Понедељак
5   Уторак
6   Среда
7   Четвртак
8   Петак
9   Субота
10   Недеља
11   Понедељак
12   Уторак
13   Среда
14   Четвртак
15   Петак
16   Субота
17   Недеља
18   Понедељак
19   Уторак
20   Среда
21   Четвртак
22   Петак
23   Субота
24   Недеља
25   Понедељак
26   Уторак
27   Среда
28  ▶ Четвртак
29   Петак
30   Субота
31   Недеља


На 6. часу
Књига пророка Исаије (26,21; 27,1-9)
21. Јер, гле, Господ излази из места свог да походи становнике земаљске за безакоње њихово, и земља ће открити крви своје нити ће више покривати побијених својих.

1. Тада ће Господ покарати мачем својим љутим и великим и јаким левијатана, пругу змију, и левијатана, кривуљасту змију, и убиће змаја који је у мору. 2. Тада певајте о винограду који рађа црвеним вином: 3. „Ја Господ чувам га, у свако доба заливаћу га; дан ноћ чуваћу га да га ко не оштети. 4. Нема гнева у мени; ко ће ставити у бој насупрот мени чкаљ и трње? Ја ћу погазити и спалити све.” 5. Или нека се ухвати за силу моју да учини мир са мном; учиниће мир са мном. 6. Једном ће се укоријенити Јаков, процветаће и узрасти Израиљ, и напуниће васиљену плодом. 7. Је ли га ударио онако како је ударио оне који њега удараше? Је ли га убио онако како су убијени они које је убио? 8. С мером га је карао, кад га је одбацио, кад га је однео силним ветром својим источним. 9. Зато ће се тим очистити безакоње Јаковљево и то ће бити сва корист што ће се узети грех његов кад све камење олтарно разметне као раздробљено кречно камење и не буде више гајева ни сунчаних ликова,


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (9,18-29; 10,1)
18. А беху синови Нојеви који изађоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам је отац Хананцима. 19. То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља. 20. А Ноје поче радити земљу, и посади виноград. 21. И напив се вина опи се, и откри се насред шатора свог. 22. А Хам, отац Хананцима, виде голотињу оца свог, и каза обојици браће своје на пољу. 23. А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца свог, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца свог. 24. А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син, 25. и рече: „Проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје!” 26. И још рече: „Благословен да је Господ Бог Симов, и Ханан да му буде слуга! 27. Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Симовијем, а Ханан да им буде слуга!” 28. И поживе Ноје после потопа триста и педесет година. 29. А свега поживе Ноје девет стотина и педесет година; и умре.

1. А ово су племена синова Нојевијех, Сима, Хама и Јафета, којима се родише синови после потопа.

Приче Соломонове (12,23-28; 13,1-9)
23. Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље. 24. Рука радљива господариће, а лијена ће давати данак. 25. Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава. 26. Праведнику је боље него ближњему његову; а безбожнике заводи пут њихов. 27. Лењивац неће пећи лова свога, а у вредна је човека добро драгоцено. 28. На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.

1. Мудар син слуша наставу оца свог; а потсмевач не слуша укора. 2. Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље. 3. Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада. 4. Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа врeдних људи обогатиће се. 5. На лажну рeч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти. 6. Правда чува онога који ходи безазлено; а безбожност обара грешника. 7. Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо. 8. Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша прeтње. 9. Видело праведничко свeтли се, а жижак безбожнички угасиће се.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети мученик Агапије и седморица с њим: Публије, Тимолај, Ромил, два Александра и два Дионисија. Сви пострадаше у Кесарији Палестинској од кнеза Урбана, у време цара Диоклецијана. Сви седморица, осим Агапија, беху сасвим млади људи, а не беху још хришћани. Нити се икад крстише водом. Али њихово крштење би крвљу. Једног дана гледаху ових седам младића како муче хришћане, једне на огњу, друге на вешалима, треће пред зверовима, па видећи с каквим трпљењем хришћани подносе све муке, распалише се ревношћу за Христа, везаше сами себи руке наопако и тако везани дођоше пред Урбана говорећи: и ми смо хришћани! Ласке и претње Урбанове осташе узалудне. Младићима се придружи и угледни грађанин тога града, Агапије, који је и дотле доста страдао за Христа, и стане још већма распаљивати у њима веру и љубав ка Господу. Сви беху мачем посечени 303. године и преселише се у дворе Цара Небеснога.

2. Свети мученик Александар. Из града Сиде Памфилијске. Намесник цара Аврелијана упита га ко је он и шта је? – на што Александар одговори, да је он пастир стада Христовог. А где је то стадо Христово? – упита даље злобни и мрачни намесник. Одговори Александар: „По целом свету живе људи које Христос Бог сазда, од којих они који верују у Њега, јесу овце Његове, а сви отпали од свога Створитеља, који робују створењима и направама руку људских, мртвим идолима, као ви, ти су отуђени од стада Његова, и на Страшном Суду Божјем поставиће се на лево, са козама“. Нареди зли судија те га најпре бише воловским жилама, па га онда бацише у пећ огњену. Но огањ му ништа не нашкоди. Потом би стругано месо с њега. Најзад нареди намесник те му главу одсекоше. Но тек што судија изрече пресуду, ухвати га зли дух и он побесни. Урличући би поведен своме богу, идолу, но успут изврже из себе своју злу душу. Пострада свети Александар између 270. и 275. године.

3. Свети мученик Никандар Мисирац. Кожа му одерана, па онда посечен за веру Христову. Кривица му је била та што је као лекар помагао хришћанским мученицима и тела погубљених чесно сахрањивао. Чесно пострада 302. године.

Из свакога сословија Господ војску бере,
Сваког у ком гори пламен љубави и вере:
Из лекара, и мудраца, тежака, радника.
Из царева и рибара – војску мученика!
Мач посече, Господ прими мудрог Александра,
Мач посече, Господ узе милосног Никандра.
Мач посече осам дивних и младих јабука,
Испод мача прихвати их сведржећа Рука.
Оно што свет из свог тора грће и измеће
Господ збира нежном руком ко најлепше цвеће.
Изгрнутог као коров првог грађанина
Агапија Господ прима као Свога сина.
Десетица мученика и славних мужева
Сад у хору ангелскоме у вечности пева.
Није свеједно макар за што умрети, умрети:
Једни мртви блажени су a други проклети.
Ко умире Христа ради, благослов je c њиме,
Ко гонећи Христа умре – проклетство je c тиме.

РАСУЂИВАЊЕ
Љубав према ма коме или ма чему, чак и према самоме себи, може код човека временом охладнети или сасвим се изгубити, па и у мржњу се превратити. Но љубав човекова према Богу, једном задобијена и утврђена, тешко хладни, сем ако неко већ не сиђе с памети. У оном првом случају човек умањује или брише своју љубав или због промена у себи или због промена у љубавним предметима. У овом другом случају човек може да умањи своју љубав, према Богу, само и једино због промена у себи, а никако због промена у Богу. Све је то лепше и јасније изразио св. Исак Сирин говорећи: „Има љубави сличне потоку од кише, који престаје убрзо по престанку кише. Али има љубави сличних извору који избија из земље, и који никад не престаје. Прва је љубав човечанска, а друга божанска.“ А св. Симеон Н. Богослов говори о тој божанској љубави: „О света љубави! Ти си конац закона. Ти мене обузимаш, ти ме загреваш, ти распламћујеш срце моје к неизмерном вољењу Бога и браће моје… Из љубави Бог се учинио човеком. Из љубави претрпео је Он сва животворна страдања, да би човека избавио од уза адових и узнео га на небо. Из љубави апостоли су свршили своју непреривну трку. Из љубави су мученици пролили крв, само да не изгубе Христа.“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса кад Га Пилат изводи пред Јевреје и то,
1. како Господ бива најпре шибан од римских војника;
2. како после бива од њих поруган: положише му трнов венац на главу и обукоше скерлетну хаљину,
3. како Га Пилат показује Јеврејима говорећи: ево човека!

БЕСЕДА
о пророчанству о кући опустелој

Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста. (Мат. 23, 38)

Зашто је Господ ћутао на суду пред Јеврејима и пред Пилатом? Зато што је био пре тога све казао што је требало казати. Он је казао и предсказао, како ће Га старешине јеврејске предати незнабошцима, и како ће Га убити. Предсказао је више пута, шта ће се с Њим лично десити. И то су апостоли Његови чули и добро запамтили. Но предсказао је Он и страшну казну, коју ће Јевреји навући на себе својим злочином над Сином Божјим. И Јевреји су то чули и – заборавили.
Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста! То је Господ предсказао Јеврејима. И то су Јевреји чули и – заборавили. Но многи су се доцније сетили ових пророчких речи – многи и од оних који су учествовали у Злочину Великом – када су Римљани разорили Јерусалим, опљачкали га, попалили га, његове становнике разјурили и раселили по целоме свету, а многе посекли, угушили, глађу уморили, или на крст распели. Јевреји су застрашивањем и досађивањем приморали Пилата Римљанина да дигне своју руку на Господа Исуса. После се Римско царство дигло на Јевреје. У онај дан, кад је Господње пророчанство требало да се испуни, Римско царство, које је некад Пилат представљао у Јерусалиму, дигло је своју руку са преоштрим мачем на Јерусалим и децу његову. Када цар Адријан обнови Јерусалим, даде му друго име (Елија Капитолина и смртном казном забрани Јеврејима насељавати се у Јерусалим.
Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста! И Јерусалим је од онда до данас заиста био остављен пуст од Јевреја као народа. Деца злобних предака, који Христа убише, свуда су до сада била само не у кући својој.
Господе свемоћни, опрости нам грехе наше. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024