МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица прва поста – Чиста – Православља
Субота 1. седмице Великог поста
10.03.1889
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1889.
1   Петак
2   Субота
3   Недеља
4   Понедељак
5   Уторак
6   Среда
7   Четвртак
8   Петак
9   Субота
10  ▶ Недеља
11   Понедељак
12   Уторак
13   Среда
14   Четвртак
15   Петак
16   Субота
17   Недеља
18   Понедељак
19   Уторак
20   Среда
21   Четвртак
22   Петак
23   Субота
24   Недеља
25   Понедељак
26   Уторак
27   Среда
28   Четвртак
29   Петак
30   Субота
31   Недеља

Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 303 (1,1-12)
1. Бог који је из давнине много пута и разним начинима говорио оцима преко Пророка, 2. у ове последње дане говорио је нама преко Сина, кога постави наследником свега, кроз кога је и векове створио; 3. Он који је сјај славе и обличје бића Његовога и који држи све моћном речју својом, пошто сам изврши очишћење грехова наших, седе са десне стране Величанства на висинама, 4. и толико се показа већи од анђела колико је славније Име наследио него они. 5. Јер коме од анђела икада рече: „Син мој јеси Ти, ја те данас родих?” И опет: „Ја ћу њему бити Отац, а он мени Син.” 6. И опет, када уводи Првороднога у васељену, говори: „И нека му се поклоне сви анђели Божији.” 7. А за анђеле говори: „Који чини анђеле своје духовима и слуге своје пламеном огњеним.” 8. За Сина пак: „Престо је твој, Боже, вавек века; жезал правичности је жезал Царства твога. 9. Заволео си правду и омрзао безакоње; због тога те помаза, Боже, Бог твој уљем радости више него другове твоје.” 10. И опет: „Ти, Господе, у почетку основа земљу, и небеса су дело руку твојих; 11. Они ће проћи, а ти остајеш, и све ће остарети као одело, 12. и савићеш их као хаљину, и измениће се, а ти си увек исти, и године твоје неће минути.”
Друга Посланица Светог Апостола Павла Тимотеју, зачало 292 (2,1-10)
1. Ти, дакле, чедо моје, јачај у благодати која је у Христу Исусу; 2. И што си чуо од мене пред многим сведоцима, то предај верним људима, који ће бити кадри и друге научити. 3. Ти се, дакле, злопати као добар војник Исуса Христа. 4. Ниједан се војник не уплиће у послове обичног живота, да би угодио војводи. 5. Ако се ко и бори, не добија венац ако се не бори по правилу. 6. Земљорадник који се труди треба први да окуси од плодова. 7. Разуми шта говорим; а Господ нека ти даде разборитост у свему. 8. Памти Исуса Христа васкрслога из мртвих, од семена Давидова, по јеванђељу моме, 9. за које се злопатим до самих окова као злочинац, али се реч Божија не да свезати. 10. Због тога подносим све ради изабраних, да и они добију спасење које је у Христу Исусу са славом вечном.
Јеванђеље Марко, зачало 10 (2,23-28; 3,1-5)
23. И догоди се кад он иђаше у суботу кроз усеве да ученици његови почеше правити пут тргајући класје. 24. А фарисеји му говораху: „Погледај, шта чине у суботу што није дозвољено!” 25. А он им рече: „Нисте ли никад читали шта учини Давид кад би у невољи и огладње он и они што бијаху с њим? 26. Како уђе у дом Божији за време Авијатара првосвештеника и поједе хлебове предложења које нико није смео јести осим свештеника и даде их онима што беху с њим?” 27. И говораше им: „Субота постаде човека ради, а не човек суботе ради. 28. Зато је Син Човечији господар и од суботе.” 1. И уђе опет у синагогу, и онде беше човек који имаше суву руку. 2. И мотраху на њега неће ли га у суботу исцелити да га окриве. 3. И рече човеку са сувом руком: „Стани на средину.” 4. И рече њима: „Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу спасти, или погубити?” А они ћутаху. 5. И погледавши на њих са гневом, жалећи што су им срца окамењсна, рече човеку: „Пружи руку своју!” И пружи; и постаде му рука здрава као и друга.
Јеванђеље Јован, зачало 52 (15,17-27; 16,1-2)
17. Ово вам заповедам: „Да љубите једни Друге. 18. Ако вас мрзи свет, знајте да је мене омрзнуо пре вас. 19. Кад бисте били од света, свет би своје љубио, а како нисте од света него вас ја изабрах од света, зато вас мрзи свет. 20. Опомињите се речи коју вам ја рекох: 'Није слуга већи од господара свога.' Ако мене гонише, и вас ће гонити: ако моју реч одржаше, и вашу ће одржати. 21. Али све ће вам ово чинити због имена мог, јер не познају Онога који ме посла. 22. Да нисам дошао и говорио им, не би греха имали; а сад изговора немају за грех свој. 23. Који мрзи мене и Оца мог мрзи. 24. Да не творих међу њима дела која нико други није творио, не би греха имали: а сада су и видели, и омрзнули и мене и Оца мога. 25. Али да се испуни реч написана у Закону њихову: 'Омрзнуше ме ни за што.' 26. А када дође Утешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће сведочити за мене. 27. А и ви ћете сведочити, јер сте од почетка са мном.” 1. Ово сам вам казао да се не саблазните. 2. Изгониће вас из синагога; али долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети Тарасије, патријарх цариградски. Његов претходник, Павле патријарх, тајно напусти престо, оде у манастир и прими схиму. Владаху тада Ирина и Константин. По савету Павловом, Тарасије, сенатор и саветник царски, би изабран за патријарха 783. године. Убрзо прође све чинове црквене и поста патријарх. Човек високог образовања и велике ревности у вери православној, Тарасије се прими и невољно овога чина, да би помогао победи Православља над јересима, нарочито над иконоборством. Под њим би сазван VII васељенски Сабор у Никеји 787. године, где се осуди иконоборство и поврати и утврди поштовање светих икона. Тарасије беше врло милостив према сиротним и бедним, ствараше им склоништа и даваше храну. Но према силним беше Тарасије одлучан у одбрани вере и морала. Када цар Константин отера своју закониту жену Марију, узе некакву своју сродницу, те живљаше с њом, тражећи од патријарха благослов за венчање. Тарасије му не само да не даде благослов, него га најпре посаветова, потом изобличи, и најзад одлучи од причешћа. Пред смрт видели су га како одговара демонима говорећи: „Нисам крив у томе греху! Нисам крив ни у том греху!“ док му не изнеможе језик, те се он поче рукама бранити одгонећи их од себе. Када издахну, лице му се засветли као сунчана светлост. Овај у истини јерарх упокојио се 806. године. Црквом је управљао двадесетдве године и четири месеца.

2. Преподобни Пафнутије Кефалас. Овај светитељ био је савременик светог Антонија Великог. За њега се каже, да је осамдесет година носио једну исту расу. Свети Антоније високо га је ценио и свима је говорио да је то истински подвижник који уме лечити и спасавати душе.

Творац лучезарни, светлошћу крунисан.
Ничим неизречен, никим неописан,
Он подиже цркви мудре стројитеље,
И пастире добре, ревне бранитеље.
Због грехова наших и муке попушта.
Мада је Он милост и доброта сушта.
Ко што тврду земљy љутим мразом справља
И чинећ је меком за усев приправља.
Тако срца наша мекша љутом муком
Но све к добру води Својом благом руком.
Кроз тамнину муке Он у светлост гледа.
И тами после рока задржат се не да:
Кроз жалост и сузе Он радост прозире.
У крајеве сваког почетка продире.
Јер Он је све поч’о, Он и свршит’ жели
Ко ћe противстати када Он повели?
Нејак је, рек’о би јеp сe вешто склања.
И сенком се дела скрива и заклања.
Када сенка прође и свет крају стигне.
И црква готова небу се уздигне,
Тад ће Сунце Правде, што никад не трне,
Црквом ка’ порфиром Себе да огрне.

РАСУЂИВАЊЕ
Хришћанин је сличан испрошеној девојци. Као што испрошена девојка непрестано мисли о обручнику своме, тако и хришћанин о Христу. Иако је обручник далеко преко десет брда, свеједно, девојка се понаша као да је он непрестано ту, код ње и с њом. Она мисли на њега, пева њему, говори о њему, сања о њему, спрема дарове за њега. Исто се тако понаша и хришћанин према Христу. И као што обручница зна, да прво мора да изађе и удаљи се из куће где се родила, да би се састала и потпуно сјединила с обручником својим, тако и хришћанин зна да се и он не може потпуно сјединити с Христом док га смрт не разлучи од тела, тј. од материјалног дома, у коме је његова душа од рођења обитавала и расла.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса како седећи у лађи учи народ на обали (Мк. 4. 1) и то:
1. како се велико мноштво народа тискаше да Га чује, тако да мораде ући у лађу,
2. како их учаше причама о сејачу, семену и земљи. тј. оним сравњењима и примерима који се из дана у дан понављају од почетка света и понављаће се до свршетка,
3. како их не учи помоћу неких ретких и чудноватих догађаја него помоћу оних обичних, који су заједно с човеком ушли у време и заједно с човеком изаћи ће из времена.

БЕСЕДА
о немогућности тајнe

Нема ништа тајно што неће бити јавно. (Мк. 4, 22)

Све тајне радње људске биће јавне једнога дана. И никакво се дело људскo не може укрити. Јевреји су мислили да ће сакрити од Бога убиство толиких пророка, и да ће крвави злочин над Христом моћи сакрити, и од Бога и од људи. Међутим, то што су они мислили сакрити, постало је даноноћном причом и на небу и на земљи ево кроз хиљаде година.
Јуда је мислио сакрити свој издајнички договор против свога Господа, но Господ је провидео тај договор и објавио га Јуди у лице. А Исус му рече: Јуда, зар цјеливом издајеш сина човечјeга? (Лк. 22, 48)
Још је Господ прозирао у срца фарисеја и погађао њихове зле помисли. Зашто зло помишљате у срцима својијем? (Мат. 9, 4) Каква дела, какве ствари, какви догађаји у овоме свету да се сакрију од Онога који види и објављује чак и најтајније помисли срца људског?
Нема ништа тајно што неће бити јавно. Да страхујемо због овога, и да се радујемо због овога. Да страхујемо – јер ће се сва наша тајна зла дела, зле жеље и зле помисли изнети на јавност. Да се радујемо – јер ће се све добро што смо створили, или пожелели, или помислили у тајности, изнети на јавност. Не изнесе ли се све пред људе на јавност, изнеће се пред ангеле небеске. Утолико већи страх за грешнике, и утолико већа радост за праведнике.
Господе човекољубни, опрости нам грехе наше и не објављуј их на пропаст нашу и на тугу светих ангела Твојих. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024