МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица прва поста – Чиста – Православља
Четвртак 1. седмице Великог поста
04.03.1887
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1887.
1   Уторак
2   Среда
3   Четвртак
4  ▶ Петак
5   Субота
6   Недеља
7   Понедељак
8   Уторак
9   Среда
10   Четвртак
11   Петак
12   Субота
13   Недеља
14   Понедељак
15   Уторак
16   Среда
17   Четвртак
18   Петак
19   Субота
20   Недеља
21   Понедељак
22   Уторак
23   Среда
24   Четвртак
25   Петак
26   Субота
27   Недеља
28   Понедељак
29   Уторак
30   Среда
31   Четвртак


На 6. часу
Књига пророка Исаије (2,11-21)
11. Поносите очи човечије понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан. 12. Јер ће доћи дан Господа над војскама на све охоле и поносите и на свакога који се подиже, те ће бити понижени, 13. и на све кедре Ливанске велике и високе и на све храстове Васанске, 14. и на све горе високе и на све хумове издигнуте, 15. и на сваку кулу високу и на сваки зид тврди, 16. И на све лађе Тарсиске и на све ликове миле. 17. Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан. 18. И идола ће нестати сасвим. 19. И људи ће ићи у пећине камене и у рупе земаљске од страха Господњега и од славе величанства његова, кад устане да потре земљу. 20. Тада ће бацити човек идоле своје сребрне и идоле своје златне, које начини себи да им се клања, кртицама и слепим мишевима, 21. улазећи у расеклине камене и у пећине камене од страха Господњега и од славе величанства његова, кад устане да потре земљу.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (2,4-19)
4. то је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо, 5. и сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу, 6. али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу. 7. А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива. 8. И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, кога створи. 9. И учини Господ Бог, те никоше из земље свакојака дрвета лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла. 10. А вода тецаше из Едема натапајући врт, и оданде се дељаше у четири реке. 11. Једној је име Фисон, она тече око целе земље Евилске, а онде има злата, 12. и злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха. 13. А другој је реци име Геон, она тече око целе земље Хуске. 14. А трећој је реци име Хидекел, она тече к Асирској. А четврта је река Ефрат. 15. И узевши Господ Бог човека намести га у врту Едемском, да га ради и да га чува. 16. И запријети Господ Бог човеку говорећи: „Једи слободно са свакога дрвета у врту; 17. али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш." 18. И рече Господ Бог: „Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему." 19. Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;

Приче Соломонове (3,1-18)
1. Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека храни срце твоје. 2. Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир. 3. Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог. 4. Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима. 5. Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се. 6. На свим путевима својим имај га на уму, и он ће управљати стазе твоје. 7. Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се од зла. 8. То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим. 9. Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог; 10. и биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих. 11. Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање његово. 12. Јер кога љуби Господ онога кара, и као отац сина који му је мио. 13. Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум. 14. Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата. 15. Скупља је од драгога камења, и што је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом. 16. Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава. 17. Пути су њезини мили пути и све стазе њезине мирне. 18. Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети апостол Архип, Филимон и Апфија. Архип беше један од Седамдесет. Апостол Павле помиње га у посланици Колошанима и Филимону, називајући га својим другаром у војевању. У граду Колосају средиште хришћанства беше у кући Филимоновој. Ту се сабираху хришћани на молитву. То називаше апостол Павле, пишући Филимону, твоја домашња црква. У то време апостоли рукополагаху своје ученике за епископе, и то неке од њих на стално место, а неке као мисионаре путујуће по разним местима. И Филимон је био један од ових последњих. Апфија, Филимонова жена, пошћаше се и служаше домашњој цркви. У време неког празника незнабошкој богињи Артемиди, сви верни у Колосају беху по обичају сабрани у дом Филимонов на молитву. Незнабошци, сазнав за овај скуп, јурну и похватају све хришћане, Филимона, Архипа и Апфију, као вође, најпре ставе на шибу, а после их закопају до појаса у земљу и почну их камењем тући. И тако убију Филимона и Апфију, а Архипа изваде из рупе једва жива, и оставе га на забаву деци. Деца, пак, избоду га свега ножевима. И тако и овај Павлов другар у војевању добро сконча ток свога земаљског пута.

2. Преподобни Доситеј. Преподобни Доситеј, ученик славнога Авве Доротеја, који живљаше у киновији преподобног Серида, Јована и Варсонуфија Великог. Би Доситеј сродник некога војводе, и дође у Јерусалим да види светиње. Када он једном гледаше слику Страшнога Суда у једној цркви, приближи му се једна жена у порфирној хаљини и објашњаваше му. И најзад, при растанку, рече му, да ако се жели спасти, треба да пости, да не једе меса, и да се често моли Богу. То беше Пресвета Богородица. И разгоре се срце младога Доситеја, те пожели живота иноческог. Доротеј га прими за свог послушника и нареди му да потпуно одсече своју вољу и да слуша свог духовног оца. Неколико дана даваше му да једе колико хоће, после извесног времена ускраћиваше му по једну четврт, па после неког времена опет једну четврт, докле га не навиче да пролази с најмањом мером хране, вазда говорећи му: „Једење је навика и колико ко навикне, онолико и једе“. И спасе се и прослави се потпуним послушањем. И оста за навек пример монашке послушности и преданости свом духовном оцу. Живљаше овај млади светитељ у VI веку.

Безропотно послушање – готово спасење,
Први бисер међ’ духовно предраго камење.
Овај бисер одниза се Еви са ђердана.
За њим и сва друга блага Богом дарована.
Ђаво и тад, и сад, збори: не слушајте Бога,
Но живите пo мислима само ума свога!
Тако збори враг искони што светлост омрзе,
Тако зборећ, непослушне својом замком врзе.
+++
Христос дође, људе викну, послушно довика,
Непослушни на сву вику’ не даше отклика.
Рајска сцена понавља се од Христа до сада,
Послушан се у Рај диже, непослушан пада.
Прави инок послушан је оцу духовноме.
Отац Цркви, Црква Христу, Господару своме,
Послушност је ка спасењу стаза поуздана,
Прва светлост, први бисер – духовног ђердана.

РАСУЂИВАЊЕ
Св. Антоније учи: „Као што човек излази из матерње утробе го, тако душа излази из тела гола. И једна душа бива чиста и светла, друга умрљана гресима, а трећа црна од многих грехова. – Као што изашавши из матерње утробе ничега се не сећаш шта је било у утроби, тако изашавши из тела, нећеш се ничега сећати шта је било у телу. – Као што изашавши из утробе, ти си постао бољи и лепши телом, тако изашавши из тела, бићеш бољи и лепши на небесима. – Ако тело изађе из матерње утробе нездравим, не може живети: и душа тако, ако не достигне богопознање кроз добро владање, не може се спасти нити бити у општењу с Богом.
Орган вида телесног јесте око, орган вида душевног јесте ум. Као што је тело слепо без очију, тако је слепа и душа без правога ума и правога живота“.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса посред простога народа и то:
1. како Он с љубављу учи народ, као родитељ децу своју,
2. како прост народ с љубављу прима речи Његове, диви се делима Његовим, и прославља Бога,
3. како и данас људи прости и неразвраћени примају речи Његове с радошћу и благодарношћу.

БЕСЕДА
о испиту

Ко је невјеран у малом, и у многом је невјеран.
И ако у Туђем не бисте вјерни, ко ће вам дати ваше? (Лк. 16, 10-12)

Тако говори Домаћин оба света, материјалног и духовног. Богатство материјално назива Он мало, а богатство духовно назива Он много. Коме се да материјално богатство, па се покаже себичан, тврд, охол, немилостив и безбожан, томе се не може дати духовно богатство, јер кад је неверан у маломе, биће неверан и у великоме; кад је неверан у телесном, биће неверан и у духовном.
У туђем свету полаже човек испит, па ако га положи, добиће свој свет; ако ли пак падне, ко ће му дати његов свет? Прави човеков свет, домовина његова, то је небески узвишени, божански свет; земаљски свет пак, свет грубости и пропадљивости, туђина је за човека. Но у ту туђину он је послат да полаже испит за онај прави његов свет, за његову небеску домовину.
Обе изреке Спаситељеве, дакле, сличног су значења. О како је дубоко и истинито значење њихово! Као што светлост разгони таму, тако ове речи Спаситељеве разгоне недоумицу нашу односно тога: зашто смо ми послати у овај живот? и шта нам треба чинити? Ко уме да чита чистим разумом, томе је у ове две реченице речено све.
Знајмо, дакле, да Бог неће дати дар духовни, дар разума, ни вере, ни љубави, ни чистоте, ни пророштва, ни чудотворства, ни власти над демонима, ни прозорљивости, на виђења небескога света ономе ко је проиграо, и на зло употребио – као блудни син – дар телесног здравља, или земаљског богатства или славе и положаја међу људима, или познања материјалног света, или неке друге вештине и умешности.
Господе преблаги, подржи верност нашу према Теби у ономе што си нам поверио. Теби слава и хвала вавек. Амин.





Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024