МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица Педесетнице
Субота седмице седме
04.06.1876
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јун 1876.
1   Четвртак
2   Петак
3   Субота
4  ▶ Недеља
5   Понедељак
6   Уторак
7   Среда
8   Четвртак
9   Петак
10   Субота
11   Недеља
12   Понедељак
13   Уторак
14   Среда
15   Четвртак
16   Петак
17   Субота
18   Недеља
19   Понедељак
20   Уторак
21   Среда
22   Четвртак
23   Петак
24   Субота
25   Недеља
26   Понедељак
27   Уторак
28   Среда
29   Четвртак
30   Петак

Дела светих апостола, зачало 51 (28,1-31)
1. И кад се избавише с лађе који бејаху с Павлом, тада сазнадоше да се острво зове Малта. 2. А мештани нам указиваху не мало човекољубље, јер наложивши ватру све нас примише због кише која падаше и због зиме. 3. И када Павле скупи гомилу грања и наложи на ватру, изиђе змија од врућине и уједе га за руку. 4. А када видеше мештани змију гдје виси о руци његовој, говораху један другоме: „Свакако је овај човјек убица, јер га избављеног од мора Правда не остави да живи." 5. А он отресе змију у ватру, и не претрпе никакво зло. 6. А они очекиваху да ће он отећи или одједном пасти мртав. Но кад задуго чекаше, и видеше да му ништа зло не би, променише се и говораху да је он бог. 7. Око места пак онога бејаху имања поглавара од острва, по имену Публија, који нас прими и љубазно угости три дана. 8. А догоди се да отац Публијев имаше грозницу и срдобољу и лежаше. Њему Павле уђе, па помоливши се Богу и положивши руке на њега, исцели га. 9. Када се пак то догоди, и други на острву који бејаху болесни долажаху, и исцељиваху се. 10. И они нам указиваху велике почасти, а кад пођосмо спремише што нам је било потребно. 11. А после три месеца одвезосмо се на лађи александријској, која је била презимила на острву, и имаше ознаку Диоскура. 12. И допловивши у Сиракусу, остасмо онде три дана. 13. А оданде обилазно приспесмо у Ригију; и после једнога дана, када дуну југо дођосмо други дан у Потиоле. 14. Онде нађемо браћу и они нас замоле те останемо код њих седам дана, и тако дођосмо у Рим. 15. И тамошња браћа, начувши за нас, изиђоше нам у сусрет до Апијева трга и Три крчме. И кад их виде Павле, заблагодари Богу и охрабри се. 16. А кад дођосмо у Рим, капетан предаде сужње војводи. Али Павлу се допусти да живи засебно с војником који га чуваше. 17. После пак три дана сазва Павле прваке јудејске. И кад се они скупише, говораше им: „Људи браћо, ја ништа не учиних против народа или обичаја отачких, а предан сам из Јерусалима као сужањ у руке Римљанима." 18. Они пак испитавши ме, хтедоше да ме пусте, јер се не нађе на мени ни једна смртна кривица. 19. Али кад се Јудејци успротивише, био сам принуђен да се позовем на ћесара, не као да бих имао свој народ за нешто оптужити. 20. Из тога разлога затражих да вас видим и поразговарам; јер због наде Израиљеве окован сам у ове ланце." 21. А они му рекоше: „Ми нити примисмо писма за тебе из Јудеје, нити дође ко од браће да јави или каже нешто зло о теби. 22. Уосталом, желимо да чујемо од тебе шта мислиш; јер нам је познато за ову јерес да се свуда говори против ње." 23. И одредивши му дан, дођоше многи код њега у стан; њима је излагао сведочећи о Царству Божијем од јутра до мрака и уверавајући их о Исусу из Закона Мојсејева и из Пророка. 24. И једни вероваху ономе што он говораше, а други не вероваху. 25. А будући несагласни међу собом, почеше да се разилазе, док Павле рече једну реч: „Добро је казао Дух Свети преко пророка Исаије оцима нашим, 26. говорећи: 'Иди народу овоме и реци: Ушима ћете чути и нећете разумети, и очима ћете гледати и нећете видети. 27. Јер је отврднуло срце овога народа, и ушима тешко чују, и очима својим зажмурише да како очима не виде, и ушима не чују, и срцем не разумију, и не обрате се да их исцелим.' 28. Нека вам је, дакле, на знање да се незнабошцима посла ово спасење Божије; они ће и чути." 29. И кад он ово рече, отидоше Јудејци препирући се много међу собом. 30. А Павле остаде пуне две године у своме изнајмљеном стану, и примаше све који му долажаху, 31. проповедајући Царство Божије, и учећи о Господу Исусу Христу са сваком смелошћу и неометано.
Јеванђеље Јован, зачало 67 (21,15-25)
15. А кад обедоваше, рече Исус Симону Петру: „Симоне Јонин, љубиш ли ме више него ови?” Рече му: „Да, Господе, ти знаш да те волим.” Рече му: „Напасај јагањце моје.” 16. Рече му опет по други пут: „Симоне Јонин, љубиш ли ме?” Рече му: „Да, Господе, ти знаш да те волим.” Рече му: „Чувај овце моје.” 17. Рече му трећи пут: „Симоне Јонин, волиш ли ме?” Петар се ожалости што му рече трећи пут: волиш ли ме? И рече му: „Господе, ти све знаш, ти знаш да те волим.” Рече му Исус: „Напасај овце моје.” 18. Заиста, заиста ти кажем: „Када си био млађи, опасивао си се сам и ходио си куда си хтео; а кад остариш, раширићеш руке своје и други ће те опасати и одвести куда не желиш.” 19. А ово рече указујући каквом ће смрћу прославити Бога. И казавши ово, рече му: „Хајде за мном!” 20. А Петар осврнувши се виде где за њима иде ученик кога Исус љубљаше, који се и на вечери наслони на прса његова и рече: „Господе, ко је тај који ће те издати?” 21. Видевши Петар овога, рече Исусу: „Господе, а шта ће овај?” 22. Исус му рече: „Ако хоћу да он остане док не дођем, шта је теби до тога? Ти хајде за мном.” 23. Онда изађе ова реч међу браћом да онај ученик неће умрети; али Исус му не рече да неће умрети, него: „Ако хоћу да он остане док не дођем, шта је теби до тога?” 24. Ово је онај ученик који сведочи о овоме, и написа ово, и знамо да је истинито сведочанство његово. 25. А има и много друго што учини Исус, које кад би се редом написало, ни у сами свет, мислим, не би стале написане књиге. Амин.

За упокој: Апостол зачало 163. (1. Кор. 15,47-57)
Јеванђеље Јован, зачало 21 (6,35-39)
35. А Исус им рече: „Ја сам хлеб живота: који мени долази неће огладнети, и који у мене верује неће никад ожеднети. 36. Него вам рекох: и видели сте ме, и не верујете. 37. Све што ми даје Отац мени ће доћи; и онога који долази мени нећу истерати напоље. 38. Јер сам сишао с неба не да творим вољу своју, него вољу Оца, који ме посла. 39. А ово је воља Оца који ме посла, да све што ми је дао ништа од тога не изгубим, него да то васкрснем у последњи дан."
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети мученик Василиск. Сродник светог Теодора Тирона. Би мучен заједно са Евтропијем и Клеоником. Када ова последња двојица бише распети, и издахнуше 3. марта, Василиск би враћен поново у тамницу. У том се деси смена царских намесника, те Василиск оста дуго тамнујући. Са сузама мољаше се Василиск Богу, да Њему не ускрати мученичку смрт. И по дугој молитви јави му се сам Господ Исус, обећа му испунити жељу и посла га у његово село, да се поздрави са мајком и браћом. У том дође нови намесник Агрипа и посла да одмах доведу Василиска из села. На путу из села у град Амасију, учини Господ преко Свога мученика велика чудеса, због којих многи народ поверова у Христа. Агрипа нареди мученику да принесе жртву Аполону. „Аполон значи губитељ!“ рече Василиск, и усрдном молитвом скруши идола у прах и небесним огњем спали храм. Уплашени Агрипа приписиваше све то мађијама, и нареди те Василиска мачем посекоше. У том Агрипа полуди, и у лудилу оде на губилиште, нађе мало крви мученикове у прашини и привеза је себи под појас, од чега поста здрав. Дошавши себи, он се крсти. Доцније неки Марин, грађанин Комански (Комани, управо зваше се место погубљења Василискова), подиже цркву на моштима мучениковим, у којима многи болесници нахођаху исцељење.

2. Свети мученик Јован Владимир, краљ српски. Беше од рода кнежевског, из Захумља. Деда му се зваше Хвалимир, а отац Петрислав. Као владар мудар, милостив, кротак, девствен и храбар. Усрдно се Богу мољаше и драговољно цркве зидаше и помагаше. Али имађаше тешке борбе и изнутра и споља, изнутра са јеретицима и богумилима, а споља са завојевачима: царем Самуилом и царем Василијем. Самуило га преваром зароби и баци у тамницу. Када тамноваше, јави му се ангел Божји и предсказа му, да ће скоро бити ослобођен тамнице, али ипак да ће мученички скончати. Познавши га боље, Самуило га заволи и даде му своју кћер Косару за жену. Када умре Самуил, зацари се син његов Радомир. Но двојуродни брат Радомиров Владислав уби Радомира, па онда дозва на превару Владимира, те и овога посече 1015. године. Мошти овога светог краља мученика почивају нетљене у његовом манастиру код Елбасана и на њима се кроз векове дешаваху, и дан дањи дешавају, многобројна чудеса. Код манастира Светог Наума, 1925. године, подигнута је црква овоме крунисаном мученику, као ктитору овога славног манастира.

3. Други васељенски сабор. У време цара Теодосија Великог овај сабор би сазван 381. године у Цариграду, да утврди учење православно о Духу Светоме, о коме криво учаше тадашњи архиепископ цариградски Македоније. Овај духоборни архиепископ, наиме, учаше као да је Дух Свети твар Божја, а не ипостас божанска, равна ипостаси Оца и Сина и с овима једнобитна. Македоније би од сабора осуђен, а Никејски Символ Вере допуњен још учењем о Светом Духу.

4. Свети праведни Мелхиседек, цар салимски. Савременик праоца Аврама. По речима апостола Павла он је био као цар и свештеник праобраз Господа Исуса Христа (Јевр 7).

Мелхиседак, цар Салимски,
Имаде ли кога свога?
Он цар беше и свештеник
Највишега Цара – Бога.
Од Аврама већи беше,
Тајна беше и остаде. –
Он Аврама благослови,
Аврам њему данак даде.
Цар у свету и свештеник,
Он праобраз Христу поста,
Мир и правду он најави –
Тајна беше, тајна оста.
Нe зна му се род ни конац,
Ни дужина земног века.
Ал’ се знаде да бејаше
Диван узор од човека.
Диван узор од човека,
Цара, свеца, праведника.
Мелхиседек тиме поста
Пророк Христа и – праслика.
Без иједне речи пророк,
Но прекрасном тек личношћу;
Без иједне речи пророк.
Пророк – правдом и милошћу.

РАСУЂИВАЊЕ
Како је Мојсеј могао постити 40 дана? Како су многи хришћански подвижници могли живети, и то дуговечно живети, у крајњој уздржљивости од јела и пића? Телесном човеку, који не зна за духовни живот, то je немогуће веровати. Немогуће му је то и доказати, јер поимање тога постиже се само опитом. Кад су св. Василиска мучитељи држали три дана без хлеба и воде, па му онда понудили да једе, он одбије, говорећи да није гладан. „Ја сам,“ вели, ,,испуњен бесмртном храном, и нећу да примам смртну. Вас храни земаљски хлеб, a мене небесна реч Божја; вас весели вино, a мене благодат Светога Духа; вас засићава месо, мене пост; вас крепи сила, телесна, a мене Крст Христов; вас богати злато, a мене љубав Христова; вас красе одела, a мене добродетељ; ви се веселите смехом, a ja сe утешавам духом кроз молитву.“ Ево човека, једног од многих, и многих, на коме се потврдила реч Христова: не живи човјек o самом хљебу но свакој ријечи која излази из уста Божјих! (Мат. 4, 4)

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам благодат Бога Духа Светога у таинству крштења и то:
1. како та благодат чисти човека од првородног греха,
2. како га она увршћује у грађане слободе Христове.

БЕСЕДА
о телима људским као храмовима

Или не знате да су тјелеса ваша црква Светога Духа који живи у вама; којега имате од Бога, и нијесте своји? Јер сте купљени скупо. (1 Кор. 6, 19-20)

Због чега су, браћо, телеса наша постала црквом Светога Духа? Због тога што смо плаћени скупо. Господ Христос платио нас је Својим бригама, трудовима, мукама и смрћу. Због те цене ми смо се удостојили да будемо црквом Светог Духа.
Но неко ће рећи: та цена је давно плаћена, а ми живимо 20 столећа после тога? Свеједно: цена није плаћена за једно време и за једно поколење, него за сва времена и за сва поколења од Адама до Страшнога Суда. И ако се још буду на земљи родиле милијарде и милијарде људских бића, за све њих је цена већ плаћена. Цена је тако велика и богата, да кад би се сав песак морски претворио у људе, она би била довољна.
Од кога тренутка, браћо, телеса наша постају црквом Светога Духа? Од тренутка нашега крштења. Цена је плаћена за све људе, али црквом Светог Духа постају само они који се крсте.
Каква је последица, браћо, тога што Свети Дух живи у нама? Последица је та, што ми више нисмо своји. Када се Дух Свети усели у наша телеса, тада је Он господар над нама, а не ми над њим, ни над собом. Тада смо ми, браћо, својина Бога Духа Светога.
А шта значи то, браћо, да на Тајној Вечери, када Господ опра ноге и Јуди и када Јуда прими од Господа залогај хлеба тада, вели се, уђе у њега сатана (Јов. 13, 27)? О да стршаних речи! О да страшне казне за богоиздајство! Не значи ли то, браћо, да кад се и ми одрекнемо Бога, који нас пере и храни, Дух Божји излази из нас, а усељава се на Његово место сатана? О да тешка значења! О да грозне опомене свима нама крштенима! Дух Свети се уселио у нас при крштењу и направно од нас храм Себи. Но Дух Свети не станује у нама насилно, него по нашој доброј вољи. Ако погрешимо против Њега, Он се исељава из нас; место Њега улази сатана, и наш телесни храм претвара се у свињац.
О Душе Свети Свеблаги, не остави нас. Смилуј се и опрости нам. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024