МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 17. по Духовима
Субота 17. по Духовима
13.10.1878
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Октобар 1878.
1   Уторак
2   Среда
3   Четвртак
4   Петак
5   Субота
6   Недеља
7   Понедељак
8   Уторак
9   Среда
10   Четвртак
11   Петак
12   Субота
13  ▶ Недеља
14   Понедељак
15   Уторак
16   Среда
17   Четвртак
18   Петак
19   Субота
20   Недеља
21   Понедељак
22   Уторак
23   Среда
24   Четвртак
25   Петак
26   Субота
27   Недеља
28   Понедељак
29   Уторак
30   Среда
31   Четвртак

Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 156 (14,20-25)
20. Браћо, не будите деца умом, него злоћом детињите, а умом будите савршени. 21. У Закону је написано: „Туђим језицима и туђим уснама говорићу народу овоме, и ни тако ме неће послушати”, говори Господ. 22. Тако су језици не знак верујућим, него неверујућим, а пророштво не неверујућим, него верујућим. 23. Ако се, дакле, скупи сва Црква на једно место, па сви узговоре језике. а уђу неупућени или неверујући, неће ли рећи да лудујете? 24. А ако сви пророкују, и уђе какав неверујући или неупућени, бива покаран од свију и суђен од свију, 25. и тако тајне срца његова бивају откривене и тада ће пасти ничице и поклониће се Богу, објављујући да је заиста Бог са вама.

Прва Посланица Светог Апостола Павла Солуњанима, зачало 270 (4,13-17)
13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. 14. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. 15. Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. 16. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; 17. а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.

Јеванђеље Матеј, зачало 104. (25,1-13)
1. Тада ће бити Царство небеско као десет девојака које узеше светиљке своје и изиђоше у сретање женику. 2. А пет њих беху мудре и пет луде. 3. Јер луде, узевши светиљке своје, не узеше са собом уља. 4. А мудре узеше уље у посудама са светиљкама својим. 5. А будући да женик одоцни, задремаше све, и поспаше. 6. А у поноћи стаде вика: „Ево женик долази, излазите му у сретање.” 7. Тада устадоше све девојке оне и украсише светиљке своје. 8. А луде рекоше мудрима: „Дајте нам од уља вашега, јер се наше светиљке гасе.” 9. А мудре одговорише говорећи: „Да не би недостало и нама и вама, боље идите продавцима и купите себи.” 10. А кад оне отидоше да купе, дође женик, и спремне уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата. 11. А после дођоше и оне друге девојке говорећи: „Господару, Господару! Отвори нам.” 12. А он одговарајући рече им: „Заиста вам кажем, не познајем вас.” 13. Стражите, дакле, јер не знате дана ни часа у који ће Син Човечији доћи.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. Григорије Просветитељ еп. Јерменски. Рођен у знаменитој фамилији, која је била сродна царској кући Персијској (цару Артабану) и Јерменској (цару Курсару). Када ове две куће заратише међу собом, Григорије се удаљи у Кесарију Кападокијску, где прво позна веру Христову, крсти се и ожени се. Из тога брака имаше два сина, Ортана и Аростана, и обојицу посвети на службу цркви. По смрти своје жене врати се Григорије у Јерменију и стави се на службу цару Тиридату. И служаше Григорије верно цару своме, и цар вољаше Григорија. Но када цар сазнаде, да је Григорије хришћанин, наљути се веома, и поче га саветовати да се одрекне вере Христове и поклони идолима. Не успевши у томе ништа Тиридат удари на Григорија тешке муке, и после многих мука баци га у једну дубоку јаму, испуњену сваким отровним гадом, да би га тако сасвим уморио. Но Бог свевидећи сачува жива св. Григорија у тој јами пуних 14 година. Тиридат потом настави гоњење хришћана у царству своме, и удари на један женски манастир, где беше 37 сестара са игуманијом Гајанијом. Када их све грозним мукама умори, полуде Тиридат, и беше као дивљи вепар. Сестри царевој пак јави се у сну неки муж пресветао и рече јој, да полудели брат њен неће оздравити докле се Григорије не извади из јаме. Извађен из јаме св. Григорије исцели и крсти Тиридата. По том Григорије, по жељи Тиридатовој, поста епископом Јерменије, и уз помоћ цареву, а најпре Божију, просвети сву Јерменију и околне стране вером Христовом. И сконча св. Григорије свој многотрудни живот у старости, око 335. год. На његово место би посвећен за епископа син му Аростан. који продужи дело свога оца, и телесног и духовног. Аростан беше један од 318 св. Отаца на I Васељенском Сабору.

2. Св. муч. Гајанија, Рипсимија, и осталих 35 монахиња, које погуби Тиридат због вере у Христа. Рипсимија света беше необичне лепоте, због чега је хтеде узети цар Диоклецијан за жену. Отуда и поче страдање свих 37 монахиња. Рипсимија се отказа да пође за цара зато што се беше посветила Христу као Женику своме. Тада је Тиридат савлађиваше да пође за њега, јер беше цар као опијен лепотом њеном. Но Рипсимија света опираше се свом силом цару безбожноме. „И онај који кнежеве Готске победи и Персијанце порази не могаше савладати једну девицу Христову“. Јаростан цар предаде је на љуте муке (језик јој осекли, трбух расекли, и утробу просули), у којима Рипсимија предаде душу своју Богу. По том и остале монахиње бише похватане и мачем посечене. Над моштима ових св. мученица подигнут је знаменити манастир Ечмиадзински, близу Еривана, главни духовни центар Јерменски кроз многе векове.

3. Св. Михаил први митрополит Кијевски. На молбу великог кнеза Владимира послат од патријарха Цариградског у Русију, да крштава незнабожни народ и цркву утврђује и уређује. Св. Михаил крсти народ у Кијеву, Новгороду, Ростову и по многим другим градовима и селима; уреди цркву, постави епископе и презвитере, положи темељ Михаиловском манастиру у Кијеву, посла мисионаре међу Бугаре и Татаре, те многе и од њих придоби за Христа. И то и много другога кориснога учини овај светитељ за циглих 4 године. Упокоји се мирно 992. год. Мошти му почивају у лаври Печерској.

Григорије, велико светило,
Своме роду и своме народу,
Одрече се славе и богатства
Рад скудости Христа Распетога,
Рад богатства на небу вечнога;
Ум свој Богу на небо узнесе,
Те све муке телесне поднесе,
И све муке без муке отрпе,
Снажан силом Божје благодати,
Храњен хлебом од Бога послатим,
Брањен од зла Божијим Промислом.
Од славе се спусти у низину,
Из низине диже на висину,
На висину славе непролазне
Григорије велики и свети
Јерменију Исусом просвети,
Дивљег вепра, лудог Тиридата,
Крстом крсти, у јагње обрати
Славом слави земља Јерменија
Чудотворца свога Григорија.

РАСУЂИВАЊЕ
Чудесне промене дешавају се у судби људи посведневно, и данас као и некада: понижени због правде Божје дижу се на велику висину, и хулитељи вере Божје обраћају се у служитеље те исте вере. Св. Григорија баци цар Тиридат у дубоку јаму. 14 година провео је светитељ у тој јами, заборављен од васцелог света, али не заборављен од Бога. Ко је могао од људи и помислити, да се највеће светило народа Јерменског налази у мраку једне јаме? И од куд је могао и помислити силни и насилни цар Тиридат, да ће му једног дана тај исти Григорије, кога је он на смрт осудио, спасти живот и помоћи му више него што му је цели свет могао помоћи? После 14 година Бог објављује Григорија живим. Григорије чудотворно исцељује полуделог цара. Цар Тиридат, необуздани гонитељ Христа, крштава се и постаје највећи ревнитељ вере Христове. Могло би се рећи, да су Божјом помоћи и Григорије и Тиридат извучени из мрачне јаме: Григорије телом а Тиридат душом. О бесконачне мудрости Божје у управљању судбама људским! Некад дивљи и страстни Тиридат толико се био умекшао покајањем и облагородио вером Христовом, да је по карактеру пре личио на св. Григорија него ли на себе самога пре крштења.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам правду цара Јотама и награду Божју (II Днев. 27), и то:
1. како Јотам чињаше што је право пред Господом и стараше се о Храму Господњем;
2. како му Бог поможе те беше срећан у рату и у миру: у рату победи а у миру обогати и осили народ свој.

БЕСЕДА
о царству не од овог света

Царство моје није од овога свијета. (Јов. 18, 36)

Онај ко има велико благо, има и мало. Нека нико, дакле, и не помисли, да Христос Господ нема царствене власти и над овим светом зато што Он рече Пилату: царство моје није од овога света. Онај ко поседује непролазно, влада и над пролазним. Господ спомиње Своје непролазно царство, независно од времена, независно од трулежи, неправде, обмане и смрти. Као кад би неко рекао: благо моје није у хартији него у злату. Но зар онај ко има злата, нема хартије? Зар не господари злато хартијом? Не каже, дакле, Господ Пилату, да Он није цар, него, напротив, Он хоће да каже, да је Он виши Цар од свих царева, и да је Његово царство веће и силније и постојаније од свих царстава земаљских. Он указује на Своје главно царство, од кога зависе сва царства у времену и у простору. Царство моје није од овога света – ове речи не значе, да Он нема моћи над царством овога света него баш напротив оне потврђују Његову страшну моћ на овим светом. Не показују ли сва дела Његова на земљи Његову недостижну господарску моћ над овим светом? Пред којим се другим царем, реците ми, ветар утишао, море умирило? И зар сте заборавили речи Његове у Гетсиманији, да кад би Он само хтео, дванаест легиона анђела притрчали би Њему у помоћ (Мат. 26, 53)? А један једини ангел има силу већу од васељене. Господар душа, господар је и тела. Господар вечности, господар је и времена. Господар највећих добара, господар је и малих добара. Ништа се, браћо не може измаћи моћи свемоћнога Исуса Христа, Господа нашег, пострадалог за нас по Својој вољи и васкрслог из гроба по Својој сили.
О Господе Исусе Христе, Спаситељу свемоћни, помози нам да иштемо царства Твог небеског, и да вечно будемо с Тобом тамо где нема греха ни смрти, но живот и радост и мир. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024